Новость на родном

Дурхъаси анкъи

ДР-ла миллатла полити­кала ва динанала къул­лукъунала шайчивси ми­нистр Энрик Муслимовли Лавашала район­низирти «Къуппала край руркънила, па­леонтологияла ва археологияла музей» МКУК-лизи, илкьяйдали «Цудахария» халкьла мухIлила пагьмула ва даргантала культурала Центрлизира бузерила архIя ду­ра­беркIиб. «Цудахария» центрлизиб Энрик Селимовичли ва центрла руководитель Жамалутдин МуртазагIялиевичли сиптакарчибала кьукьяла члентачил барх Дагъистанна лугIи камти халкьла мезани детихънила хIекьлизирти масъулти хIердариб ва...

Новость на родном

Сагати шуртIри пикридариб

Хайдакьла район­ни­зиб­си социальный бяхI­­чибизлашал дурхIни гьалабяхI арбикнила цахI­набси Центрлизиб биш­тIа­тас хасбарибси сагаси ин­те­рак­тивный клуб «Лачин» аб­хьиб. «Сагаси» наслу проектла дазурбазиб ил бузескайу. Центрла хIянчизартани, дурхIнани ва «Кайтаги» этно­центрла хIянчизартани далай-делхъличилси программа хIядурбариб. Илкьяйдали жа­гали балкьаахъурлири сура­ту­нала ва някъли дарибти ваяхIла выставкара.Балбуц ибхьули гъайрухъунси «Лачин»-на директор ПатIимат ГIялисултIановани бур­ни хIясибли, 2022 ибил дус каберхайчи, хайдакьлантала культура...

Новость на родном

Шанданван чIумал къала…

Дагъистаннизив машгьурси адам, поэт, гIялим, композитор, даргала миллатла гимнла автор Мя­хIяммадзапир ГIябдуллаевла сагаси жуз чеди­бир­хъухIели, МяхIяммадзапирла дудеш Нур­мя­хIям­мадличила, бунагь-хатIа урдуцаб сунела, халкьлизиб калунси гIяхIси хабар уркIиличи бакIиб. Ашкарливан, 1944 ибил дуслизиб, мартла 13-личиб, ТIантIала шила шанти чечентала мер-мусаличи гечбарибтири. Илди гIур чархIебулхъан или гьанбикиб биэс, хъулразирад манпагIятдиэсти секIал хъямдарили, ахирра цIелдубачи ярга баили саби. Валлагь,...

Новость на родном

ХIулкIули хIерриаби

ХIялалси, бархь­деш дигуси, ка­би­залачерси, гъира­чер­­си, адаб-хIяя умули дихIуси, багьу­дичерси, адамтачи дигили ри­­­цIибси, … хIекьли гIяхIти хIял-тIа­бигIятла дубурлан ва пагь­му­черси журналистка сари «За­мана» газетала кор­рес­пон­дент Гъуруева Наида На­ри­ма­нов­­на. Гьанна гIяхIцад дусмазир иличил рарх рузулра ну ва ил дила дулекIла рузи сархIеливан, бикIуливан, уркIила рухIна карацIили сари. Наида сунечи васвасхIейкIули къакъбяхъеси, гIела-гьала хIер­хIейкIули умутбихьеси, жаваб­кардешличил ва иш­тяхI­личил...

Новость на родном

Дарган мез — хазна

Дарган мез халкьла миллатла мез сари. Ил багьандан гьа­рил дарган адамла сунела мез­­личи диги ва пахру диэс гIягIнити са­­ри. СенахIенну, илдала кумекличил са­ри адамтани саби-ургарти барх­ба­су­­ни ка­дил­захъути, бяркъ ва багьуд­лу­ми кай­сути. Мезла кумекличил сари нушани, ва чеалкIути наслубани, бегIтала гIядатуни гIерисути, тарихличил тянишдирути.Халкьла айтулизиб бурули бирар: «Гъайли саби дунъя бузахъуси». Ил пикри бархьси саби, сенахIенну,...

