Новость на родном

ШуртIри къулайдиахъес

Хайдакьла районнизиб Аф­га­нистаннизир ва Венг­риялизир диубти анцI­букьунала ветеранти шабагъатлабирнила балбуц бетерхур. Ил дураберкIиб районна администрацияла бекIла заместитель Халитбек Халитбековла кабинетлизиб. Балбуцличи жибариб: Венгриялизир кадикибти анцIбукьунала бутIакьянчи — Иманзагьир Саламов ва Афганистанна дявила анцIбукьунала ветеран — Ражаб Наврузов. Илар бутIакьяндеш дариб Хайдакьла районна шайчибси УСЗН-ла бекIла къуллукъ бузахъуси МяхIяммадрасул Исламовли, дявила ва бузерила ветерантала Советла председатель...

Новость на родном

Тянишбиэс имканбикIур

Апрельла 27-личиб «Россия – дила тарих» тарихлашалси парклизиб «НАТО. Хроника жестокости» бикIуси выставка абхьили бирар. Дагъистан ил дурабуркIуси 23 ибил регионни бетаур. Тарихлашалси парклис бекIдеш дируси Ти­мур Велихановла гъай хIясибли, экспозицияла ку­мек­личил адамтас СССР-лис ва илала шали бурцутас къаршидеш дарес багьандан акIахъубси дявила блок­ла тарихлизирадти баянтачил тянишбиэс им­кан­бикIур.«Выставка июньничи бикайчи бухъянбилтIуси саби. ГIядатлибиубливан, ил мультимедийный...

Новость на родном

Гъабзадеш багьандан

Чинаб-биалра ду­бур­ла ши­ма­зибадти урш­бани мурталра гъаб­­задешла баркьудлуми ду­ра­­дуркIути сари. Бурули би­­­раргу, къияндикибхIели ба­луси саби гIяхIгъабзала хIял или. Илкьяйдали багьадур­та­­ла хIял багьес имкан­ба­кIиб ишди бурхIназир Ук­раи­­­­нализир хасти ­дал­ду­цу­н­и­ дура­дуркIухIелира. Су­не­чи хъар­­барибси ункъ­ли та­ман­би­руси ургъан Да­ха­­даев­л­а районна Зу­бан­чила ши­ли­зи­вад­си Зугьраб ГIя­лиев «Дя­вила анцI­­­бу­кьу­назив де­кIа­рухъни ба­­гьандан» ибси ме­дальличил ша­­ба­гъатл­а­варили сай ишди бурхI­­назив. Зугьраб ГIялиев, сай акIуб­си шилизиб урга...

Новость на родном

ХIебубкIар хIела хабар

Дус­мадли халкьлизиб хIурматличил у гьан­буршули ва ил лебталалра уркIбазиб заклизиб зубариван ухули кавлути ба­гьа­дуртира буибти саби дарганти-ургаб. Илдигъунтазибадли ГIямарла Бати­райла у бегI гьалаб гьанбушес вирар. Къиян­си ва адамтала гIямру кьиматагарси ман­зил­­лизив ил гIядатла адамтас ванзалис Бер­­хIиван хIяжатхIели, Кьудратла ВегIли вар­­хьибсири. ЛебгIеб ахъси даражала пагьмуличил сахаватли вегIварили. ГIямарла Батирайли гIяхIгъабза че­вяхI­­ви­рули, усалти балтIули, сари лертиван гIямру...

Новость на родном

Республикализир сагати 20 школа

Гьалабван аргъибси ТАСС-ла багьахънили дебали уркIи разибариб. Илаб 2024 ибил дусличи бикайчи Дагъистанна мер-мусаличир сагати 20 школа тIашдалта или бурули саби. Валлагьра гIяхIси хабар саби. Школаби тIашдатес Дагъистаннизиб чараагарли гIягIнили саби.Дебали халаси кумек бетаур, дила ур­ши­ла хъалибарглис ва МяхIячкъалала «Паль­мира» бикIуси посёлоклизир хIер­ди­ру­ти хъалибаргунас, сагаси школа тIаш­ба­тур­хIели.Илаб хIербирути лебилра халкьра, илдачил рарх нура, баркалла рикIулра...

