УркIи пахрули бирцIур

Украинализиб хасси балбуц бехIбихьибла телевизорлизир ду­ру­ти хабуртачи ну мурталра ле­хIир­хъули вирус. Цаибил ка­нал­ли игитдеш дакIударибти нушала бургъантачилара бу­ру­­лира бирар. Агь, дила ха­ри­­деш, рахли илав Да­гъис­тан­низивадси ургъан чева­ахъалли. Дила уркIи пах­рули бирцIур, ва цархIилти ну­ни балутазира дила рази­деш­личила бурес къа­ла­баиркус.

Гьалабван нуни телевизорлизиб чебаира дагъистанлан жагьси ур­ши­ла суратра удиб белкIунси фами­ли­яра. «ГIяппаев» белкIири ила. «ГIяп­паевхъали нушала унраличибси Гьунахъарила шилизибадти саби. Марлира, ХIясайнихъала урши саяра икI телевизорлизив чейахъуси?» — пикри бакIиб бекIлизи. Гьунахъарилан сайрил телевизорлизив чеваахъибси яра цархIил шанал баянхIебарили лебай, чумлизира багьахъурра нуни ургъанна гъабзадешличила. ГIур биалли хьархъардяхъира. Ну вархьли увухъунра: телевизорлизив чейахъуси игит урши Сагаси Вихърила шилизив хIерируси гьунахъарилан ХIясайни ГIяппаевла ГIяппай бикIуси узила урши МяхIяммад уили сай.
Илгъуна сай адам. Нушаб гьариллис дигахъуси саби вегIла шан, унра шан виаб, яра вегIла миллатла, вегI хIе­рируси регионнизивадси виаб, илгъуначила гапла дугьби дикьес. Бахъ дигеси анцIбукь сабигу ил игит, гъабзадешра дакIударили, аралира кали виалли!
Ишди бурхIназиб нуни ца­гьатIи гIяхIгъабза ургъан ди­ла унра шанничила хабар ар­гъира. Ил ургъан Бускрила ши­лизивадсира сай, дила — тухумра. Илала игитдешличила нуни гьалабра бакьибсири, амма урши декIли вяхъили сай бикIухIели, ну тамай разивиэс хIейубра. Арбякьунси жу­мягI­лизив ну къаршиикира илала дудешличил: дила рузикьар ребкIниличила багьурли, набзи пашмандеш багьахъес ва­кIиб­сири Дибгаша ГIябдулла ГIяхI­мадович Расулов. Ил Буск­ри­ла ХIяжи-хъарахълизив хIе­ри­ру­си сай ва илав школала ди­ректорли узуси сай.
— Се бетаурли хIела Мурадлис, ГIябдулла? – хьарикIулра ну.
— Мурадли Каспийсклизиб гIяр­мия­лизиб къуллукъбирулри, ил урхьула пехотализив отделениела командир сайри. Хасси балбуц бехIбихьибти цаибти бурхIназивадал, сунела отделениелизибадти дурхI­на­чил варх, Украинализи ару­киб­сири. Илав августличив декI­ли вяхъиб, госпитальтазив калун, тамай аракайубли гIергъи, ил гIурра гIярмиялизи чарулхъуси сай.
— ХIела итил урши, ГIяхI­мад, чинава?
— Илра Украинализив сай. Калуга шагьарлизиб Росгвардиялизиб къуллукъбирусири. Сунела юл­дашуначил варх Брянск шагьарла шайчивад илра Ук­раинализи арякьунсири, — къантI­дариб дурхIначила дурути ГIябдуллани.
— ХIуни ну газетализив узни балули ургуд, ГIябдулла, — викIулра ну. — ХIела урши Мурадла гьунарличила бурес хIейруду? Школабазибти дурхIнази чула халати узбала гьунартачила багьахъ­ни дебали пайдаласи сабни балас нуни.
— АнцIбукь илгъуна биалли, Мурад ГIяммаевич, — камси тIашизурли викIар ил, — дила хъулиб Мурадли къуллукъбируси частьлизибад бакIибси кагъар леб. Илаб Мурад вяхъибси бархIи кабикибси анцIбукьличила белкIи саби. Нуни ил кагъар хIечи бурхьисра. ХIуни хIед дигуси тяхIярли газетализи белкIес вируд.
