Бахълис гьанбиркули бирар, чула гIямру чIянкIли чузирад дигахъути сари или. Марлира, сегъуна-биалра анцIбукьлизиб сунес дигуси тяхIярли вяшикIес адамлизиб ихтияр леб. Амма, имцIатигъунти анцIбукьуни алкIнила тяхIяр-кьяйда нушазирад дигути ахIен. 2022 ибил дусли нушала улкализир, арагIебли дунъяличира бахъла гIямрулизир дарсдешуни акIахъуб. Ил дусла февраль базличиб Россияла Федерацияли Украинала мер-мусаличиб дявила хасси балбуц (СВО) бехIбихьибсири. Сен, се багьанали, селис?…ибти суалти дахъал сари, амма гьачамлис илдас таманси жаваб гибси агара. Нушала улкала Президент Владимир Путинни ил балбуц дурабуркIнила чумал сабаб гьаргдариб. ХIера, гьанна кIел дусличибра имцIали бухъянбитIи саби баягъи балбуц. Дявила анцIбукьуни ахирличи дикалри, лебтасалра гIяхIли бири. Ца секIал якьинни саби – дяви нушала улкали чедибдеш сархниличил тIашаэс хIяжатбиркур, сенахIенну нушала азирти бургъантани чула жан кьурбандарибтири балбуцла мурадуни детерхахъес.
2022 ибил дусла сентябрь базличиб В.В.Путинни Россияла Федерациялизиб ца бутIаван мобилизация багьахъурсири. ХIябдарш азир адам гIярмияла къяянази жибарибтири. Ил балбуц дураберкIибсири нушала республикализибра. Дагла даршути санигIятуназиб бузути адамти ярагъ някъбази касили, ВатIайс къияндикибхIели, дергълизи арбякьунтири. Наб гьанбиркур ил бархIи. Сегъуна аги сабрил Лавашала районна военкоматлизиб. Бисути нешани, хIунтIендарибти хIулбачил дудешуни, пишбяхъили, бегIтази чардулхъехIе или бикIути уршби. Наб гьанбиркусири, дергълизи аркьуси адам секьяйда пикривикIес хIяжатсил, эгер сай илавад чархIевхъес вирниличила балули виалли. 1999 ибил дуслизибра республикаличи душма бяхъ чегибсири, амма нушала халкьли тIутIуварили, чула хъархIерагардеш батахъурсири. Нура левсири ит манзил радиолизив журналистли узули. Юх, итхIелила ва гьаннала аги сеналра цагъуна саби викIули ахIенра. Дила бегIлара гIяхIси юлдаш, дила унра, дила гъамти, бахъал сабри ил бархIи повесткаби дакIибти. ХIябал адам нушала шилизибадра ил мерличи арбукибтири.
Шила школала физкультурала учитель Дауд ГIябдулкьадирович МяхIяммадов, педагогический университетлизив учIуси замана дявила кафедрализив учIули, запасла лейтенант сайливан, цаибил къяйлизив живарибсири. Илини гIярмия ахъибси ахIенри, амма ВатIай сай тIалабварибхIели, гIелумхIейзурли арякьун. Дила уркIилизиб декIдеш сабри, илини ну паргъатвирулри,«сейкIусири хIу» или. Арбякьун замана. ВерхIел базлис илис отпуск бедили, хъули лявкьусира или багьахъурхIели, нуша, илала гьалмагъуни, шагьарлизи гьала дякьунтири. Дебали разили илис гьунидаибтири. Нушани дахъал гъай дарибтири ил сагадан ила хIевкьяхъес багьандан. Илини дурути: «итабти дила дурхIни саби, ну илдачи чарулхъусира, илди нуни лайбакIес хIейрус», — ибти гъай сарри. Учитель, гьанна взводла командирли сунечи хъарбарибти лебхIели, илдала гьалаб чебла чебиулри. Илини гьарил ургъанна хъалибаргличил бархбас бузахъулри, отпускличив виалра, итаб калунтачил ца бархIилра бархбас агарли кавлули ахIенри.
