Новость на родном

Шел дус хIечил варх

2013 ибил дусла гIебшни ши­лизивад МяхIяч­къа­лализи гечиубси ну хIябал дус хIянчи агарли калунсири. СанигIят хIясибли, ну урус мезла ва литературала учитель сайри. Белики, 40 дусличиб имцIали педагогла стажра лерилра дила хIукуматли гибти шабагъатунира пик­рилизи касили, чидил–биалра шагьарла школализи учительлира уциши, амма ну хьулхIевхъунра. «Диур нуни дарибти мугIяллимла хIянчи», — сабри дила пикри. КIел дусличив имцIали...

Новость на родном

Агь, замана ва «Замана»…

Даршал дусла гIям­ру адамлис да­хъал сари бикIар дубур­ланти, сенкIун 100 дус арали ва сагъли хIербирути адамти нушачибра бахъал хIебирар.100 дусла даргантала миллатла газетала бузерира камси ахIен. Даргантала газетала цаибил номер дурабухъунсири 20-ибил даршдуслихъла 1921 ибил дуслизиб. Ил газетала тиражра халаси ахIенри, газетализи кадяхъибти макьалаби делчIес балутала лугIира халаси-декIар хIебурги. Нушала улкала халкьла дахъал хIи кер­тIиб­си...

Новость на родном

ГIядатлатазивадра — гIядатласи

Гьарил яргализив, сай гьаникибхIели, тяп илгъуна сайливан наб гьалаилзан кайзурси гIяхIгъабза, дубурланна яхI-ламус, адамдеш нана хIуливан мяхIкамли дихIули хIериубси даргала писатель, гIяхIцад дусмазив республикала дарган мезличил дурабулхъуси газетала бекI редакторли узули калунси, даргала жамигIятлизив хIурмат-кьиматличи лайикьикес бажардиикибси, цIудхъран лугъатличил гъайбикIуси даргала кьамла вакил, левгIев духуси интеллигент, Даргара даргантира чебяхIбарибси, кабизалачевси, хIякимдешла тахличив цайналра хамхIейубси, къаркъаван...

Новость на родном

Дерхъаб нешла мезра дарган газетара

Ва хIурматла «Замана», Башен хIу дила хъули,Сагати хабуртачилХIекьли гIяхIси гIяхIялван. Ассаламу гIялайкум, хIурматла «Замана» газетала хIянчизарти! ХIуша лерилра мубаракдирулрая, нушала газета 100 дус биънила байрамличил. ХIушаб арадеш, разидеш, бузерилизир сархибдешуни дулгулра. Дарганти разибирути макьалаби лукIесли хIушала кьалам гьатIиралра бугабикIаб. Ну балугълариубхIейчирад тянишсира даргала газеталичил. Дила бегIтани ил кайсусири ва бучIусири. 1934 ибил дуслизив дила дудеш...

Новость на родном

«Сабригу дяхIимцIала…»

Ассаламу гIялайкум, ца мургьила, ца арцла къаркъа ка­бир­хьули, «Замана» бикIуси къа­ла лушанти, мургьила тIул­бачил, арцла някъбачил ил къала някьиш­барили, къугъа­би­ранти пагь­мукар зяхI­мат­­чиби! БуцIарли-бугIяр­ли хIеи­ли, гьарилла хъули хIу­ша­ла уркIбала вана­деш, малхIямдеш, гIяхI­ла хабурти за­маналичир даахъес ибкь­ли ва гъи­ра­личил дузанти газетала хIян­чи­зарти! Ассаламу гIялайкум, даргала рухI­ласи давлала пагьмукар устни: поэтуни, писательти, корреспондентуни, мухбирти, даргантала тарих, культура, этнография...

Новость на родном

Пагьмуртала урунж

Ишди бурхI­на­зиб нушала даргала жа­ми­­гIят­ла, респуб­ли­кала кьад­рила «Замана» газета 100 дус биуб. Гьайгьайрагу, ил кам­си гьуни ахIен. Дарган­тала газета дурабулхъули саби 1921 ибил дусличибад. Ил дурабулхъули калун декIар-декIарти умачил: «Дагъистанна мух­­тарият», «Дарган», «Колхозла байрахъ», «Ленинна байрахъ», гьанна «Замана». Амма ил газетали гьа­чамалра сунени буцибси гьуни барсхIебариб: багьудлуми тIинтI­дирнила, рухIла культура ахъ­бурцнила, литературала, искусствола ва гIилмула...

Новость на родном

Къадагъабирули

ДР-ла IV ва V даражлумала вацIала фондла ванзурбала мер-мусаличиб цIадиркнила урехи акIни багьандан, вацIурбази адамти хIебашахъес ва транспортла гIягIниахълуми хIедикахъес къадагъабирули саби. «Къадагъалати тяхIяр-кьяйда кадизахъурти сари тIабигIятла шуртIри хIисаблизи касили, ва Россияла Гидрометцентрла баянти хIясибли, вацIурбази цIа­дирк­нила урехиласи аги гьачамлис агархIебиубли биъни багьандан. РФ-ла ВацIала Кодексла 53.5-ибил статьяличи ва 3-ибил пунктличи балбикахъили, къадагъабирули саби вацIурбази...

Новость на родном

Шагьарла шайчиб…

Избербаш шагьарли адамти шинничил гIеббурцнила сагаси программа кайсу. Ил багьандан шагьарлизи жибарили саби Россиялизибад устадеш лерти специалистуни, багьахъур Дагъистан Республикала БекIла къуллукъуни заманалис дузахъуси Сергей Меликовли. Илала гъай хIясибли, ил арагIебси шинна провод ахIенну, илизибад 10 километрла бухъяндешличилси бутIа саби, сабира къалабали барсбарес хIяжатси. «ХIянчи 4 базцадхIи духъяндитIес асубирар, амма илди 50 дус дузнила чеасла...

Новость на родном

ГIяхIбаркьла балбуц

МяхӀячкъалализибси «Россияла нешани» би­кӀуси лебил Россияла жамигIятла цалабяхъли, ДР-ла гӀилмула ва багьудила Министерствола икьайчил «БиштӀати школализи хӀядурбирехӀе» ибси гIяхI­баркьла балбуц дурабуркIниличила балахъули саби. ДР-ла гӀилмула ва багьудила Министерстволизиб буриливан, баягъи балбуцла бекӀлибиубси мурад – яшавла шуртIри камти хъалибаргуначи пикри бяхӀчиаъни ва гIямрула къиянти аги-кьяйда­ли­чил бя­хIя­­гибти, шко­лализи аркьути биш­тӀатас ку­мек­бар­ни. «Дагъистанна 2000-личибра им­цӀа­ли цӀуръа дурхIялис хӀушала...

Новость на родном

ГIяхIлала пикри би­тIи­кIу­си

Нушала Дагъистан урхIмешули ахIен­си республика саби. Илизир мекелли дахъал адам хIяй­ранвиэсти мер-муса лер. Ил сабабли нушачи Россияла декIар-декIарти регион­та­зибад, дурала улкназибад бархли, турис­туни башули саби. Нушала республикализир, туристунала фирмабани кадизахъурти маршрутунала дурарад, бакIибти гIяхIлала пикри битIикIути гIурра гIяхIцад мерани лер. Мисаллис касахIелли, Лавашала районна Къуппала шилизибси палеонтологияла ва археологияла музей. Музей халкьла пагьму ва вегIла...