Warning: Undefined variable $cmsmasters_heading in /www/wp-content/themes/etnoholding/theme-framework/theme-style/function/template-functions.php on line 12

Warning: Undefined variable $cmsmasters_heading in /www/wp-content/themes/etnoholding/theme-framework/theme-style/function/template-functions-post.php on line 11

Deprecated: Creation of dynamic property nxs_wpAddnEngine::$k is deprecated in /www/wp-content/plugins/nxs-snap-pro-upgrade/nxs-snap-pro-upgrade.php on line 11
40 бархIи Динна Центрлизиб - ЗАМАНА

40 бархIи Динна Центрлизиб

Гьалабра нушани га­зе­та­лизиб чуй­нара гьан­бу­шибсири Мя­хIяч­­къа­лализиб бируси ГIи­са Идбагла (гI.с.) уличилси Динна Центр­ли­­чила, са­бира лебил Дагъиста халкьли тIаш­­бал­туси.

Илис «халкьла стройка», «да­гъис­­танлантала билхъа» ва цархIилтира уми дихьибтири ва лерил Дагъиста мил­ла­тунала жамигIятуни цадиубли илар иш­бар­хIира жигарла хIянчи детурхули сари. Ил лебил Европализиб бегIлара халаси Центрлизи халбируси саби.
Ишаб нуни бурес дигуси имцIаливан даргантачила саби. МяхIячкъалала, Кас­пийск­ла, Избербашла ва лерилра Да­гъис­­та районтала: Ахъушала, Лавашала, Да­­хадаевла, Сергокъалала, Буйнакъскла, Бабаюртла, Къаякентла, Къизларла, Къа­ра­будагъкентла, Хасавюртла, Хайда­кьла ва цархIилти лерилра шими-ша­гьур­та­зибти дарганти цабиубли, хIянчила ярга кабизахъурсири. «Даширая барх тIашбалтехIену Динна Центр» ибси жиличил мартла 1-личибад арельла 9 –личи бикайчи дарганти билхъа барили бузули калунтири. Апрельла 10-личиб билхъа таманбиубцад ил Динна Центрлизиб лебилра даргантала мажлис-шукру ибси уличил халаси балбуц бетерхур. Ил къелгIеббикулри Каспийск шагьарла имамтала Советла председатель ГIябдуллагьхIяжи Хидирбековли. Илгъуна балбуцла кьадри-кьиматличила бурули ил викIар: «Ванзаличиб биштIаси-биалра мижит барибсилис ЧевяхIсини Алжанализиб хъали яра кIялгIя тIашбалтуси саби ибси мягIнала хIядис лебси саби, ил хъали сецадла халаси бирарал ца Аллагьу ТагIяланицун бала. Гьайгьайрагу, гьарил адамлис имканбикIули саби ишбархIи мижит бируси мерличиб сегъуна-дигара журала кумекбарес ва халаси ужра сархес. Даргантани халаси хIяракат бариб 40 бархIила бухIнаб, баркалла биаб чус».
Илини гъай бедиб Ахъушала районна имам ГIябдуллагь-хIяжи ХIяжимар­гучев­лизи: «Аллагьлис (а.т.) дезабиаб, дурхъаси Идбагла уличилси мижит бирули бехIбихьибти адамтала хIянчи Аллагь (а.т.) багьандан биахъаб. Мурталра шукрудикIес гIягIнибиркур нуша МяхIяммад Идбагла (с.гI.в.с.) умматла диъниличи ва мижит бирнилизир бутIакьяндеш дарес имкан гибнилисра.
Идбагли (с.гI.в.с.) бурибхIели мурталра шукру бирес гIягIнили биъниличила ца адам викIар: «Я Расулуллагь, дила селра агара, я лебдеш агара, я мас агара, гIягIнисив набра шукру бирес?» Идбагли (с.гI.в.с.) жаваб бедиб: «ХIед держес дяргIибти шин леру, буцIар берхIилиуб дяхIцIи лебу, хIера илди даибти сари хIуни шукру бирес багьандан». Нушала Идбаг (с.гI.в.с.) лебтазивад бегIлара дурхъасира, дигусира сай, нушала умматра дурхъаси саби. Ил багьандан нуша Аллагьлис (а.т.) дезадикIес чебиркур, дезна виркьусилис ЧевяхIсини нигIматуни гьатIира имцIадиру. Нушала динра цархIилталайчиб багьес гьамадси дин саби, бархьли гьалабихьес багьахIелли ва гъамтазира гIеббурили, багьахъахIелли лебил цабируси дин саби. Аллагьли (а.т.) нушала дурхIнасра, гъамтасра гьарбизахъаб, ахиратлизиб Алжанара насиббараб, нушала дурхъаси Идбагличил (с.гI.в.с.) диахъес кьадарбараб».
Илис гIергъи гъайухъун Лавашала районна имам Шамил БяхIяндгIялиев: «Ал­хIямдулиллагь шукру Аллагь (а.т.), лебил иш манзиллизиб иша бакIили бузес дигутала лугIи дебали халасири, чула хIянчурбира хъалибаргунира датурли. Ил саби нушала уркIбала ванадешра, ца­личи цала дигира. Нушала районна жамигIятли чеасибси саби мижитла къуб­ба­ бирнилизи арц дучили дирусигъуна ку­мекбарес. Илизир ИншаАллагь, жигарла бутIакьяндеш дирехIе. Чинар–биалра арц дуртIули диалри, нушани лебилра нушала тухумтазира балахъахIери, пулан мерличир арц дуртIулину хIушара дукьеная или, нушабкIун дигулра илдас гIяхI­деш биубли. Тяп илкьяйда гIяхI­си­ли­чи жибирахIелли, нушаб халаси кери биуси саби. Аллагьли (а.т.) нушаб ахъри­ гили сай ишкьяйда нуша цадиахъес ва гьатIира уржахъес, тавфикь бараб гIурра илкьяйда биахъес». Аллагь (а.т.) багьанданси гьунчиб лебтасалра гIибрат чебаахъили, районна имамли сунела шай­зибад Динна Центрлис сай-вегIси ма­шина пешкешбариб.
