Гьарли-марси халкьла писатель

2022 ибил дусла июнь базличиб Москвализиб «Великороссъ» бикIуси журналлизиб (№159) Дагъиста халкьла писатель  Расул Мусаевич БяхIяммадов 90 дус виънилис  хасбарибси дила «Халкьла писатель, халкьла адам» («Народный писатель, народный человек») бикIуси  макьала дурабухъунсири. Ил макьалализиб нуни бурибсири даргала поэт ва писатель, тилмаж ва журналист, вахъхIила мугIяллим ва халкьла пагьму бурчан Расул Мусаевич БяхIяммадов гьай-гьайрагу  халкьла писатель сай или. ХIебалас, нуни ит макьалализиб бучIантази дила пикри аргъахъес виубрал яра хIейубрал, амма Расул Мусаевичлис дила  макьала вайхIебизур бикIули бакьира.

Ишди бурхIназив, январьла 7-личив, Расул Мусаевич нушачивад итил дунъличи арякьун. Бурни хIясибли, ил сунела гIямрула бегIлара гIергъити бурхIназивра лукIули уили сай. Гьайгьайрагу, даргантаницун ахIи, цархIилти  дагъистанлантанира поэтван, писательван ва драматургван Расул Мусаевич гIяхIил валуси сай. Дагъиста издательствобазир илала хабурти, повестуни, пьесаби ва назмурти кадерхурти жузи дурадулхъутири. Илала пьесаби хIясибли ГIямарла Батирайла уличилси Даргала театрли спектакльти кадихьибти сари. Илала произведениеби лерилрара-сера Дагъиста миллатунала мезаначи шурдатурти сари. Нушала писательли биалли А.С.Пушкинна, М.Ю.Лермонтовла, Н.А.Некрасовла назмурти даргала мезличи шурдатуртири.

ХIукуматли ахъли кьиматладарибти сари Дагъиста халкьла писатель Расул БяхIяммадовла бузери ва  творчество. Ил РФ-ла урибси учительра, Дагъиста культурала урибси хIянчизарра сай. Россияла гIяхIтигъунти мугIяллимтала конкурсличив чедивикили, касибси саби илини РФ-ла Президентла грантра. Дахъал лертири илала хIукуматла шабагъатуни. Илдала лугIилизиб – «ДР-ла гьаларти сархибдешуни багьандан» бикIуси орденра.

Расул Мусаевич нуни арбякьунси даршдусла 70 ибти дусмачивад валуси сай. Итди дусмазив ну Расул Мусаевичлисра набра биштIаси ватIанни бируси Дахадаевла районнизив урус мезла ва литературала учительли узусири. Гьар дус августла ахирличиб дурабуркIуси районна учительтала конференцияличив нуни Расул Мусаевич чейули вираси. Илав ил имцIали  хIурматла президиумлизи виркIули вири. Нуша имцIаливан къаршидиркули дирахIери конференцияла замана дурадуркIути предметунала секциябачирра. Даргала мезла секциябачиб имцIаливан Расул Мусаевичли бири бекIдеш дируси. ГIеларти дусмазив цацахIели нура урус мезла секциябачив бекIдеш дирули калунра. ИлхIели нушала тянишдеш гьатIира имцIадиуб. Биалра, урибси мугIяллим ва хIурматла адам вируси Расул Мусаевичлис, нуйчивра гIямрула халаси виъни багьандан, хIейубра ургус нуни юлдашдеш гьаладихьес.

Гьанна пикрибирни хIясибли, ил дила дебали халаси хатIали уббухъун. 2019 ибил дуслизир «Дагестанская правда» газетала корреспондент ГIябдуряхIман МяхIяммадовра нура, къуллукъ лебли, Меусиша дякьунтири ва Расул Мусаевичличи хьурадиубтири. Агь, ну чеваибхIели илала разидеш! ИлхIели  нуни аргъира, гIямрула дусмачи хIерхIеили, ну иличил жявлил гьалмагъикес гIягIнили биъни.

