Новость на родном

Урцакан багьадур

Гьарил шилизив шантала багьа ахъбурцуси гIяхIгъабза мурталра вируси сай. ИшхIелла манзиллизиб улкалис къияндикибхIели, илдигъунти багьадурти белгибирули саби. ХIера, Дахадаевла районна Урцакила шилизивадси Зайпуллагь Рабадановли илгъуна далил якьинбариб. Илини СВО-лизир бутIакьяндеш дирухIели, дявила хъарбаркьуни ламусличил тамандирутири. Гьалавван ил ахъси шабагъатличи — «Дагъиста халкьла игит» ибси уличи ва мургьила зубарила медальличи лайикьикиб. Зайпуллагь Рабадановли ишдус чебяхIси дявила-белчIудила...

Новость на родном

«Нушани пахрубирулра»

Лерилра багьудлумира цIакьанира харждирули, ибкьли узусилис лайикьси кьимат кабатни дигеси саби. Илкьяйдали хIялалдешличил хIербирути адамти шабагъатуни багьандан бузули хIебиалра, улкалира республикалира пикрила дураб балтути ахIен. Илкьяйдали бурес вирар Дахадаевла районна ГIяхIмадхан Абу-Бакарла уличилси Уркухъла дахъал шаликарси гимназияла, бехIбихьудла классунала мугIяллим Раисат МяхIяммадовнала бузери республикала БекIли ахъли кьиматлабарниличила. Ил районна бекI МяхIяммад ГIябдулкьадировлира мубаракрариб: «ХIурматла Раисат...

Новость на родном

Гьар секIайчи уркIи изуси…

ГIе, тяп илгъуна саби поэтла уркIи, илини сай-алав кадиркутачи сеннира чедихIяртдеш, авараагардеш дакIухIедиру. Поэтла гьар секIайчи уркIи изуси ва кьакьабикIуси саби… Ил багьандан сай ил гьарли-марси поэтла уличи лайикьиркусира.  ИшбархIи хIушачил тянишрарес дигуси поэтесса ПатIимат ГIябдулкеримовара тяп илгъуна сари. Ил Хайдакьла районна Шурагъатла шилизир, 1978 ибил дуслизир акIубси сари.  Илала неш ГIяйшат ГIябдуллаева гIяхIцад дусмазир...

Новость на родном

Лукьмановхъаличиб гIяхIладли

ДяхI шалали, уркIи гьаргли хIербирути МяхIяммад Лукьманов ва Надежда Федоровна Ахъушала шилизиб халаси хIурматличил пайдалабикIули саби.  Илди гьалабван хъалибаргла БархIила  хIурматлис районна культурала КIялгIялизиб дурабуркIуси шадлихъличи жидарибти хъалибаргуни-ургаб Лукьмановхъала хъалибаргра лебри. Чумал бархIи гьалаб районна администрациялизиб бетерхурси совещаниеличиб районна бекIла заместитель Эльвира  ХIясанхIусейновани бурибсири: – МяхIяммад Лукьманов районна зилан уили сай – ишди бурхIназив ил...

Новость на родном

Игитуни — гIядатла дубурланти

1945 ибил дусла июньна 24-личиб, Москвала ХIунтIена майдайчиб, Германияла фашист-гъармукабачибад сархибси чедибдешла хIурматлис, Чедибдешдешла парад дураберкIибсири. Парадлис буйрухъикIулри маршал К.К.Рокоссовский. Парад кьабулбирулри маршал Г.К.Жуковли. Дергълизиб алхунтас нургъби кертIусиван, ил бархIи, забли урзулри. Цаибси, ЧебяхIси Чедибдешла парадлизир, 35 азир бургъанни ва 1850 танкли, хасти машинабани (техника) бутIакьяндеш дариб. Парадла ахирличир, оркестрла музыка тIашаили, сегъуналра тIама агарси...

Новость на родном

Дургьаб Дубуртар Улкала пергер хъалибаргуни!

Гьалабван, Табасаранна районна Хучнила шилизиб «Дагъиста хъалибарг» бикIуси байрам бетерхур. Ил хъалибаргла Дусла дазурбазиб дураберкIибсири. ВерхIел узила ва ца рузила кIялгIяла майдайчир республикала югла шайчирти 12 районни ва 2 шагьарли юрт-азбар, темала черкадти ва жагьилтала майдунти гьаладихьилри. Гьар шайчирад дам-дядла агурби зайдикIулри, халкь шадлири ва делхъла мявализи кабулхъулри. Буралли, республикала лерилра районти шадлихъличи ункъли хIядурдиъни...

Новость на родном

Сегъуналра ташмишдеш агара

ХIушанира балуливан, нушала улкали мякьлабси Украинала Республикализиб дявила хасси балбуц (СВО) дурабуркIули саби. Ил бехIбихьибсири 2022 ибил дусла февраль базличиб. Нушала улкала хужаимтани ил балбуц селис дурабуркIусил чуйнара бурибсири. Гьаларван, Украинала дявила кьукьни нушала улкала Курск бикIуси областьличи чедухъун. Нушала дявила гIяскуртани илдала гьужум тIашаиб ва гьанна дебали цIакьти дургъби детурхули сари. Нушала сегъуналра ташмишдеш...

Новость на родном

Гьарил адамлис мягIничебси

Сентябрьла 1 мугIяллимтас, дурхIнас ва илдала бегI­тас декIарси байрам саби. Ил багьудлумала БархIи саби. БегIла гьалаб школала унабурхI ихъути биштIати дурхIнас багьудлумала БархIи, дебали мягI­ничебси анцIбукьли бетарули саби, сенахIенну школа дурхIнала анхъ ахIенну, илдала гIямрулизиб гьарли-марси ганзухъ саби. Илди гIяхIцад дусмазиб бу­чIули, багьудлумала дунъялизи гIелабиркур. Илдала гIям­рулизир дахъал дарсдешунира кадиркур: сагати им­канти, гьалмагъуни, пикруми-хIялани. БехIбихьудла...

Новость на родном

«Ну чина ва се барес аркьулрил балулри…»

ХIейгеси биалра, гIергъиси замана нушаб гьанагарти ва кахти анцIбукьуни кадиркули сари. Гьалабван акьути бурхIнала цализиб республикала тах шагьарлизир ва Дербентлизир чузир адамдешла кIантIалра агарти вайберхунани хIиллаби дурадеркIиб. Чузирра гIяхIцад адамтала гIямру къябдердибти ва цацабехIтала арадешлизир нукьсандешуни акIахъубти. ГIядлу-зегъа далтахъути органтала хIянчизартани халкьла паргъатдеш багьандан, чула гIямру кьурбандариб, цацабехIти дяхъи-хъаслабиубли больницабази бикиб. Наб дила макьалализиб бурес...

Новость на родном

Варъаван тIембикIусили бетааб

Гьалабван Дагъиста пачалихъла университетла филологический факультетлизиб бекIлил хабарагарси гьунибаъни бетерхур. Дарагантани гIяхIил валуси, дарган рухI хIердируси нушала профессор Муса Расулович кьакьалав къаршиикиб. — 44 дус гьалаб хIуни таманбарибси факультетлизи ацIес хIейгулрив? – хапли хьарбаиб илини. — ГIяхIси пикри саби, — викIулра ну. – Сепайда, иш юрт гьанна бацIли бургар: студентунанира мугIяллимтанира дуцIрумла бамсриихъули бургар? —...