Гъайбулхъутала ургаб нашидуни ду­чIу­лири ХIябиб Исламовли, ЯхIъя Юсуповли ва цархIилтани.
ГIергъиси яргализив гъайухъун Ре­­дук­­торный поселоклизибси Ахъушан ГIя­­лихIяжила уличилси мижитла имам­ Ша­мил Мирзоев. Илини гьанбу­шиб Аллагьличира (а.т.) Кьиямала бар­хIи­ли­­чира бирхутани диъни мижитуни тIаш­далтути. Идбагли (с.гI.в.с.) нушаб букьурли батурси гьунчирад дашахъес жибариб, цаличи цала Аллагь (а.т.) багьанданти дигиличил, узби кьяйда биахъес ва декIархIебирахъес буриб. Аллагьла (а.т.) хъулир гьатIиралра уржили диэс гIягIнили биъниличила ва гьарил мижит тIаш­балтухIели кумеквиубсилис Кьудратла ВегIли Алжанализиб хъали тIаш­балт­ниличи бирхауди бихьиб.
Тамашала хабар буриб илини.
«Сириялизиб жагаси мижит тебси са­би, сабира цIуба къаркъализибад барибси. Илала лацлизиб биалли, хIунтIена кирпич декIарбулхъули саби. Ца пулан давлачев адамли мижит тIашбалтули уили сай. Илини лерил харжани сунечи чеасили, илаб бу­зути хIянчизартас къадагъабариб чи­лал­ра кумек кьабулбарахъес. Ил адамли муэр­лизиб чебаили сай сунес Алжанализиб­ ба­рибси хъали. Илала мякьлаб биалли ца­гьатIира хъали чебаили, ил чила сабил хьарбаили сай. Мижит бирухIели кумекбарибсила биъни аргъахъили саби илизи. Муэрлизивад чеваргъибмад ил къалабали мижитла ваили, устнази хьардаили сай гьар секIал. Илдани гьар бархIира-сера ра­шули, гIягализи бергурси ца къаркъара би­хули калунси хьунул адамличила­ бу­рили саби, ил лацлизи белшахъес ти­ла­ди­рикIули черхIериркули, сунела цархIил селра агархIели. АллагьликIун (а.т.) балуси сай чила сецад ахъри лебал. ХIера, илала буи­ли саби ил хъали».
Хайдакьла районна бекI ГIяли Те­мир­бу­латовли буриб сецад дигеси анцIбукь сабил ил мижит тIашбалтни чебаэс кьа­дарбиъни. «Ишгъуна дурхъаси мер ну­­шала хIурматла муфтий ГIяхIмад-Апандила къайгъначибли саби лебси, дахъхIи агарли иличил дарх иша им­цIали къаршидиркехIе. Лебил Центр тIаш­батурли таманбиубхIели, сецад жагали бирарал хIушани бусягIятра хIясиббарес дирудая», — викIи ил.
Илкьяйдали илаб гъайбухъун бахъал­ цар­хIилтира имамти ва районтала бурги.
Ахирличив гъайухъунси Дагъиста Муф­тий шайх ГIяхIмад-Апандини буриб ил­гъуна Центр тIашбатес ибси пикри 10-15 дус гьалаб лебниличила ва гьанна ил гIям­­рулизиб бетурхухIели Аллагьличи (а.т.) халаси шукру бирниличила. «Гьай­гьай­­рагу, иш Динна Центр тIашбатес дигу­ти бахъал давлачеб адамти, спонсорти ахъиб, нушала республикализибра илала ду­рабадра, амма нушала пикри сабри ил Дагъиста халкьлизи барахъес, нушала­ халкь имцIали лайикьхIели, ил имкан гиб­ни­лисра Аллагьлис (а.т.) шукру барес че­бир­­кур. Гьариллисра иша пай кабихьибтас баркалла багьахъес дигулра, Аллагьли (а.т.) кьабулбараб хIушала гьарилла сада­кьа.
Россиялизиб гьаман се-биалра вай­­си бетаалли кавказланти ва дагъистанланти гIяйибла бегIтази халбирули бирар. ХIера, илгъуна пикри агарбаресра нушаб кьасбарес чебиркур, гIяхIти хIял-тIабигIят чедаахъили, адабдешличил дирули. «Дагъистанлантани сабри барибси ибхIели», «Юх, илгъуна биэс хIебирар, илдикIун гIяхIти адамти, бусурманти саби», или бикIесли. Амма, сен-биалра, сецад дахъал къияндешуни ва вайдешуни гIямрула гьунчир нушаб къаршидикалра, Аллагьлис (а.т.) шукру биреная»,- викIи ил.
Марлира, ахIерти гьалмагъуни, билхъа таманбиуб дикIули хьалли, илдигъунти билхъаби гIурра дахъал дирар ва хIянчи дарес дигути, яра цархIил журала кумек гIеббаахъес дигути адамти гьар бархIи камбирули ахIен. Илди Динна Центрлизи башули ва чули бирусигъуна кумек гIеббиахъули саби. Гьарил адамла­ ба­рибси ЧевяхIсини кьабулбараб, Аллагь (а.т.) багьанданси бетааб. Амин!