Расул Мусаевич 90 дус виънила шадлихъ 2022 ибил дусла майла 18-личиб МяхIячкъалализиб поэзияла Театрлизиб бетерхурсири. ГIябдуряхIманра нура шадлихъ бехIбуцес 15 минут лералли ила даира ва цаибил къяйлизи кайибси Расул Мусаевичла някъ буцес къалабадикира. Нуша дакIниличи дебали разивиубси ил, кайибси мерличивад харчизурли, «ХIура вакIирив, дила гIяхIял ГIябдуряхIман?» викIули, нушачи гъамиуб ва нушала някъби цIацIадариб. Ил анцIбукьличи тамашахIейэс хIейри: дарган Расул БяхIяммадовли кIарахъан ГIябдуряхIман МяхIяммадов гIямрулизив кIинайс сайри чевиуси. Илис гIергъи ГIябдуряхIман МяхIяммадовли, шурдатурли урус мезличи, «Дагестанская правда» газетала «Разиси гумай» («Весёлый годекан») бикIуси бяхIлизи Расул Мусаевичла  масхарала хабурти кадирхъули вири.  Илала хабурти  дуракайули дири «Дагъистан» журналлизирра. Илди диштIати хабуртачиблира багьес вирусири, Расул Мусаевич БяхIяммадов  масхара бурес балуси ва адамтачи дигили бицIибси уркIила вегI адам виъни.

Ит бархIи поэзияла Театрлизив хIябэсил къяйлизи кайибси нуни сценаличир дурути гIяхIил дикьулри. Лебтачилра гьалав сценаличи ацIиб Дагъиста писательтала Союзла Правлениела председатель, Дагъиста халкьла поэт МяхIяммад ГIяхIмадов, Аллагьли бунагь-хатIа урдуцабну сунела. «ИшбархIи, дила нешла мез кIарахъалаван, наб дигутини детаур даргала мезра», — вехIихьиб ил Расул Мусаевичла творчестволичила гъайикIес.

Расул Мусаевичла 90 дусла юбилейла балбуц МяхIяммад ГIяхIмадовли бузахъули биънира, бурисра, наб дебали гIяхIбизур. Дила пикрили, ил анцIбукьли Дагъиста литературализи Расул Мусаевичли кабихьибси пай хасли декIарбирули ва мягIничебсили чебиахъули саби.

Расуллира ПатIиматлира верхIел дурхIя абикьун ва илдази гIяхIси белчIуди касахъиб.  Шадлихъличиб гъайбухъунтазивад цали  бурибсири итхIели, верхIел биштIати  абикьни багьанданра,  Расул Мусаевичлис гьалжанализиб мер хIядурли саби или. «Ванзаличиб  халкьла хIурмат Расул Мусаевичли жявлил сунени сархибси саби», — викIулра ну.

1995 ибил дуслизир даргала писатель Ильяс ХIясановли Расул Мусаевичличила ишди дугьби делкIунтири: «Дахъал шаликарси литератор Расул БяхIяммадов мезла ва литературала  учитель, художественая литература руркъян, халкьла мухIлила творчество бурчан, журналист–публицист сай. Илала дурав, ил бегIлара гьалав даргала гIяхIси писательванра гьануршес гIягIнили сай. ГIеларти дусмазир хабарра агарли печатьлизир дурадухъун илала кагибти повестуни: «Адамдешла умцла», «Жавгьар», «Зиланти», «Къяббердибси гьуни». Повестунала авторли  даргала литературала мезра дебали гIяхIли далули сай. Ил багьандан игъбарла бегIти саби илини бучIахъути дурхIни. Игъбарла дегIтира нуша — илала жузи дучIанти».

ХIябал дус ардякьунхIели, Ильяс ХIясановли гьатIира Расул БяхIяммадовличила ишди удирти дугьбира дурибтири: «Расул БяхIяммадовла прозаличила гъайикIухIели, наб дигаси нушала тIалабкарси учIанна пикри кIел секIайчи бяхIчиаэс. Цаибил, лерилра сунела гIямру челяркьути наслуби руркъули харждарибси мугIяллимла саби иш проза. Расуллис ил пагь ЧевяхIсини бедибси саби. КIиибилра, мезла ва литературала шила учительла сунени сунес кабизахъурси ари-ихтияр ва  гьайбатдеш сари илар чедаахъибти. Сунела замана урусла чевяхIси поэт Константин Батюшков писательтачила иши викIусири: «ТалихIчевси сай лукIуси тяхIярли хIериэс вируси ва хIерируси тяхIярли лукIуси». Нушала Расул ил бетуц-кабиз тяхIярли сай лукIуси ва хIерируси. Ил багьандан ил талихIчевсира сай».

