Жузала авторличил гьунибаъни

Гьалабван, Дагъистанна пачалихъла университетла филологияла факультетлизиб Россияла писательтала ва журналистунала Союзла член, 50-йчирра имцIали жузла автор Ибрагьим БяхIяммадович Ибрагьимовличил гьунибаъни дураберкIиб. Гьунибаъни Дагъистанна мезанала кафедрала заведующий профессор Муса БяхIяммадовли абхьиб.

Ибрагьим Ибрагьимов Дахадаевла районна КIишала шилизив кьисла устала хъалибарглизив акIубси сай. Шила школа таманбарили гIергъи, ил ДГУ-ла филологияла факультетлизи учIес керхур. Илаб илини цаибси хабар белкIун, сунесра «Неш» бикIуси. Ибрагьим Ибрагьимовли бурни хIясибли, ил хабар илини хIяйна чеббелкIун. Илини «Батирайла наслу» бикIуси кьукья акIахъуб. 

Ибрагьим Ибрагьимовли 50-йчирра имцIали жуз дуракаиб. Илди сари: «Род продолжается» (1992 ибил дус), «КIишала масхурти» (1996 ибил дус), «ХIила душман» (1997 ибил дус), «Адамти ва кьисматуни» (2000-ибил дус), «Месть беспощадна» (2001-ибил дус), «Гьунила дублаб къяйк» (2004-ибил дус), «В западне» (2004-ибил дус), «Могила не сохранит тайну» (2005-ибил дус), «И сон сбывается однажды» (2006-ибил дус), «СихIрула макьамти» (2007-ибил дус), «Мгновение» (2007-ибил дус),  «ВацIала дайлизиб» (2007-ибил дус), «Урехи» (2011 ибил дус), «Кьандиубти дигай» (2012 ибил дус), «Марисуда Джамиля» (2014 ибил дус) ва цархIилти.  Илини делкIун ва дураиб 6 романра: «ЦIализиб ва хIилизиб» (2012 ибил дус), «Легенда о бедном Таймазе» (2020-ибил дус) ва цархIилти.

Илала хабурти «Замана», «Шила  гIямру», «Дагъистанна учитель», «Дагъистанна дубурланти», «Литературная Россия» газетабазир ва «Гьалмагъдеш», «Лачин» журналтазир дурадулхъули сари. 

Ибрагьим Ибрагьимов гьанна бусягIятра КIишала шила школала дарган мезла ва литературала учительли узули сай. Июньна ахирличиб КIишала клублизиб илала «Шагать в ногу с народом» бикIуси сагаси жузла презентация бетерхур. 

Гьунибаъниличиб Муса БяхIяммадовли Ибрагьим Ибрагьимовличила ва илала гIямруличила буриб. Ибрагьим Ибрагьимовли бучIантала суалтас чедетаибти жавабтира дедиб. Гьунибаънила  ахирличиб илини бучIантас белчIудилизиб гьамаддеш, сархибдешуни далгун ва бакIибтасра Муса БяхIяммадовлисра халаси баркалла багьахъур. Нунира илис арадешра, нушаб сагати, мурхьси мягIналичилти хабурти лукIахъес гьамаддешра дулгулра.

МяхIяммадшапи Матаев