Новость на родном

Театрличи хIердикIехIе

Даргала халкьла машгьурси далайчи ва поэт ГI.Батирайла уличилси Даргала драммала ва музыкала театр 1961 ибил дуслизиб акIахъубсири. Дагъистанна миллатунала театртазибад ил бегIлара жагьси саби. Нушала цаибти гIяртистуни хIядурбарибтири Ереваннизибси театрла институтлизиб. Ил заманала бухIнаб, театрли, халаси гьуни ахъили, чедибдешуни ва къияндешуни чедаили сари. Гьарли-марли, цIали бигубли, гIурра чесагабиубли саби. Театрли Дагъистанна урусла ва дунъяла литературала...

Новость на родном

БегIлара мягIничебси —хIянчиличи диги

Гьамадли ахIенси санигIятла, архивла хIянчизартачил гьунираэс ну МяхIячкъалала «ЦГА РД» ГКУ бекIлибиубси пачалихъла архивлизи раира. Архивла директор Бекаева Ольга Владимировна илар 2012 ибил дусличирад рузуси сари. Илис сунела санигIятра хIянчизартира дебали дигни багьеслири, сенахIенну илини лебилра гапбирулри. Илдазивад чи-биалра ца декIарварахъес кьабулхIерикиб, ва илала маслигIят хIясибли, ца отдел декIарбарес кьасбарира. Архивлизир илди чумал лерти сари:...

Новость на родном

Тарихчи ва хIурматла адам

Сергокъалала район­на ХIурхъила ши гIя­лим­тачил, поэ­ту­на­чил, писательтачил ва гIил­му­ла хIян­чи­зартачил Дагъис­тан­ни­зиб машгьур­биуб­си саби. Ил дар­гала интеллигенцияла мягI­дан­низи, гIевдухьлизи хал­би­руси саби. Дагъистаннис ва Россиялис чебяхIти пасихIкарти гIялимти ва жамигIятла, по­литикала хIяракатчиби абикьурси хIурхъантала жинс­ли­зирадси сари Эльмира Мур­тузагIялиевна ТIалхIят. Ил жинсла мякьи мурхьли ардякьи сари даршдусмазибси хIур­хъантала тарихлизи.Э.ТIалхIят 1968 ибил дус­ли­зир Дагъистанна Пачалихъла Университетла исторический факультетлизи ка­рер­хур­сири....

Новость на родном

«Селилра барсхIебиру…»

Ну 1984 ибил дус­ли­зив подкласслизи аря­­кьунсири. Бу­рас­ли, ит манзил СССР-ла шко­лабазир вецIал класс дирутири. Цаибил класслизи хIядурирути классунира лертири. Ит бархIи наб ишбархIиван гьанбиркур. Гьанна дурхIни цаибил клас­слизи аркьухIели, вав­нала халубачил, жагати пал­тар-кьяш чегьурли, чус ди­гу­тигъунти папкаби касили, аркьули саби. ИтхIелира бахъ­лизир вавни дурги, дила — аги. Неш­ли ну рузикьарличил, ил ит манзил вецIъибил клас­слизи...

Новость на родном

«Мез хIедалалли, тарихра хIебала…»

Мурталра аргъ­баиб­тили кав­лу­ти сари нешла мез руркъ­­ни­ла ва мяхIкамдирнила, мил­­лат­ла мезаначил дура­дул­хъути газета­би-журналти къулбасдирнила ва дучI­ни­ла­ масъулти. Илди нушала гIям­­рула мягI­ни­­черти бутI­нира сари. Гьарил мил­латла ва­кил­лис илдачи пикри бяхI­ч­и­иэсра че­бир­кур. ХIера, илдигъунти­ бекI­лидиубти масъулти хIердарес им­канбакIиб март­ла 1-личиб Да­­гъистанна Пра­вите­льст­­во­­ла Председатель ГIябдул­мус­лим ГIябдул­мус­­лимовлис рес­­­­публикала бахълизи мягI­­ни-хIял дала­хъути гIягI­ни­ахъ­лу­мала бекI ре­дак­торта­чил ду­­ра­беркIибси гьунибаъниличир. Илаб илкьяйдали лебри...