— Мурадла сурат бархьесра хъуммартид, — викIулра ну ГIябдуллази.
Иш макьала лукIес вехIихьибси нуни ца ишгъуна анцIбукьличилара ба­гьурра. Наб гьалаб ил дубурланна игитдешла гьунарличила бакьили, набчил рарх рузуси ПатIимат Кьурбановани, Мурадличила макьала белкIири. ПатIимат газетализир рахъхIи рузуси, машгьурси журналист сари. Газетализиб дурабухъес гьалаб нуни илала макьала белчIунра, ва, лерилра ПатIиматли делкIунтиван, наб илра гIяхIбизур.
Биалра, Мурадла дудешлизира бурили гIергъи, нунира лукIас баягъи илала уршила гьунарличила макьала, или пикрибарира. Россияли Украинализиб дурабуркIуси дявила хасси балбуцлизир бутIакьяндеш дирули нушала Дубуртар Улкала бахъал вакилтира леб. ЦархIилтаниван, дагъистанлантанира, чула гIямрулис урехи лебниличи хIерхIеили, гьар бархIи гъабзадеш дакIудирули сари. Иш нуни удиб гьанбуршуси анцIбукьлизир гъабзадеш чедаахъили сари Дахадаевла районна Бускрила шилизивадси ургъан Мурад ГIябдуллаевич Расуловли.
Илини урхьула пехотализиб Дагъистаннизиб, Каспи урхьуличиб мерлабиубси флотилиялизиб, къуллукъбирусири. Россияла гIярмияли Украинализиб дявила хасси балбуц бехIбихьибти цаибти бурхIназивадал Мурад Расулов Украинализив сай. Ил вецIал бархIилис хъулира вархьибси сай. Дила белкIлизиб гьанбуршуси анцIбукь кабикибси саби Украинала Запорожская областьлизиб (гьанна ил Россияла Федерациялизи кабурхуси саби).
БелкIлизир гьандуршули сари кIел позиция. Гьаланачир ила тупи ва минаби чекьурли, душмантани илди лебси позиция буцес кьасбирули саби. Душмантачи къаршили дурабулхъули саби Мурад Расуловла отделениелизибадти кIел бургъан: Ражаб Расулов ва Мирза Ибрагьимов. Мякьлабси позициялизибад илдас кумекбирулри. КIелра позициябала ургабси бархбас бузахъуси мегьла гьимир къяббердилри. Илис гьалаб аккумуляторла батарея (АКБ) кабиръули саби ва ил багьандан тупазибад чина иртес гIягIнилил бурес хIедирехIе или радиолизибад бургъантани гIягIниси мерличи багьахъурлири.
Иличила бакьибси Мурад Расуловла отделениелизивадси ургъан Макьсуд Шихалиевли кIелра позицияла ургабси бархбас бузесаиб.
Лебилра замана гранатабани иртуси пулеметлизирад душмантачи цIа чекьурлири отделениела командир Мурад Расуловли. Илини душманти сунела отделениела бургъантачи гъамбиахъес балтули ахIенри. Ахирра Мурад душмантани чеваиб ва декIли вяхъиб. Амма ил, дяхъиличи хIерхIеили, позицияличи гъамбиэс дигути душмантачи гIурра иртулри. Вяхъибси илис цаибси кумек гIеббаахъиб «Алтай» группализибадти разведчикунани. Амма дяхъилизирад дашути хIи тIашдилзули ахIенри. Мурадлис тухтуртала кумек гIягIнилири.
Илини юлдашунала кумекличибли мякьлабси позициялизи ваэс кьасбариб. Ила аркьути гьундури даргаилри, цацадехIти мераначир минабира лерри. Сунела юлдашуналара саби гIяхIъулали бургъес бакIибтазивадси ца ургъаннара кумекличибли ахирра Мурадлис ила ваэс бикиб. Илавадли ил, машиналичи катурли, Пологи бикIуси шагьарлизи ваахъиб. Илавадлира — Мелитопольлизи, гIур биалли — вертолётличив Севастопольлизи. Мурад Расулов 12 бархIи реанимациялизивра калун.
Нуни ишаб гьанбушибси анцIбукь ца бархIила бухIнаб кабикибси саби. Чум илдигъунти анцIбукь кадикиба Мурадличил ва илала юлдашуначил хасси балбуц бехIбихьибхIейчирад?