Новость на родном

ХIямшиман хирург

ХIязлис ахIен вегI­ла кьисмат гьала хили багьес хIей­рар бикIути. Илкьяйда бе­таур гьалабван набчилра.Каспийск шагьарлизибси томогра­фия­лис дахъал дус­мазир бекI­деш ­ди­руси, би­кIу­ливан, дугьаизурси адам му­­рад хIебарили гIелавяхI ча­р­­хIейруси тухтур Жаруллагь Иб­­рагьимовличил гьу­ниваэс че­буркъуб. Чархла арзу-хIял хIер­да­ри­ли, илини дяхI-дяхIли хьарбаиб:—ХIези бархьдеш буришав яра?..— КьутIкьуси биалра, бархьдешла никализи хIебулхъан балкIдеш. Башахъен бархьдеш! — викIулра ну.— ХIебиалли, гьаввакIи шагьарла Центральная...

Новость на родном

Гьалартала къяяназиб

«Кайтаги» ибси Хайдакьла районнизибси этноцентрла директор Зубайдат ХIясановани Тимченкола Фондли грант гибниличила ва ил муниципалитетла культура гьалабяхI букес багьандан харжбарес хIяжатли биъниличила багьахъур. ГьанбиркахъехIе, ишдуслизиб «Кайтаги» этноцентрла «Сагаси наслу» ибси проект лебил Россияла «Культурная мозаика: партнерская сеть» ибси конкурсличиб чедибикибсири. ИлхIели Елена ва Геннадий Тимченкола ГIяхIбаркьла фондла гIергъисигъуна 6-ибил грант касибсири. Конкурсла сияхI декабрьла бехIбихьудличиб...

Новость на родном

ХъумхIертесили бетаур

Къаякентла район­­низиб­си Сагаси Вихъ­рила шила школала юрт­личи нуша гъамдиубхIели, Дагъис­тан­на шимазир илдигъунти жагати школаби лерни ба­гьан­дан, дила уркIилизи разиси гьав хьурабиуб. Гьарра шай­чи­бадси чебаъцун ахIи, бухI­налара, предметунала клас­су­нира жагали далкьаа­хъур­лири. Ил школализиб 700-цад дур­хIя бучIули саби. Илаб бузути учительти-ургаб леб рес­публикализибра улкализибра машгьурбиубтира, чулира учи­тельтала конкурсуначир ва цархIил журала абзаначир чедибдеш сархибти. Нуша ила дакIнила...

Новость на родном

КIиибил мерличи лайикьбикиб

Хайдакьла районна къумуз бирхъянтала биш­тӀатала ан­самбль­­ли республикала шко­ла­би-ургабси макьамтала «Халкьла някьиш» бикIуси V-ибил конкурсличир бутӀа­кьян­­деш дариб ва 2-ибил мер­личи лайикьбикиб. Ил ДР-ла культурала Министерствола икьалаличил Дербентлизиб бетерхур.Абзлизир бутӀакьяндеш да­рес ба­гьандан МяхӀячкъа­ла­лизибад, Кас­­­пийсклизибад, Су­лайбан-Стальс­­­кийла, МяхIя­рам­кентла, Рутульла, Хивла ва цархӀилти район­тази­бад биштӀатала ­пагьмучерти кол­лективти дакӀиб. Илди-ургаб лебри Хайдакьла районна ­вакилтира. Хайдакьла къумуз бирхъянтала ансамбльлизир чула пагьмурти гьаргдариб...

Новость на родном

Манзилличи хIябилра далдикили…

Дунъяличиб COVID-19 бикIуси чейхъуси изала тIинтIбирнила аги ишбархIилис дебали нукьсансили кавлули саби. ГьатIира дакIубиуб сагаси журала штамм, сунесра специалистунани «Омикрон» ибси у бедибси. Ил жураличила гьачамлис тамай белгити баянти агара. Бурни хIясибли, ил, цархIилти журабачил цугбуцибхIели, дебали хъярхъли тIинтIбирули саби ва ишбархIилис лерти вакцинабани ил тIашиули ахIен. Илдигъунти баянти лугули сари Англияла медицинала гIялимтани. Ил...

