Республикализивцунра ахIи…

ДурхIнала гIямрулизиб хъумхIертеси анцIбукьли бетарар чула мугIял­лим­ла сархибдешуначила ва бузерила чедибдешуначила балбуц дураберкIни. Хаслира мугIяллимла пагьмуличила диалли гъай, бучIантас чулара пагьмурти чедаахъес ва поэтла яра писательла произведениебачила чула пикруми дурес дигахъу. Гьайгьай, литература дигуси ва гIурлизир илгъуна гьамадли ахIенси, амма хIурматла гьуни чеббикIес хьуликIуси дурхIялис игъбарла уригъуна сай писатель-мугIяллим. Тяп илгъуна талихIла пай баибси саби Дахадаевла районна КIишала школала бучIантасра. Илдас нешла мезла ва литературала дурсри кадирхьуси Ибрагьим Ибрагьимов пагьмучевси писатель сай ва ил республикализивцунра ахIи, улкализивра машгьуриубси сай.

Ишди бурхIназиб бучIантани КIишала школализиб Ибрагьим Ибрагьимов 65 дус виънила юбилей дураберкIиб. Балбуцлизир бутIакьяндеш дариб школала ва шила библиотекала хIянчизартани, педагогунани.
Балбуцла дазурбазиб, дурхIнани конференция дураберкIиб. Илдани жигарла бутIакьяндеш дариб викторинализирра. ИлхIели дурхIнани И.Ибрагьимовла произведениебала черкад хьардаибти суалтас, чедетаахъили жавабтира чардалтулри. Произведениебазивадси игитла баркь-бацличила гьанбушибмад, бучIантани ил чидил жузлизивадси ва чи саял бусягIятал бурулри.
Конференцияла имцIасигъуна замана И.Ибрагьимовла произведениебазибси патриот бяркъличила гъайбикIи. Мисаллис, «ЧебяхIси ВатIа дергълизир нуша секьяйда чедидикира?» ибси суайс дурхIнани цауркIли жаваб чарбатур: «Чедибдеш сархибсири лебилра советский халкь цабалги ахъбиубли, ВатIан батахъес кьасбарибхIели».
Школала жаняхIлизиб писательла жузала жагали балкьаахъурси выставкара лебри. Илаб гьалабихьибси И.Ибрагьимовла «ЦIализиб ва хIилизиб» бикIуси жузличилра цалабикибти тянишбиуб.