Халкьлис разидеш бихули

П.Маллаева

…Салимат нуни риш­тIахIейчирад ра­лу­си сари. Че­бяхI­­си ВатIа дергъла бу­тIа­кьянчи МяхIяммад ГIямаровла ва Игит-неш Загьидатла хъалибарглизир акIубси регI­ла­ра риштIалгъуна рурсили неш-дудешлизирад ва халати узби-рузбазирад гIям­рулизир лерти дегIлара гIяхI­­­ти тяхIяр-кьяйда гIерасиб или бурес вирар: ха­ла­сила хIур­матбарес бални, хIянчилизир черетаъни, адамтачил мал­хIямли гъайрикIни, даим дяхI шалали риэс къай­гъи­бир­ни.

Ахъушала районна культурала ва туризмала управлениелизиб гIяхIцад дусмазиб бузули лебси ва гIяхIил машгьурбиубси «Ахъуша» ибси уличилси фольклорла ансамбльлис бекIдеш ди­рули сари Салимат Мусаадаевани, Халкьла Пагьмуртала Юртла методис­тра сари.
Районнизир ва республикализирцунра ахIи, Россияла декIар-декIарти шагьуртазир детурхути культурала далдуцуназирра бутIакьяндеш дируси, пагьмучебти жагьилти адамтазибад цалабикибси, халкьлис дебали дигуси коллектив саби ил, сабира дахъал шабагъатуначи ва хIурматла умачи лайикьбикибси. ГIергъити хIябал дусла духIнарти сархибдешуни касаллира, багьес вирар «Ахъуша» ансамбльла пагьмуличила ва халкь-ургаб сархибси хIурматличила: 2020-ибил дуслизиб Халкьани — ургабси фестивальличиб «Ахъуша» ансамбльли цаибил даражала лауреатла у сархиб; 2021 ибил дуслизиб дураберкIибси «Народов много – страна одна» ибси уличилси конкурслизиб «Ахъуша» ансамбльли цаибил мер буциб; 2022 ибил дуслизиб биалли, гьалабван Сочи шагьарлизиб бетерхурси даргала миллатлис хасбарибси выставкаличир бутIакьяндеш дарили, хIербикIутас чула пагьмуртачил халаси разидеш хиб ва баркалла сархиб.
…Ансамбльлис хьулчи кабихьибсири 1957 ибил дуслизиб, районна культурала отделла заведующая, Ахъушала районнизиб бегI гьалаб «Культурала рурибси хIянчизар» ибси у касибси Загьидат МяхIям­ма­до­вани.
Ил коллектив дебали маш­гьур­биубсири 1969 ибил дуслизиб — Польшализиб бе­тер­­хурси дубурлантала Хал­кьа­ни-ургабси фольклорла фес­тивальличиб бекIлибиубси приз – «Мургьила барда» сархибсири. «Ахъуша» ансамбльли бутIакьяндеш дарибтири Франциялизир, Болгариялизир детерхурти Халкьани-ургарти фестивальтазирра.
Хаслира хабар ахъбиуб «Ахъу­ша» ансамбльличила 1970-1980-ибти дусмазиб. Или­ни бутIакьяндеш дариб Моск­вализир ва Ленинградлизир детерхурти ДАССР-ла литературала ва искусствобала декадализир, Сочи шагьарлизиб дураберкIибси фольклорла коллективтала смотрлизир, 1980 ибил дусла Олимпиадала культурала программализир, 1985 ибил дуслизиб Москвализиб бетерхурси лебил Россияла жагьилтала ва студентунала фестивальлизир.
Ансамбльла программализир лер дахъал халкьла далуйти, Ахъушала, Усишала, ХIямшимала, СирхIяла шимала адамтани дирути делхъани. Гьарил номерлис хIядурли декIар-декIарти шимачи хасти палтарра лерти сари. ГIергъити дусмазир ансамбльличила передачаби касиб Дагъистан Республикалацунра ахIи, Россияла телеканалтанира.
Закопане шагьарлизиб сар­хибси «Мургьила бардаличирад» дехIдихьили, дахъал сари «Ахъуша» ансамбльли сар­хибти призуни, ХIурматла Гра­мотаби, Дипломти.
Сочилизиб дураберкIибси балбуцла ца бутIа сабри «Даргинцы» ибси уличилси выставка. Ансамбль ил выставкалара бутIакьянчи бетаур. Бурес гIягIнили саби, Дагъистан Республикала миллатуни-ургабад чеббикIили, цаибси выставка даргантас хасбарни – халаси мягIнала анцIбукьлизи халбарес ва дарганти саби-ургаб уржнилис, пагьмурти ва арагIебли миллатла культура гьаладяхI ардикнилис гIяхIси шартIли бетарниличи умут алкIахъули саби или.