Новость на родном

Халкьла арадешлис къарауйчивси

Муслим ИсмягIи­ло­­­­­вичли маш­гьур­­­си тухтур, ДР-ла халкьла Игит, ду­деш Ис­мя­гIил Шейховичла дякь­кад ва­шес пикрибариб ва, Мя­хIяч­­къалала 39 ибил школа белчIи гIергъи, 1990 ибил дуслизив Дагъистанна ме­дицинала институтла (ДГМИ – гьанна академия) лечебный факультетлизи керхур. 1996 ибил дуслизив хIул­бала излумала шайчибси орди­натурализи керхур, 1998 ибил дуслизив биалли – аспирантурализи. М.ИсмягIиловичли 1999 ибил дуслизиб Москвализиб «Комплексная методика профилактики...

Новость на родном

«ХIейгахъис ялавкардеш…»

Дагъистан Республикализиб бегI­лара халаси медиа-анцI­букь бетерхур. ХIябал бар­хIи «Россияла дила тарих» бикIуси тарих­лашалси парклизиб «Регионна СМИ-б­и сагаси лугIурбала бетуцла шуртIразир: гьаладяхI дашнила бяхIчибизуни» ибси бахълизи мягIни-хIял иргъахъути гIягI­ни­ахълумала мажлисличир специ­алистунани, сагаси лугIурбала дунъяла бутIа сабливан, журналистикала масъулти хIердариб. Мажлисличиб гIядатлати СМИ-бачи социальный сетанани сегъуна асарбирулилра гъайбикIули калун. Ил ибхьнилис хасбарибси балбуцличир жигарла бутIакьяндеш дариб Дагъистанна...

Новость на родном

ГIяхIмадхан Абу-Бакар ДГУ-лизив гIяхIладли…

Гьалабван Да­гъис­­танна халкь­­ла писатель ГIяхI­мад­хан Абу-Бакар акIуб­хIей­чирад 90 дус дик­ни­лис хас­ба­рибси юбилейла шад­­­лихъ бе­терхур ДГУ-ла фи­ло­ло­гия­ла факуль­тет­­ли­з­иб. Балбуцличи цалабикиб жа­мигIятла, культурала, искусствола, гIилмула ва багьудила бетуцунала вакилти, гIярбукIанти, писательла гъамти ва илала пагьму диганти.Балбуц ибхьули, гъайухъу­н Дагъистанна пачалихъла уни­верситетла ректор Мур­та­загIяли Рабаданов. Илини Дагъистанна литература гьа­лабяхI башнилизиб ГIяхI­мад­хан Абу-Бакарла ва илала творчествола халаси кьадри лебниличила...

Новость на родном

Бархьдеш гIямрула бетуцли биахъубли

Адам бегI гьалав цIа­ла ванадеш ва пай­да гIяшуллизи­рад­ли кайсес бурсивиубси сай. Багь­ла-багьлали сунела дагьри мурхь­дикIуцад илини сагати тя­хIурти дургес вехIихьиб ва гIямрула-яшавла шуртIри ункъ­диахъес гIяхIцад имканти гьарг­диуб. ЦIализибад саби шандайс дебш кайсуси. Дубурла шимазибти дурхIнира кьисматла бяхъянас мукIурхIебикIули, илдала удиб дебшлабирути саби. Ил багьандан ахIену наслубачирад-наслубачи гъаб­задешла ва гьунартала хабурти дашути ва чеалкIуси наслулис мисалли...

Новость на родном

«Уста Шамхалла палтаргу…»

Ишди бурхIназив ну ца биштIаси балбуцличи къаршиикира. Дила юлдаш художник ва писатель Марат ХIяжиев нушала республикализиб дурайуси бегIлара бурибси журналла бекI редакторла хIянчиличи катнила разидешлис илала юлдашуни урхьула дублабси художникунала устаханализиб цахIнабикилри. Маратли нура ила тIалабварира. Ца ну ахIенти лебилра саби-ургаб цалис ца тяништири. Илдала ургаб разиси ихтилат бемжурлири. Чула суратунала выставкабачила сабри илди гъайбикIути....