ГIуррара иличила…

Гьанбиркуру хIушаб, сегъуна улка бирусирил «чебяхIси, цIакьси Советский Союз» ва мурт ил пашкабехъубсирил? Гьанбуршисра. СССР бехъубсири 1991 ибил дусла де­кабрьла 26-личиб, цугли 30 дус гьалаб. Гьан­­на нуша сен бехъубсири ва чили бе­хъа­хъубсири дикIни дацIти гъай са­ри­: гьаннала заманала нушала улка гьа­лаб­ла куцличи сеналра чархIебулхъан.

ИтхIели лерти гIяхIти секIал ва баркьудлуми, дила пикрили, гьаннара пайдаладирес вирусири. Ил тяхIяр барили диахIелри, коронавирус ва пандемия нушаб урехиагарти детарутири. «Сен?» — акIес асубирар суал. Ну­ни илис жаваб гес кьасбирисра. ХIейасли — хIуша пикрилра духъишагу.
ХIушаб гьандиркули дургар шагьарла кьакьурбазир биризла галгала дяхIцIилиур тIашти ОРС-холодильникличи мешути мегьла аппаратуни. ХIябал кепеклис мурити шинра газра дархаибти, дяргIибти шинн­а стакан илаб гьарилли бержес виру­сири, дацI шиннакIун – ца кепеклис. Стакан биалли ца яра кIел дирутири. Шин держес гьалаб аппаратлизирти шинни ил ицусири. Илизиб сабри лебилра умудеш.
Гьандиркуру хIушаб квасли ва чягъирли дицIибти хIулрумачирти мегьла чармуни? Иларра дирути ца-чумал кружкара стакантира сарри. Илдира бара бухIнала шинн­и чахьбарили ва гIуррара дицIили, нушаб гьа­дурцутири. Чинабри илаб умудеш?
Пиволи дирцути будкабазир даари круж­ка­бира хIедири. Пиво 3 литрла шишала бан­к­а­бази, цацахIеликIун бадирабази кар­тIа­хъили, лебилра алав кабиибтани ца яра кIел круж­кализирад яргали дужутири. Чинаб­ри са­нитария? Санитария хIебири. Чейхъути излумазибад бубкIутира хIебири. Белики, тухтурти гIяхIти бурги итхIели? Яра пайдалати дармунти дахъал леррив? ХIебалас. Ца секIал баласра: тухтурли зягIипси адам араварес багьандан сунени балуси матъал бири (Бурес дигулра наб: гьаннара леб хIялалси хIянчи бирути тухтурти). Къалпла дармунтира хIедири. ЗягIипсила бекIлизиб больницализир даари кьадарла бинтани ва дармунти агара ибси пикрилра хIебири. ЗягIипти, арц сахIесили, хIукуматла харжаначил арабирутири ит­хIе­л­и.
Советский Союзла замана аринжличи (корь), лихIила мякь бемднила изайчи (свинка), чахьаличи (оспа) ва цархIилти хIиллакар излумачи къаршити прививкаби заманаличир дирутири. Амма гьалабра адамти грипп­лизи ва тяхIувяхънила излумази биркутири. Биалра, итхIели гьарил зягIипси тухтурли сунес кумекбирниличи вирхусири. ИтхIели тухтур бегIлара хIурматла адам вирусири. ИшбархIи нушала хIукуматли, камси алапа лугниличибли, тяп учительлаван, тухтурла хIурматра булъули саби.
Советский Союзла замана кьацIла ва цархIилти продуктунала тукентазиб бузути хIянчизартани бирцуси секIал бацI някълизи кайсусири. Пакетуни яра някъликалаби хIедири. Амма наб гьанхIебиркур илдазивад чи-биалра чейхъуси изайзи викили бикIули. Аргъес вирули ахIенра нуни, се сабил гьанна бусягIят нушачил бетаруси. Секьяйда да­кIудухъунти дунъяличир чучи къаршити дармунти дарес хIейэсти излуми? Се бируси нушани, гIурра чебухъалли коронавирус? (Прибалтикала улкназиб хIябэсил волнара бехIбихьили бикIулигу). Цаэсил яргализиб ил изай арбухибтачи децIдикIули лерай, нушачи кIинайсра изала чебухъун. ЗягIипти гьар бархIилис камбикIули биалра, дила пикрили, бубкIути камбирули ахIен. ЦархIил изайчил зягIипсикIун бусягIят ургули сай ил уркIециагар изай. ХIера, ил тяхIяр бетаур ца дила юлдашличилра.
Ишди бурхIназив коронавирусли ару­хиб нушачивад ца дила гIяхIси юлдаш, ба­хъал гIяхIлала гIяхIял, гъайла ва хIянчила пергер уста. ЗягIипикес ца жумягI гьалав ил набчи зянкъикIули леври. Чучиб бузути 8 адамли «Замана» газета ишдусра кайсу викIи. Сунела ва нушала шилизи дикути гьундурачилара гъайикIули калун: илди ишдусла «Дагдор»-ла планнизи кадикахъили сари или. Сунела юлдаш, урибси тухтурла 80 дусла юбилейличилара гъайикIи.
ГIяхIгъабза адам вири кьялклан Варача Сулайбан. Наб гьанхIебирки ил илцадра жявли бебкIали ургу или. Сай акIубси Кьялкнила ва Дибгашила шимас, Дахадаевла ва Ахъушала районтала сай валути адамтас, бахъал юлдашунас дебали халаси бетахъри саби илала бебкIа.
КIел гъай вакцинабачилара. Буруливан, вакцинабани адамлис кам­си заманалис коронавируслизибад мяхI­кам­деш саби бируси. Чис бирусил ил укол ва чис барес асухIебирусил, чебетаахъили бурусира агара. Дила дахъхIи диубти излуми (хронические заболевания) лерти сари. Илдала вегI адам коронавируслизи викни дебали заралласи саби бикIули, бикьулра. Сецадла заралла сабил, асубирусил илис вакцина барес яра хIебирусил бурусира чилра агара… Ца ну ахIенрагу илгъуна. Нугъунти саби лебилрара-сера бухъна адамти. Нушани се барес гIягIнисил, сен чебетаахъили хIебуруси? Коронавируслизи викибси адам гьамадли аравирахъуси дарман сен агарси? ЦабехIли итдилти кабуршес ярагъ дурахIейули, сен дунъяла лерилра улкни ил дарман дакIубарес къайгъилизи хIедиркути? Мурт агарбируси иш изала ва илини нушачи кибси балагь?