ХIилла къадагъала саби

Адам адамлис диргалаулхъни, илис заралбирни балхIебикибси анцIбукь саби. Арадешлизиб нукьсандеш ва гIямрулис урехи алкIахъни — дигалли улкала закон хIясибли, дигалли диннизиб къадагъаласи баркьуди саби. Амма нушала ванзаличиб хIербирути даршули, уржили, цауркIли хIербиэс бирули ахIен. Адам дакIувиубла дургъби камдирули ахIен. ГьатIира дахъал сари чябхъинти ва хIиллаби. ХIякьикьатлизиб биалли,  ца адамли цархIил адам каршнила бунагь умцесра хIейрар. Сен хIейрусив адам сайгъуналис зарал хIебирули хIериэс? Ил суайс жаваб баргес гьамадли ахIен.

ХIера, гьалабван «Крокус Сити Холл» бикIуси бамсриихъуси мерличиб хIилла дураберкIиб. Даршани адамти кабушиб ва бяхъиб. АрагIеб улкала гIямрулизир дарсдешуни дакIудариб. ГIяйибагарти, бамсриахъес бакIибти халкь – лебрив илдала пикрилизиб илгъуна анцIбукь кабиркур или? Чябхъин дураберкIибти вайгъубзни адамтази халбарес хIейрар, хIейрар илди мицIираглизира халбарес. Илгъуна хIилла дураберкIибти танбихIлахIебарили батес асухIебирар. Вайгъубзнала илгъуна секIал пикрибаресра урехи акIесли чеббицIес хIяжатбиркур.

Нуни диннизиб хIилла къадагъабирниличила макьала белкIес жявлил пикрибарибсири. Ил хIядурбируси замана, чедиб гьанбушибси чябхъин дураберкIиб. Нушала улкализир гIергъити 30 дусла духIнар илди гьачам ахIенри дурадеркIибти. Илди цархIилти улкназирра диуб. Бусурман адамлис илгъуна баркьуди къадагъаласи саби. Иличил бархбасахъи, шила имам МяхIяммад ГIябдуллаевич Итоновличил ихтилатбарибсири.

Гьарил адамла сунела сунечи хасти  хIял-тIабигIят, хасият, бяркъ,  алавчарси дунъя пикрилизи бурцни (восприятие) дирути сари. Леб адамти сегъуна-биалра пикри уркIилизи буцили такьсир бирути. ХIилла биалли декIарси, бахъал адамтачи къаршили бяхIчиаибси такьсир саби. Нушала ихтилатла бехIбихьудлизиб динна кьанунти далуси адам сайливан,  хIезибад бакьес дигулра  сегъуна виэс хIяжатсил бусурман адам? Сен гIядатла адам гуж-зулмула гьунчи калзусил?

– Кьудратла ВегI Аллагь Кьурайзив викIули Сай: Аллагьличи бирхути лебилра саби-ургаб узби саби, ил багьандан даршубиреная узби ва Аллагьлизирад  урухкIеная, илхIели уркIецIибарес асубирар хIушачи.

Имам Муслимли кабукибси дирхалачебси хIядислизиб бурули саби: «Бусурман адам бусурманнис узи сай. Илини иличи зулмубируси ахIен, кумекхIебарили ва къияндешлизив хIелта».

ГIяхIмадла сборниклизиб Аллагьла Идбагли (с.гI.в.) хIядис сабукили саби: «ГIяраб ахIенсиличив гIяраб гьалавсили, яра гIяраб ахIенси гIярабличив гьалавсили чейуси ахIен. Илкьяйдали цIуба камла адам, цIудара камла адамличив пергерсили хIисабвируси ахIен, яра цIудара цIубалайчив! ЦабехI адамтала пергердеш цархIилтачиб чIянкIли Кьудратла ВегIличибадси урехилизиб биэс асубирар».

Дирхалачебси хIядислизиб бурули саби: «Бирхауди гьарли-марсили биэс хIебирар хIушала, хIушала узисра хIушаб дигусигъуна балгес хIедирули диадалли».

