Дурусти гIямрула хабурти

Бирар кьалли цаца­хIели ишкьяйда: къар­­шииркули сай адам къуллукъличил, сегъу­на-биал­ра мурадличил яра ца ити, гIя­датлисван ва илала арзу-хIял, баркь-бац гIяхIдилзули са­ри.

ГIур пик­риул­хъулри: «Ягъа­ри, сен ил ахIмакь адам гьалав вагьес кьадар­хIе­биуб­си­ри? Илала гIяхI­деш­ла пай набчира баишину…»
Тяп илгъуна пикри акIуб гьалабван дила някъбази Дагъиста урибси учитель ва пагьмучевси мухбир ХIяжимурад Ражабовла «Чакмализир коньяк» бикIуси цаибси жуз баибхIели. Юх, ил гьалав валуси ахIенри викIаслира, хатIа бетарар. ХIяжимурад Дибгашила шилизив урус мезла учительли узухIели, кIинайс биалли директор сайхIели, чуйнара къаршиикиб, аммаки уркIи гьаргли гъайкадухъес, ихтилатбарес кьадархIебиуб.
ИшбархIи ХIяжимурад республикала «Замана» газетализив узули виалра, Дахадаевла районна мугIяллимтала агьлули ил 40 дусра-сера урус мез къелгIердикуси, нушаб кIиибти нешла мезличи гIяшикьси педагог виъниличила хъумуртули ахIен.
Жуз нуни кьанни белчIунра, илхIелира гIямрула рархкья Рукьиятли гIуркъбяхъ къиз­батур­хIели: «ХIела белкIанази вархили, алавчарси дунъя чехIебиулри, кьаламла гьалмагъуначи авараагарли сайри. ХIяжимурадла иш жуз сен хIебучIулри? Илалагъунти гIям­рула хабурти сен хIелу­кIул­ри?»
Валлагьрагу, «илалагъунти гIямрула хабурти» ибси гъайли ХI.Ражабовла жузлис таманси кьимат бедибхIеливан кабизур. Ли­­тературала критикализиб, урусла бикIуливан, хя ахIенну, бецI бер­кунсинира имцIякь бархьси кьи­мат хIегесра асубирар.
Ил пикри марбирули сай жузлис гьалагъай белкIунси машгьурси журналист Арсен Гъаниевлира: «Дила ташмишъала агара нушала республикализиб ишбархIи бахъал пагьмучебти писательти ва поэтуни лебниличи. Или биалра, уркIи гьаргли бурулра, Дибгашила шилизивад­си урус мезла учитель ХI.Ражабовла хабуртани ну тамашавиахъубра. Илдала гIядатласидешли ва гIямруличи гъамдешли нура дунъяличи цархIилван хIеризахъурра…»
«Дагестанская правда» газетала бахъхIила хIянчизарти ГIябдуряхIман МяхIяммадовли ва Марат ХIяжиевли иличи зумали зянкъдирхъули бирар: «Юлдаш ХIяжимурад ГIям­мае­вич! Азгъинмайруд, дархьа гIурра нушачи хIела дубурлан карилар «дерцIибти» хабурти. Газетала бучIанти хIечи разили саби ва саламбикIули саби. Леб хIечил жалбяхъес дигутира. ГьаввакIи нушачи!..»
ГIямрула мицIирси гьигь чебихути хабурти дучIухIели, хIул­бала гьалаб лагбизур, гIя­пабаркь, Дагъиста халкьла поэт С.Рабаданов, РФ-ла уриб­си тухтур ХI.Мя­хIям­ма­дов, ЧебяхIси ВатIа дергъла бу­тIа­­кьянчиби, шила гумай жага­­бирути пасихI­кар­ти, урус учи­тельти, гIярми­цуни, нешани, гIядатла зяхI­мат­чи­би… Ху­до­жественно-до­кумен­таль­ный тяхIярли си­пат­барибти илди иги­туни цIа­цIали бархбалсахъу­л­и саби цагьатIи сипатли – автор­ла (бекI игитла) сипатли. Бархьли­ буралли, даргала ахIен­ну, Да­гъиста прозализибра ил жу­ра­ – художественно-доку­мен­­тальный хабар – леб­гIеб камли къаршибиркуси саби. ХI.Ра­жабовли биалли ил журалис 335 бяхIличилси арагIеб жуз хасбарили сай, сунезира кам­­хIисабдан 77 хабар кадерхахъурси.
Авторли ишхIелла учIанна тIалаб аргъибсиван сай: гьаб-уб нушала хала бегIти романтачи, повестуначи, хабуртачи бяхIудибиркухIели, урусла ва дурала пачалихъунала классикаличи карцIли сабхIели, гьанна бучIантани гьарли-марли гIямрулизиб лебти игитуначила хабурти сари кьабулдирути (ВегIебш, илди дучIутира бахъ камкабаилигу!)