Новость на родном

Пикрила дурар кахIевлан

Апрельла 17-личиб РФ-ла Пачалихъла Думала депутат Жа­ма­ладин Набиевичла ку­мек­чи­би Арсен Булатовли ва Ольга Портнягинани Ла­ва­ша­ла районна бекI Шамил Да­би­шевличил барх районна ад­министрациялизиб халкь кьа­бул­бариб. Лавашала район­на декIар-декIарти ши­ма­зи­бад­ти адамти челукьути ма­съул­та­чил дугьабизур. Хъар Ляб­­хъу­лизивадси ХIямзат ГIя­лиев шила жигарчебси кьу­кья­­ла шайзивад хутIла шала бялш­­нила хIекьлизив ду­гьаи­зур. Камси заманала бухI­наб районна хутIла ка­биз­лич­ил барх шилизибси къатI­ла стан­ция...

Новость на родном

Художестволашал хIякьикьат сипатбируси

«Творчествола кеп кайсуси адамлис цархIил лазат лебси ахIен». А.Чехов. Художник – гьан­на­ла заманала ис­кус­­стволизи ахъиб­­си, суратуначи хIер­би­кIутала уркI­бачи асарбарес ба­жар­ди­иркуси адам сай. Гьаннала за­манала худож­ник­ли, де­кIар-декIарти тяхIяр-кьяй­да­ пай­даладарили, че­рикI­ла­ се­кIулти алкIахъули вирар, ца­­ца­­хIели нушани хIер­гъу­ти ва анцI­дукьестиван ка­дил­зу­­ти. Амма, илгъуна та­ма­шала сурат чебаибхIели, дахъ­хIи хIер­дикIули, «илизиб се са­бил леб» или пик­ри­дул­хъули ди­рехIе. Гьаннала заманала искус­стволи...

Новость на родном

УрегцIали дус гьандикахъибси жуз

Чумал бархIи гьалар Москвала областьла мер-мусализи кабурхуси Кашира шагьарлизив хIерируси, набчил варх арбякьунси даршдуслихъла 61-62-ибти дусмазиб Грузиялизиб ВатIа гьалабси чебла ихъули калунси Михаил Елизаровли телефонничи зянкъдяхъиб. Илала мухIлилизирад дурадикиб ишди гъай: « Друг, я выпустил книжку. Высылаю тебе почтой один экземпляр…» илди дугьби дурибмад, телефон гъуркванбухъун, уртахъла буруси къяббердахъиб. Ва, хIерая, бахъхIиагарли илини бархьибси жуз...

Новость на родном

Республикализивцунра ахIи…

ДурхIнала гIямрулизиб хъумхIертеси анцIбукьли бетарар чула мугIял­лим­ла сархибдешуначила ва бузерила чедибдешуначила балбуц дураберкIни. Хаслира мугIяллимла пагьмуличила диалли гъай, бучIантас чулара пагьмурти чедаахъес ва поэтла яра писательла произведениебачила чула пикруми дурес дигахъу. Гьайгьай, литература дигуси ва гIурлизир илгъуна гьамадли ахIенси, амма хIурматла гьуни чеббикIес хьуликIуси дурхIялис игъбарла уригъуна сай писатель-мугIяллим. Тяп илгъуна талихIла пай баибси саби...

Новость на родном

«Вирули гIергъи, сен кумекхIебируси?»

ХӀи дедлуган (донор) латинский мезла дев саби, суненира «пешкешбирни» ибси мягӀна иргъахъуси. Марлира, донортани хӀи дедлугули, цархӀилти адамтас гIямру пешкешдирули сари. Пикридухъенаягу, сецад жан мяхӀкамдарилил, гӀягӀнихӀели, пайдаладарес лерти донортала хӀили!Дебали гӀяхӀси саби гьар дус апрельла 20-личиб хIи дедлуганна БархӀи дурабуркIнира. Байрамла тарихлизи халтIухъалли, чебиули саби: 1832 ибил дусла апрельла 20-личиб Петербургла жагьси акушер Андрей Мартынович...