Бусурман ибси гъай мутIигIси ибси саби. Бусурман сай я някъли, я гъайли чисалра зарал хIебируси. Бусурман адамли уркIецIи адамтачицун ахIен дакIудирес хIяжатти, илди мицIирагличира дяхIчииути сари. Аллагьла Идбагли (с.гI.в.) буриб: «Кьудратла ВегIли акIахъубтачи уркIецIи хIебирусиличи, Аллагьли сунечира уркIецIи хIебиру. МицIирагличи уркIецIи бирнилис гьалжана бедес чеасла лебси саби».

Чедиб дурибтазибад нушани чебиулра бусурман динни адам гIяхIси барахъес гьуцIирули сай. Илгъунас шабагъатра имцIаси бирар.

ШаригIятличила гъайикIалли, адамличи  Кьудратла ВегIли хъардарибти секIал лерти сари. Илди  дузахъуси адамли цархIил адамлис, жамигIятлис зарал барес вируси ахIен.

– Дила пикрили жамигIятла «арадеш» хъалибаргличибад бехIбирхьуси саби. ДурхIнас бедлугуси бяркълизибад. Илизиб ахIенара зугIяла?

– Марлира лерилра масъулти хъалибаргличил ва илаб бедлугуси бяркъличил дархдасунти сари. Нушани чебиулра, имцIаливан такьсирла гьунчи кабилзули саби дурхIни, чулира хъалибаргуназиб бяркъ кахIесили, халабаибти, яра бегIтала хIеруди агарли калунти. ГIядатлибиубливан, илдигъунти хъалибаргуни нукьсанси даражаличир дирар.  Илдигъунти дурхIнала уркIила гIямзилаб мурхьли бегIтачи гьими кавлули саби. Ил гьими жамигIятличира бяхIчииули саби.  Илдас гьанбиркули саби чула гьалаб лебталалра чебла лебси саби или. Аллагьла Идбагли (с.гI.в.) жагьилти адамти чус хьунул черриркIухIели, илала бяркъличи, дин бузахъниличи хIербикIахъес  жибирутири. СенкIун хъалибарг сагаси жанна бехIбихьуд саби. ХIядислизиб бурули саби: «ХIушазивад гIяхIси ит сай, сунела хъалибарглис гIибратли ветаруси, ну дила хъалибарглисван».

Такьсирчили алкIуси ахIен, ил ветаруси сай. Халаси кьадри лебси саби ил акIубси мерла, жамигIятла, илала гьалмагъунала, илини хIердирути секIа, дучIути ва чедиути… Сабабти дахъал сари.

– Гьалаб дурхIнас бяркъ бедлугнилизиб мягIничебси мер бурцусири школалира. ИшбархIи ил шайчирти пикруми дарсдиубли сари. ЦабехIла пикри – школали чIянкIли багьуди саби бедес хIяжатси. Ил шайчибси хIела пикри бурили дигахъира.

–  Мурталра бяркъ бедлугнилизиб цаибси мер бурцусири хъалибаргли, гIур  школали. СенкIун дурхIя школализи верхIел дус виубхIели сай урхьуси. Асубируси ахIен бяркъ бедлугнила лерилра хIянчи школаличи чедихьес. Иш манзил бегIти арц дарес ибси хIяракатлизиб, чула дурхIначила пикри хIярхIбирули саби. ЦацабехIти дурхIя палтарличил, беркайчил гIевуцалли, баибси саби или пикрибикIули саби. Илгъуна виштIаси – кьакьали, телевидениели ва Интернетли вяркъурси – азгъинсили, сунес сай дигусили (эгоист), илкьяйдали такьсирчилира ветаэс вирар. Дила пикрили бяркъ бедлугнилизиб бутIакьяндеш дарес хIяжатли саби лебтанилра: бегIтани, школали, хала дудешли ва хала нешли, арагIеб жамигIятли. УрхIла дурхIни бирути ахIен.