ХIера, се викIулил Расул Мусаевичличила илала унрашан, Кишала гимназияла дарган мезла ва литературала учитель, 30-чирра имцIали художественная литературала жузала автор Ибрагьим Ибрагьимов: «Расул БяхIяммадовла хабуртазир ва повестуназир бучIутала ва илди бучIахъутала гIямру дархьли сипатдарили сари, илар писательли ирзули сари мугIяллимтани, бегIтани  ва жамигIятли дурхIни руркънила суалтира. Расул Мусаевичла дурсри урхIлайчи мешути ахIен. Илала гьарил дарс  бехIбихьудличилси ва ахирличилси таманси художественное произведениеличи мешуси саби. Ил произведениела игитуни  Расулли бучIахъути дурхIни саби».

Шадлихъличиб гъайбухъунтазибад бахъалгъунти тIашбилзулри Расул БяхIяммадовла даргала халкьла мухIлила творчество бурчанна ва бихIянна хIянчиличиб. Чуни дурути якьиндируси далилван леркулри машгьурси фольклорист ва гIялим, Дагъастайзиб НИИФ абхьибси ва илала цаибил директорли вируси А.Ф.Назаревичла ишди дугьби: «ФольклорлигIиб башути Расул БяхIяммадовлира ГIиса ГIямаровлира дурадеркIибти хIябал экспедицияличирад хибти белкIани, Совет хIукуматла замана лерилра даргала шимазир учидяхъибти мухIлила творчествола белкIаниванра ахIи,  имцIали сари».

ДГУ-лизив учIуси Расул БяхIяммадов СССР-лизиб бегI гьалаб абхьибси фольклорла ва Дагъиста халкьла литературала гIилму руркънила институтла директорла заместительли вирусири. ИлхIейчивад вехIихьили, дурчутири Расул Мусаевичли даргала халкьла далуйти, хабурти, буралаби, багьираби. Фольклорист сайливан Расул БяхIяммадовли сунени бучибси даргала халкьла пагьмула чумал жуз дураиб: «Даимси лами» (1977 дус), «Даргала халкьла хабурти» (2006), «Даргала халкьла пагьмула зурхIяб» (2008), «УркIила тимхъ. Даргала халкьла далуйти» (2009).

Расул БяхIяммадов гьарли-марси халкьла писатель сай. Наб гьанбиркур, Расул Мусаевич 85 дус виънила  юбилейличиб Дагъиста писательтала Союзла председатель МяхIяммад ГIяхIмадовли ишкьяйда бурили: «Нушала леб саби халкьли хIебалути, халкьла поэтуни. Амма нушала адамтира леб, халкьла адамти, сабира лерилра гIямру халкьла бухIнаб, халкьличил бархли хIербирули калунти. Илдигъунтазивад ца сай Расул Мусаевич БяхIяммадов – пергер мугIяллим, поэт, фольклорист, писатель, цархIилван буралли, халкьла адам. Ил лерилра гIямру даргала халкьла, илдала фольклорла ва мезла пасихIдеш, жагадеш, адамдеш ва чедибдеш учидирхъули калунси сай. Ил багьандан сарра нуша илис халкьла писатель  дикIути».

Расул БяхIяммадовла юбилейличиб, илала творчество ахъли  кьиматлабирули ва писательлис гIуррара арадеш булгули бахъал ил валути гъайбухъунтири. Илдала ургаб лебри ДР-ла министерствобала, чебяхIси даражала заведениебала, Дагъиста СМИ-бала вакилти, поэтуни ва писательти, Дагъиста бурибти учительти ва Расул Мусаевичли бучIахъули калунти.

Илис гIергъи ГIямарла Батирайла уличилси Даргала музыкала ва драмала театрла гIяртистунани Расул Мусаевичла пьесаби хIясибли тIашдатурти спектакльбазирад бутIни чедаахъиб, Дагъиста бурибти гIяртистунани юбилярла назмуртачил далуйти  делчIун. МяхIячкъалала 60 ибил номерла ва Меусишала школабала ученикунани поэтла назмурти саркъахъили  уркIиличир делчIун. Байрамван бетерхурсири ит балбуц.

Халкьла писательли сунела произведениебазир  халкьла гIямру гьар шайчирад сипатдарили чедиахъес  гIягIнити сари. Тяп илгъуна сайри нушала Расул Мусаевич БяхIяммадов.

ХIяжимурад Ражабов