Баз дикибхIели, ил сагадан дергълизи арякьунсири. Гьаланачи зянкъдирхъи, кIинайс деткахъиб. Илала неш нушачи гьаррикIусири нушачи зянкъдяхъили дургар или, сунезибад дигIянбирулра или гьанбиркули. Ца замана илала узикьарли зянкъдяхъиб, гIяхIил сай или буриб. Номер барсбарниличилара аргъира. Ил номерличи нуни зянкъдяхъибхIели, ну окоплизив вяргIили, заблиу викили, госпитальлизив сайра или аргъахъиб. Даудли янила заманалра куртка челгьуси ахIенри. Сен къяна бурида, бархьли бура викIули хьалли, мар саби, ца-кIел жумягIла гIергъи дуралхъусира или гъай къантIдариб. Госпитальла мер хIебуриб. ГIур багьурсири ил декIли вяхъили виъниличила. Балуй шали лебилра тупла бургIлумани бицIилри, балуй някъла бекI някъ (кисть) къяббарилри. Авал баз госпитальтазив кали, ил чарухъун. Юх, хъули ватхIеиб. ИшбархIи илини Чечняла Республикализив, сунела полклизив къуллукъбирули сай. Ил чумал шабагъатличи лайикьикибси сай, илдала ургаб Гъабзадешла орденра леб.
Ишди бурхIназиб иличил МикIхIила шила школала бучIантани гьунибаъни дураберкIиб. Чус дебали дигуси учительличил гьунибаэс дурхIни дебали разилири. Илдази Дауд ГIябдулкьадировичли сунела дявила гьуниличила буриб, дедибти суалтас жавабти чардатур.
— Повестка бакIибхIели дила бекIлизир дахъал пикруми лертири. Се бирарал, се бирусил, сейкIусил… амма ца минуталра гIелумвилзас, дигIянвирус викIуси пикри хIебиуб. Военкоматлизирад нуша МяхIячкъала шагьарла сборный пунктлизи кибтири ва ца-кIел сягIятличир Чечнялизи, дявила частьлизи дархьибтири. Ца жумягIла ухIнав ну Украинализив, дявила цаибти окопуназив сайри.
Нушаб гьанбиркусири, дурути хабуртачи лехIирхъухIели, кIел баз хIядурдеш барахъес бурхьути саби или. Дауд ца жумягI дикили гIергъи дергъла майдайчив дакIувиуб.
—Цаибси дяви гьанбиркуру?
— Нушачи бегI гьалар тупала хIярхIуби чегахъибтири, цаибси къяйлизи аркьухIели. Ил бархIи нушала ургав вяхъибси яра алхунси хIейуб. ГIур окопунази гьар бархIи минометунала ва цархIил журала хIярхIуби дашулри. Илаб чебаибтири нуни дебали дяхъи-хъаслизи бикибти, алхунти. Бахъал нуни балути дурхIни алхун. ИмцIаливан тупала ва минометунала тупазибад сабри улхути, автоматунала хIярхIубазибад ахIенрину. Ну Запорожьела мер-мусаличив сайри.
— ХIушачи иртухIели, хаслира цаибти бурхIни, сегъунти пикруми алкIулри?
— Урехи, се биэса гIур. ЧIянкIли мехIур адам сай уруххIекIуси. Амма, урехи чедибикахъес, илала арилизи викес асухIебирар. Цаибти бурхIназир гьар багбердибсиличи уркIдулхъутири. КIинайс бурсидиубра. Адам гьарил секIайчи бурсивируси сай. Нушани балулри бяхъ чейгахъуси замана се барес хIяжатлил. Душман чевхъунхIели, сегъуна жаваб чарбатес гIягIнисил. Нуша гьалара дашулри, диуб замунти гIеладяхIра шурдулхъути. Амма нушани якьинни балулра, чедибдеш нушала бирни, чIянкIли чедибдеш!
Нушала хала дудешуни фашистунала гъармукабачил нушала ВатIан, азаддеш батахъес, душма някълизи хIебикахъес бургъутири. Ил дергъла гIергъи гIур дургъби диэс хIедирар или гьанбиркусири. Юх, цалра бархIи агара ванзаличиб дергъ агарси, адамли адам кахIершуси. Селис, се багьандан, се хIебиули?…ибти дила суалти алкIули сари. Амма жаваб агарли кавлули сари…
Руслан Ражабов