Дагъистанланти уржахъес ва устадеш гIерасахъес

Лебтанилра балуливан, Да­гъис­­тан машгьурси саби па­сихI­­карти, гъабзадеш лерти адамтачилцунра, жагаси тIа­би­гIят­ли­чил­цунра ахIи, пергер гIя­да­туначилра, урхI­мешули ахIенси культураличилра. Гьай­гьайрагу, илди нушала рухIла давла сари. Нушачи биалли, ил хазна мяхI­камбирес ва че­бир­­цIахъес хъарси саби.

ХIера, гьалабванра МяхIячкъа­ла­ли­­зибси Расул ХIямзатовла уличилси Миллатла библиотекала гьалабси май­дайчиб «Устнала Дагъистан» ибси выс­тавка-ярмарка дураберкIиб. Ил бетерхур Дагъиста культурала Министерствола ва республикала халкьла пагьмуртала Юртла кумекличил.
Выставка-ярмаркаличир бутIакьян­деш дариб Дахадаевла, Ахъушала, Агъул­ла, БотIлихла, Буйнакъскла, Хайдакьла, Къиз­ларла, Рутулла, Унцукульла, Хасавюртла, Хивла районтала, илкьяйдали Мя­хIяч­къала, Избербаш, Каспийск, Къизлар шагьуртала устнани. Илдала пагьмуртани балбуцличи бакIибти гIяхIли тамашабирахъулри. Буралли, жявхIелила някьишли асархIебарибси цалра кахIелун ургар, или гьанбикеслири. Илцадра кегIебти ва жагати сарри илди. Саби устнира лебилра миллатла палтарличил бегIбиублири.
«Устнала Дагъистан» — ил миллатла хасдешунала сабигъуна гIур хIебиэси балбуц саби. Проектли сунела бузери бяхIчиаибси саби гьаларла миллатла вакилтала устадешла бетуцуни сагадарниличи ва устни гIеббуцниличи. Илкьяйдали чедиахъули сари дубурлантани чула тамашалати устадеш, гьалабяхI башахъули саби халкьла пагьмуртала ва гIядатунала культура.
Балбуцла бутIакьянчибани Дагъиста культура сецад давлачебсил ва дахъал шалубарсил чебаахъиб. Выставкала дазурбазир детерхур устадешла дурсрира. Илар устнани чула санигIятлашалти дигIяндешуни гьаргдирулри.
«Мургьила гьимир» ибси устадешла дарс гьалабихьиб Дахадаевла районна Кубачила шилизирадси Кишова Фатима МяхIяммадрасуловнани. Фатимала гъай хIясибли, чула бузерила бегIлара машгьурси бетуцлизи халбируси саби гIярбукIла хьунул адамтани бекIличи чедирхъути кIузри мургьила гьимирличил някьишдирни. Ил кIазра парчала хIевара сари гIярбукIла шадлихъуначир рурсбани ва хьунул адамтани челгьути.
Байрамласун балкьаахъурси выставкали халкьла искусствола декIар-декIарти бяхIчибизунала вакилти цалабяхъилри: гулби хIядурдирнила, гIянжилизирад ваяхI дирнила, кьалтинти душнила, мургьи-арцла ваяхI дирнила ва цархIилти. Илди лебтачилра барх лебри илкьяйдали Хайдакьла някьишла устнира.
«ЖявхIелила замана кьяйдали, нушани ишбархIира эскизуни някъличил дирулра, цаличи ца мешути суратуни детхIерахъули, ва лерти тикрархIедирули. Иличибли суратра «мицIирсили» бетарар. Иличи вахъхIи хIерикIалли, някьишла лишанти шикьдикIутиван кабилзан. Ил багьандан Хайдакьла някьишла суратунира урхIмешуахIенти дирар. Илди лерси хъа вегI децI-шишимтазивад мяхI­кам­вирниличи бирхарутири нушала хала бегIти. Ил багьандан някьишличилти суратуначил сунела юрт жагабарибсилис илдани разидеш ва уркIила ванадешцун бихули дигулра», — рикIи «Кайтаги» этноцентрла директор, уста Зубайдат ХIясанова.
Буралли, выставкаличир гьаладихьибти лерилра хIянчурби дебали халаси бузерила сархибдешуни сари. Илдигъунти далдуцунала кумекличил унраличирти районтас, регионтас балли, саби-ургарти бархбасуни дебадиахъес, устадеш гIерасес имканбикIур. Уржибти бархбасунани биалли, пагьму ва культурала сагати «ранганачил» ухахъути сари.