Халкьла хIурмат сархибси

Тамашала, кабизалачевси, дагьрили вегIиубси багьадур сай Ибацциев Кьурбан Загьирбекович. Мурталра адамтас кумекбарес гьалакси, сунечи хъарси ламусличил таманбируси, шанти-ургаб хIурмат сархибси адам сай ил.

Дахъал дусмазиб илини Хайдакьла районна ХIуллила шила урга даражала школализиб дарган мезла ва литературала учительла хIянчи бариб. Илини сай узуси школализивцунра ахIи, арагIеб районнизибра хIурмат сархиб. Ил бегIла бурибти, гьабкья мугIяллимтала къяйлизив сай. Пергер мугIяллимцунра ахIенну, Кьурбан далдикибти дугьбачилти назмурти лукIуси поэтра сай. Илини ункъли дала даргала литература ва поэзияла дигIяндешуни. Кьурбай делчIи цархIилтала назмуртасра кьимат кабалта ва назмула анализ биру.

Университетлизив  учIухIелил илини жигарла бутIакьяндеш дири факультетла гIямрулизир, гьаман мезличил ва литератураличил дархдасунти суалти ахъдурци. Ил мурталра гьаларти къяяназив вири.

Кьурбан Ибацциев поэзияличила вамсхIемсурли гъайикIес вирар. Назмурти лукIес ил школализив учIухIелил вехIихьибсири.

Амма ил гьалакикIули ахIен илди дураэс.

КIел-хIябал назмула тугъ делкIунтира чула у багьахъес гъаргъли бирар, чули делкIунтазиб илцад-декIар мягIнара зайбикIудешра хIебиалра.

Кьурбан Загьирбекович «Даргала анкъи» бикIуси жамигIятла  организацияла жигарла бутIакьянчи сай. Илини кумекбиру жагьилти, литературализиб чула кьалам бугабарес бехIбирхьути поэтунас. Илдала назмурти къулайдиру.

Ну Кьурба назмуртачил чумал дусра-сера тянишлира. Илдазир лер пикрила бугадеш, гIякьлула мурхьдеш, гIямруличи  ва алавчарси тIабигIятличи  диги. ХIера, ил сейкIулил сунела  «ХIебла макьамти» бикIуси назмулизив:

«Закир дилшули сари

ЦIилцIилдикIул зубарти,

ПархардикIули сари

БерхIила нур цаибти.

 

ГьанкIлизир чатIни  сари

Вихличил чериргъули,

Умуси гьава  саби

ГьигьикIес хIяздухъесли.

 

Урхьуличиб гъагулра

БицIули ахъбирулри,

Бялихъчила къаякъри

Ругертачиб гъазали.

 

ХIебла макьамти сари

Алавчар  гIяйдирули,

УркIилаб гъира саби

ГIямру шаладирули».

Сунечицун хасти дугьбачил илини хIебла лерилра лишанти гьаргдирули сай. Алавчарси тIабигIят халати устадешличил сипатбарес балули сай.

МажахIят, лев виэс цалра поэт нешличила назму хIебелкIунси, гьарилли сунела нешличи диги назмула тугъазир гьанхIедушибси. Дебали децIикIули сай автор нешла агри къиянси сабхIели.

Нешла бебкIа

 

Сипат бахъ наб шаласи

Гьанарули саб нешла,

Азир изай буцибси

Язихъси чарх илала.

 

Аррякьун ил батурли

Набцун кьакьаси дунъя,

Аррякьун цIумхIеили

ХIулби кьяпIкадарили.

 

Аррякьун хIебла бархIи

ТIабигIят бучIухIели,

Закиб ванаси  БерхIи

ХIерейчи баибхIели.

 

Гьамадли ахIен вирхес

Наб нешла бебкIаличи,

Гьар даим хIерли кайрес

Жан картIути дугьбачи.

 

ХIябра гIядабли саби

Бишунси  хъайгIи айцIес,

БяргIили цунбухъунси

Нешла  ухьа чебаэс.

 

Аррякьун, гIур се иша,

Кьисматла  чIала саби,

Амма дила уркIилис

Бирхес хIейгули саби.

БусягIят селичи-биалра хIеризурли назму цалабяхъесра пагьму леб Кьурбан Ибацциевла. Нушани хIурматбируси Кьурбан Загьирбековла жузи ва сагати назмурти дурадулхъниличи вирхес дигулра. Илала гIямрулизир ва творчестволизир мурталра гьарбизуни диубли дигулра.

Кьади ГIялисултIанов