90-ибти дусмазиб, ара­гIеб­ли культу­ралис кьяйдали, ансамбльлисра къияннири. Ил тIутIухIебиахъес халаси къай­гъи дакIубарили, калахъун.­ Ансамбль гIеббуцес, илала пагьмурти гьаладяхI ардукес гьамадти ахIенти 90-ибти дус­мазиб халаси къайгъи да­кIу­ба­рибсири ит замана районна культурала управлениелис бекI­дешдируси МяхIяммад Лукь­мановлира.
ИшбархIи биалли «Ахъуша» ан­самбль­личила хабар челис-че ахъ­би­кIули саби, илала пагьмуртани, жагати далуйтани ва делхъанани хIяй­ран­бирахъули саби республикализир ва дурар детурхути смотртала, конкурсунала, фес­ти­вальтала бутIакьянчиби.
Ансамбльла пагьмурти гьа­тIира гьаладяхI ардукес халаси къайгъи дакIубирули саби культурала ва туризмала управлениела начальник ХIя­­сан ХIясановли, Халкьла Па­гь­муртала Юртла директор ХIя­жимурад Му­саадаев­ли, районна культурала КIял­­гIяла директор Мусалхан Кьур­банмяхIяммадовли, чеб­би­кIибси са­­нигIятлис марти, чула пагьмуличи­л адамтас ра­­зидеш бихути Пирдаус ХIя­жи­­мяхIяммадовани, Кум­сият­ ГIяхI­­мадовани, Зульфия Ра­­ба­да­новани, ЖумягI Мирзаевани, Жу­мягI ГIя­лиевани, ГIяб­дусамад ГIя­­лиевли, къантI­ли буралли, ишаб бу­зути лебтанилра – чула бухIнаб цабал­ги, халкьлис дяхI шалали хIербиэс ва бузес ба­лути культурала лебилра хIян­чи­зар­та­ни.
Фестивальтачицун ахIен куль­турала хIянчизарти башу­ти, — илди башути саби Да­гъис­­танна дураб хIер­бирути Ахъу­­шала районна адамтачи­, хъарахъуназиб бузути зяхI­матчибачи.
2011 ибил дусличибад машгьурси ансамбль сагабиуб­ли, сунела пагьмуртачил халкь разибирули, республикала духIнар ва дурар детурхути далдуцуначир цаибти мерани ва Дипломти сархули саби.
Районна культурала КIял­гIя­лизиб бетурхуси культурала гьарил программа халати ус­тадешличил бузахъуси Сали­мат Мусаадаевани касили са­ри «Культурала гIяхIсигъуна хIян­чизар» ибси у, Дагъистан Рес­пуб­ликала культурала Минис­терс­т­вола шай­зибад Баркаллала кагъар, районна админист­рацияла шайзирад чумра ХIур­матла Грамота.
«Даргинцы» ибси уличилси выс­тав­каличи нушала коллектив жиба­риб­сири республикала ГI.Тахо-Го­дила уличилси музейли. Выставкала бутIакьянчибас «Ахъуша» ан­самбльли чедаахъибти номерти дебали гIяхI­дизур. Рес­публикала музейли нушаб ва районна администрациялис баркалла багьахъур, — бурули сари Салиматли.
Гьалабван Сочилизиб дура­бер­кIибси даргантас хасбарибси «Халкь бахъал – улка ца» ибси уличилси выставкала бузерилизир, бутIакьяндеш дариб районна музейла директор Зубалжат Мирзаеванира.
— Выставкаличи гьаладихьибти се­кIал – гьаларла палтар, хъа ваяхI, някъла хIян­чур­би – районна музейли­зирад ка­сибтири ва хIербикIес ба­кIиб­тас тамашадизур, — бурули сари З.Мир­заевани. – Хас­ли­­ра тамашабизур кIалтIа гIе­лахъили шин дихухIели, кIал­тIа декIхIегахъес, къакълизи бу­гIяр­­хIебикIахъес алавдирути жа­гали дал­кьаахъурти, балализирад дершибти дягIути ирми. Къакъличи кIалтIара гIе­­­лахъили, сунелара гIяхIцад би­тIакI леб­си, ил тяхIярли шин дихули, дурхI­нира абикьурли, хъали-цIара бекI­ди­руси дубурлан хьунул адамла са­бурличи, яхIличи гьатIира тамашабиуб!
Бурес гIягIнили саби коллективла уржибдешличилара. Лебилра бутIакьянчиби саби-ургаб узби-руз­биван цабалги, мурталра дяхI шалали, цала разидешличи лебилра харибирули, цалис къиянбухъунси лебхIели – кумек барес хIядурли бирар.
…Гьарил коллективла бекI­ли­биубси сархибдеш — цабалгундешлизиб биъниличила хIебалуси хIергар. Ил багьандан гьаннала гIергъира уржибдешра, халкьлис шалати дяхIра, адамтас разидеш хес иштяхIра диубли дигулра! ТалихIли даргили, сегъуналра къиян диргалахIебухъи, халкь разибируси хIянчилизир ва пагьмулизир хIуша гьаладяхI дашули дигулра, хIурматла Ахъушала районна культурала хIянчизарти!