ХIяжимурадла лукIнила журала (стильла) хасдешли бетарули саби гьарил хабарла бехIбихьудра ахирра уржахъес вирни, цугдиркахъни. Ил тIалаб лебсири А.П.Чеховлара, суненира бурибси: «Нагагьладан хабарла бехIбихьудлизиб тупанг леб биалли, ахирличиб ил къяйкбухъесра гIягIниси саби». Масала, ХI.Ражабовли, «ЧIукьаси Дарган» бикIуси хабарлизивси бекI игит гьанушили, гIурла сюжетлизиб сецад бутIакьянчиби лебли биалра, хъумуртули ахIен бекIбархIиличи хIисаблизи уцибси иличи чарухъес.
ХIера, ил сейкIулил: «Бурес гьамадли ахIен, ЧIукьаси Дарган ишхIелла манзил чи ветарил. Къалмакъарчили кавлил яра машгьурси спортсмен ветарил. ЧIянкIли ца секIал гьала хили багьеси сабри: дубурланна у илини чихъли хIербири…»
Прозала биштIаси журала тIем лебкуси, цархIилван буралли, илала мягIна цIакьбируси тяхIяр саби хабарагарли, учIан шакхIейкахъили, произведение таманбирни, ил пикриухъахъес суалти гIелар кавлахъни. Гьанбиркур, цацахIели бучIантани хьарбиули бири: «Ит хIела хабарла ахир мурт бирара? Ит игитлис гIур се бетаура? Сен хIуни учIан вачавирхахъулри?..» ЛукIнила ил хасдеш имцIаливан хабарла ца журали сабси новеллализиб бузахъули бирар. ХIяжимурад сунела хабуртас новеллаби сари или викIаллира, къаршидеш дарес хIейрар, ил шямван вархьли ветарар. Чили хIедалули Э.Къапиевла «Поэт», С.Цвейгла «Адамтала гIямрула ибкьти сягIятуни», А.Чеховла «ДиштIати хабурти», Х.Авшалумовла «ГIямултар-духул Шими Дербенди» би­кIу­ти новеллабала жузи? Илдани чебаахъибти игитунира писательтани пикрибарибти ахIен, саби-алавти гIямрулизиб ва тарихлизиб калунти адамти саби.
ХI.Ражабовла хабуртала цагьатIи мягI­ничебси шали учIан­ни хIисаблизи кай­су или гьан­биркули саби: илаб чеал­­кIу­си наслулисра, декIардеш агар­ли, гьести гIямрула адамтасра манпагIятбиэси жи иргъули саби: «Адамти, умули хIер­диирая! ГIяхI­де­шу­ни дирес хъум­мар­тидая! Черкадурхая! ХIу­­шачи бя­хIигути урхIла адамтира дигахъеная!..» БекI игитла ил жи дацI гъайла башни ахIен, илини сунела гIямрула гIиб­ратличил иргьахъули сай. Адам­деш, кабиз, хIялалдеш, сахаватдеш, диги-хIери, уркIецIи-ряхI­му… – илди ва илдигъунти гIяхI­цад гIурра гапличи лайикьти къиликъуни дургулра нушани хабуртазир. Аммаки вегIлис вайдеш барибси адамличивадра чевкархес вирни авторли бегIлара чебяхIли чебиуси лишан саби. Ил шайчиб халаси цIакьла ха­бар саби «Урхьула дублабси дила шагьар».
УчIусилис гIячихъбарес ба­гьандан, сюжетла бутIа гьан­бур­шехIе: «ГIямрула вай-гIяхI хIе­дагьурси, бара тIа­ши­зурси ду­бурлан урши учIес кархес ша­гьар­лизи лявкьули сай. ХIериэс мер-муса агара, илис общежитие хIегиб. Игъбарлисван шагьарлизив узуси сунела шан хIянчизарли сунечил варх аркули сай. Юх, игитла уркIи паргъатли ахIен, чумал бархIи иличив хIериънира илис ламусбилзули саби. Се бирули? ГIергъиси дуги шагьарла дублабси парклизиб беркIес пикрибирули сай. Чеваргъалли – я паспорт, я имтихIянтала аттестацияла кагъар, я арц агара. Ил бархIикун иличи гIурра имтихIян хIерли сабри. «Аллагь акаб хIечи, хъулки!» или, сунези сунени балгара барили, университетлизи лявкьули сай. ЖаняхIлаб абитуриентуни сабемцIурли саби, чула кьимат баргес умцIули саби. Рахли ил уршила хIер улкьайла кьасиличи кайгули саби: илар биалли сунела паспортра имтихIянтала кагъарра лерри. ИлхIели урши сагали сунези сай викIули сай: «Жан гIямал, хъулки, хIу чевверхи набчивад. ХIукIун гIяхIси хъулки уилри. Азир баркалла диаб хIед дила документуни чардарнилис!..»
