ЧебяхIси ВатIа дергълизир Ахъушала районнизибадти бахъал адамтани бутIакьяндеш дарибтири. ВатIан багьандан чула гIямру ва арадеш мяштIхIедарили бургъутири илди. Илдазибад бахъалгъунти алхун, цацабехIти дяхъи-хъаслабиубли, чулахъбиубли хъули чарбухъун. Арадешлизиб нукьсандеш акIубли хьалли, илди багьадуртани чула ВатIан, район, шими гьаладяхI ардукес багьандан, бузерилизи халаси пай кабихьиб.
Дергълизив ургъули калун ГIябдуллаев НурмяхIяммад ГIябдуллаевичра, офицер-фронтовик, машгьурси партийно-советский хIянчизар, тарихчи-краевед.
Ил акIубсири 1924 ибил дуслизив Ахъушала районна ХIямшимала шилизив. Илала бегIти ГIябдуллагь ва ПатIимат шилизиб хIурмат сархибти адамти сабри, илдани НурмяхIяммадлис гIяхIси бяркъ бедили, айкьурсири. Илала бегIти 1930 ибил дуслизиб ХIямшимала шилизибси Тельманна уличилси колхозлизи бегI гьалаб каберхуртири.
Н.ГIябдуллаев ХIямшимала шилизибси верхIел дусла школализив учIес вехIихьили, урегал класс тамандарили гIергъи, 1938 ибил дуслизив Буйнакъсклизибси педучилищела шила хозяйствола факультетлизи керхурли, кIел курс делчIун. ГIур Лакла районна Кумухлизибси педучилищелизи керхурли, ил ункъли учIули хъараахъур. Илав учIули левалли, гIяхIил дяркъур урусла ва булугунала мезанира.
НурмяхIяммад ГIябдуллаев 17 дусла гIямруличив сай гIяхIъулали дергълизи укьес дигули хьалли, гьачамлис виштIаси сай или архIекухIели, призывла комиссиялизи тиладивикIули, илала дергълизи укьес, ВатIан батахъес халаси гъира лебни багьандан, ихтияр барибсири. ИлхIели Н.ГIябдуллаевла халасигъуна узи Бабу-ХIяжира дергълизиври.
1942 ибил дусла февральличив Советский Союзла гIяскуртази живариб ва Бакула кIиибил дявила-пехотала училищелизи керхур. Училищелизив халаси гъираличил ярагъла тяхIяр-кьяйда дяркъес бажардиикиб. Ил дусла сентябрьличив Н.ГIябдуллаевлис лейтенантла званиера бедили дергълизи вархьиб. Дергълизив Северный Кавказла дявила округла шуибил гвардияла стрелковая бригадализив пулеметла взводла командир ветаур ва дахъал гьунарти дариб.
Н.ГIябдуллаев дергълизив хIяйна декIли вяхъиб, Боржомила, Каспийскла ва Тбилисила госпитальтазив калун. Ил бара сагъиубхIели, чариубли дергълизи арвашусири. НурмяхIяммад ГIябдуллаев Кавказ багьандан ургъули калун. Фашистунани Северный Кавказ буцес багьандан халаси цIакь бяхIчиаибсири. Н.ГIябдуллаев ургъуси гвардияла шуибил стрелковая бригада бегIлара цIакьти, демжурти дявтазиб фашистуначибад чедибиркес бажардибиркулри, бахъал душманти къирбирулри.
1944 ибил дуслизив хIяйнайс вяхъили гIергъи, арадешлизир гIяхIцад нукьсандешуни дакIудиуб, капитанна званиеличи айкили, НурмяхIяммад ГIябдуллаев гIяйсначив хъули чарухъун. Дявтазир гъабзадеш чедаахъили, гьунарти дарнилис «Гъабзадешлис», «Кавказ батахъни багьандан», «Германияличибад чедибдеш сархни багьандан», «ЧебяхIси ВатIа дергълизиб асилси бузери багьандан» бикIути ва тарихунала медальтачил, «ЧебяхIси ВатIа дергъла орденничил» шабагъатлаварибсири. Н.ГIябдуллаев дахъал кьиматчерти лишантачи лайикьвикибсири.
Дергъ таманбиубли гIергъи, илини сунела бузерила гьуни шила школализив учительли узули бехIбихьиб. Н.ГIябдуллаев декIар-декIарти къуллукъуначив узули калун – колхозлизив бухгалтерли, колхозла парторганизацияла секретарьли, Уллучарала «ХIунтIена партизан» бикIуси колхозла председательли, ХIямшимала шилизибси Тельманна уличилси колхозлизив.
Ахъушала КПСС-ла райкомла кадрабала шайчибси къуллукъличивра калун. Партшкола таманбарили гIергъи, Ахъушала ва ЦIудахъарла районтала КПСС-ла райкомла цаибил секретарьли узули калун.
Н.ГIябдуллаев бегIлара жагьилси адам сайри райкомла цаибил секретарьла къуллукъличив узули калунси, ил хIянчиличи катурхIели, 28 дус сайри виубси.
Сай узуси манзиллизиб Н.ГIябдуллаевли мицIираг дихIяхъес ферма барахъиб, шилизи телефонна бархбас букахъес къайгъибариб, клуб ремонтбарахъиб, сагаси, халаси школа барахъес бажардиикиб, кьуцIри дуцIахъес кари абхьахъиб. Чинав узули виалра, НурмяхIяммад тIалабкарси, чеветаибси, халкьлис сегъуна кумек гIягIнили биалра манпагIятвируси, сунечи хъарси хIянчи хIялалли бируси сайливан машгьурвиуб ва халкьла хIурмат сархиб.
– Дила дудешли бурули вири НурмяхIяммадли ТIантIала шила халкьла халаси баркалла сархибси сай или, – гьанбиркахъули сари районна газетала бекI редактор П.Маллаевани. – 1944 ибил дуслизиб ТIантIала ши чячянтала мер-мусаличи гечбарибхIели, илди гIур чархIебулхъан или гьанбиркули бурги, – алавчарти шимала адамтани чус манпагIятбиэси кайсули буили саби. Ахирра валлагь, цIелдубазибад дебаси гуми бетаруси саби или, цIелдуби урисес бехIбихьибхIели, НурмяхIяммадли ил баркьуди тIашаахъили сай: «мицIиртира дугIкаили, бебкIибтира паргъатагарбирес асухIебирар!» викIули. ХIяб нурли шалабараб сунела!
ГIергъити дусмазив историяла учительли узули калун, жагьилтачил дахъал ихтилатуни дири патриот бяркъла шайчирти. Ил ветерантала Советла председательра сайри.
Сунела гIямрула рархкья Нуржигьайчил илди дахъал дусмазиб барх хIербиуб, верхIел дурхIя абикьур, илдас гIяхIси бяркъ бедили, чебяхIси даражала багьудира касахъили, гIямрула гьунчи дураиб. Ахъушала шилизибси краеведческий музейлизир лер ЧебяхIси ВатIа дергъла бутIакьянчибачила дахъал белкIани, суратуни, баянти, документуни. Дахъал далдуцуни дурадуркIули сари дявила тарихунас хасдарибти. Иш белкI хIядурбарахъес музейла директор Зубалжат ХIусейновнани кумекбарнилис баркалла багьахъес дигулра.
Баянти касибти сари Интернетлизирад ва профессор М.Н. Вагьабовли НурмяхIяммад ГIябдуллаевлис хасбарили белкIунси «Человек созидания» бикIуси жузлизирад
Сабият ГIябдуллаева