– Такьсирчиличила диннизиб се бикIули, се пикри лебсив?

– Сен хIердирутира нуша иш дунъяличир? Се багьандан? Секьяйда хIерируси  адамтала бархбаслизив – жамигIятлизив?  Илди суалтас жавабти  даргес багьандан бекI бархIила хьулчилизи хIердизес хIяжатли саби.

ГIергъиси манзил адамти дурхъаси Аллагьличибад дебали тяйдибиубли саби ва илдани яхI, дагьри, хIурмат, кьимат ва диги ибти гъайла мягIна балкIли иргъули саби. Адамтас чула-чули ва цархIилтала кьисмат кабизахъес дигули саби.

Кьудратла ВегI сунела дурхъаси жузлизив викIули Сай:

«Чили гIяйибагарси адам кавшаллира, илала ил баркьуди ванзаличибти лебилра адамти кабушниличил цугбурцуси саби. Рахли цархIил адамла гIямру дерцахъалли, лебилра гIялам берцахъниличил цугбиркуси саби».

Се хьулчили дурабуркIуси биалра, бусурман динни уркIецIиагардеш, къачагъдеш кьабулбируси ахIен. Аллагьли гIяйибагарти адамти кабуршахъес къадагъабарибси саби. Дурхъаси Кьуръа ца аятлизиб ишкьяйда белкIи саби: «Камаршидая адам, сенкIун ил барахъес Аллагьли къадагъабарибси саби…»

Чябхъинбирути, хIилла дурабуркIути,  илаб биштIати, хьунри, бухънаби биэс асубирниличила пикрибулхъули ахIен.

Аллагьли балу-балули хIилла (чябхъин) дураберкIибсилис се хIядурбарилил балахъули саби:

«Балу-балули адам кавшибсилис даимлис жагьаннаб бирар. Иличир Аллагьла гьими ва лягIнат дирар. Илис декIси гIязаб…».

Дурхъаси Аллагьли лебилра адамтас гIяхIдешлис дунъяличи вархьибси сунела вакилли (с.гI.в) чебаахъиб секьяйда алавтачил бархбас бузахъес хIяжатсил.

Динни нуша бархьдешличи ва дурхъаси Аллагьличи дирхахъес жидирулра.

Идбагла хIядислизиб ишкьяйда бурули саби:

«Чили уркIецIибиралра, иличира уркIецIибарили бирар».

– Такьсир барибси адамлис, рахли  сунени барибсиличи пашмандеш акIалли, шаригIятлизиб иличивад чевверхахъес чебаахъилив? Асубирусив хIилла барибсиличивад чевверхес?

–  ШаригIятли адамлис вархьси гьунчи кайзахъес мурталра имкан бедлугуси саби. Пашманвиънила «унза» мурталра гьаргти сари. Рахли адамла сунени барибси вайси баркьудиличи пашмандеш хIедиалли, Кьудратла ВегIлизибад, иш дунъяличиб хIебиалра, итил дунъяличиб  танбихI бируси саби. ШаригIятлизиб чебаахъили саби сегъуна танбихI барес хIяжатсил такьсирчилис. Илала кьадри барибси такьсирлизибад дигахъуси саби…

МутIигIвакIнила (тавбадарнила) авал шартI лерти сари:

  1. Кьудратла ВегI Аллагьла гьалав гьарли-марли пашманвиъни.
  2. Бируси бунагь бархьбатни (батни).
  3. Челябкьлализиб илгъуна бунагь хIебарес ибси кьас.
  4. Сунени бархьдеш агар шайчиб цархIиллис барибси баркьудила, сунени вайдеш барибси адамла гьалабси гIяйиб черахъни (илизибад чевверхни тиладибарни).

Дурхъаси Аллагьлизи тиладибара хIечивад чевверхахъес. Илини гьарли-марси тилади кьабулбируси саби.

Руслан Ражабов