Гьу, илис ахIенрав нуша чевкархес бални бегIла черикIла къиликъ саби дикIути? Итира мурхьси гIякьлу лебси саби: «ГIяхI барибсилис гIяхI барес адамла чебла саби, вайдеш барибсилис гIяхIдеш барес вирни гIяхIгъабзала баркьуди саби».
Пагьму ЧевяхIси Аллагьли гибни ва нешли виркьухIели инсайчи баъни даибти ахIен. Ил вегIли гIеббуцес ва дусмад­ли, чарличиб мутIрусван, бу­га­бирес гIягIниси саби. Иличила хъумуртули ахIен ХI.Ра­­жабовлира: вецIани ва дар­­шани мисалти лер авторли дахъал жузи дучIули виъни че­би­ахъути, гIягIниси мер­личиб или­ни зумали гьанбуршули сай девла пасихIкарти Л.Толстой, Д.Лондон, М.Горький, М.Шо­ло­хов, В.Распутин, А.Ива­нов, В.Астафьев, Р.ХIямза­тов­, Ч.Айт­ма­тов… ХIятта ца хабарлис В. Рас­путинна «ХIе­рии ва хъум­мартид» би­кIу­си повестьла ура бархли пайдалабарили сай.
ДекIарли гьанбушес дигахъира ХI.Ра­жабов урус мезли лукIуси автор виъ­ниличилара (Мар саби, гьанна ил «Заманала» мух­бир ветаурхIели, неш­ла­ мезлира­ анцI­хIев­кьесли лукIули сай­ – И.И.) Дарган автор урус мезли лу­кIес бални халаси сархибдеш са­би. Ну­ни гьаман пахрубирусири ил пагь лебти ГI.Абу-Бакарличи, М-Р.Ра­­сулов­­личи, ХI.ГIялиевличи, А.Кьа­­ди­бяхIям­маев­личи. ГIер­гъи­­си манзил биалли ил сияхI­ли­зив гьанушес лайикьли сай даргала машгьурси гIялим ва поэт Хизри Юсу­повра.
Сенрил ХIяжимурадлизи хьарбаибсири:
– ХIу, дарган адам, урус мезличи карцIиубсигъуна сайри?
– Валлагь, уртахъ, сайра, – викIар ил. – ВиштIахIели урус учительтани набзи дагьахъурти мез дила хIилизи булан гъудурдухъунти сари…
ХI.Ражабовла гьарил хабарла декIарли анализ барес вирар, илар дигалли каргьнилашалти, дигалли бухIна­буцлашалти, дигалли мезлашалти сай-вегIти хасдешуни гьамадли даргес вирар. Илди авторла устадеш сари, чузирра художествола, публицистикала ва гьар бархIилати гIядатла гIямрула лишанти, чугурличир гимиван, уржили зайдухъунти.
Жузлис у бедибси хабар кIи­на белчIунра. Васвасъайчил пик­риухъунра: «Ягъари, автор­ли­ ил у сен чеббикIилира? Держ, сарира гIямрулизир ин­­карла ишаратли детаурти, мар­ли, ХIяжимурадли гапдирулив?» Юх, анцIбукь биалли бекI­лил ургIебси шухIярилизиб бел­гибиуб: держла зарал, илдани мурткIал чисалра гIяхIдеш ба­рибси хIебиъни, хабарла бухI­­набуцлизиб биалли жагьти гIямрула гIярмицунира, гIякь­лу-дагьри дамкьахъурли, тамай къагъдиубти ми­цIирагличи шур­­бухъахъни. Ашкарли, ил ха­­бар белчIи гIергъи, дигаллира хIейгаллира, учIан пик­ри­­­хIевхъес гIя­мал агара. «Дигул­рив гIякьлу умули ва хIур­мат­ли­чил хIериэс, гьарахъбара хIе­­чибад бунагькар держла шай­тIан!» – илгъуна маслигIят гIеб­­бурули сай авторли.
БелкI ахирличи биркахъули, пергер юлдаш ХIяжимурад Ражабовличи дугьаизес дигахъира:
– ХIела «Чакмализир коньяк» бикIуси жузли бучIантала бягIуси авидличи гьуни бургу. Ташмишдеш агарли вирхес вируд: хIу дурусти гIямрула суратуни ва анцIбукьуни чедаахъес бажардиикилри. Ил лукIуси адамла халаси сархибдеш саби. Дерхъаб!