БехIбихьудла классуназив учIухIели илини ну шахматунани ва шашкабани виркьахъес бурсиварибсири. Илини хIядурти баянти лугути ахIенри. Илини паргъатли хьарбии: «Рахли ишкьяйда барадли – гIур се бетарара?» ИтхIели наб ил чIянкIли хIязван гьанарусири. Гьанна нуни гIячихъли иргъулра – ил масъала арзес пикриулхъни ва жавабкардеш дихни биъни. Ил насихIятчис Халимбек ХIясанов бикIар.
Ил акIубси сай Дахадаевла районна ЧIишилила шилизив 1992 ибил дусла июньна 28-личив. Дубуртазиб ши – ил географияцун ахIен, ил гIямру, бикIуливан, рурхъуси мер саби, хаслира ну дурхIяхIелла манзилла. Чумал кьакьа, къаркъализирадли делшунти юртани, дубуртачибадли кабухъунси дягI. Илаб вегIличила ахъли гъайикIули хIейгахъу. Адам баркьуди хIясибли кьиматлавирули вирар.
Нушани жагьилтачила хаслира хьулчилидиубти баянти гьаладирхьули дирехIе. Нушала замана, лугIурбала технологиябала манзиллизиб, багьахънибала бетуцуни ва технологияби гьалакли дарсдикIухIели – илди деткайхъути гIямрула кьасани, къалабали сархибдешуни дирахъниличи хьулухъни саби. Амма баркьудилизир гьарил секIал ирзути сари гьарли-марти кьисматунала. Белгибирулри – кункси гьуни чеббиркIулрил яра къиянси, гьарил секIал сен-биалра гIелар датурли, вегIлис ункъли биахъес багьандан чина-биалра арукьес, лерилра далагардешунира ца шайчир калахъи яра чеблалис марли кали, лехIкайхъни яра вегIличи жавабкардеш чекасни.
Халимбек цархIилти шила дурхIниван халакаиб, школализив ункъли учIули, бегIтас кумек гIеббиахъули, хозяйстволизив узули. ВиштIахIейчивадли ил чекайзурси ва чеветаибси виъни багьеслири. Учительтани бурни хIясибли, ил паргъатси ва бухъя-зегъаличи чекайзурсири. Халимбек сай гапварахъес къайгъилизивси ахIенри, амма баркьудлумазив мурталра гьалаулхъусири. Школала гIямрулизирра жигарла бутIакьяндеш дири.
2013 ибил дусла июльла 9-личив ил гIярмиялизиб къуллукъбарахъес арукибсири. ЦацабехIтас гIярмия гIядатла баркьуди саби, илис биалли ил халаваънила гьарли-марси бетуцри. Къуллукъбирули 10 баз дикибхIели ил младший сержант ветаур. 2014 ибил дуслизив биалли отделениела командир сайри. 20 дус виубхIели илини цархIилтала кьисматунас жавабкардеш дихулри – илди мяхIкамбирес, масъулти ирзахъес ва рухIласи давла чебицIахъес чекайзурлири.
ГIярмиялизиб къуллукъбарили гIергъи, ил гьамадти гIямру диахъес или хъули чархIевхъун. 2014 ибил дусла ноябрьличив ил дявила частьла декIарси разведотрядла разведчик-пулеметчик ветаур. КIинайс старший разведчик ва старший пулеметчик ветаур. Северный Кавказлизиб къуллукъбирнили къиянти аги-кьяйдализивра чекайзни ва чеветаибдеш тIалабдирулри.
2018 ибил дусличивадли ил Росгвардияла дявила частьла спецназла кьукьялизиб къуллукъбирес даимиуб. 2019 ибил дуслизив Сириялизир кадиркути дявила гьамадли ахIенти анцIбукьуназир бутIакьяндеш дарахъес иличи игьдибар бихьибсири. ЛергIер урехилати анцIбукьуназир илар гьарил секIал пикрилизи касили, къалабали масъулти ирзес хIяжатлири. Илар бутIакьяндеш дарни багьандан Россияла Федерацияла оборонала Министерстволи «Сириялизир кадиркути дявила анцIбукьуназир бутIакьяндеш дарни багьандан» ибси медальличил шабагъатлаварибсири. Илала илкьяйдали ВатIа гьалабси чеблалис мардеш дирни, гъабзадеш ва санигIятлашалти устадеш чедаахъни ахъли кьиматладарибтири.
2022 ибил дусла февральличивадли СВО-лизир бутIакьяндеш дирес вехIихьибсири. Илкьяйдали дявила майдайчир гIямрулис урехи лебниличи хIерхIеили, къалабали масъулти ирзес ва жавабкардеш хIяжатли биъни балулри илини. Гъабзадеш ва санигIятлашалти устадеш багьандан ил Россияла Федерацияла миллатла гвардияла гIяскуртала Федеральный кабизли II-ибил даражала «Гъабзадеш дакIударни багьандан» ва II-ибил даражала «Къуллукъбирнилизив декIарулхъни багьандан» ибти медальтачил шабагъатлаварибсири. Илди шабагъатунани гIядатлис пикри бяхIчиаъни ахIен иргъахъуси, илкьяйдали дубурлан урши кабизалачевси, гъабзадешчевси ва сегъунти-дигара аги-кьяйдализив сунечи къияндешуни чекасес хIядурси виъни иргъахъули саби. Нуша шабагъатуначилацун гъайдикIахIелли, бекIлибиубсигъуна адамдешла къиликъличила далил кьиматагарбирахънила урехи алкIулира саби.
ЦацахIели нуни гьести гIямрула адамтазибадли иргъули вирус ишхIелла жагьилти жавабкардеш агарти саби ибти. Нушала манзиллизир, лугIилашал дахъал имканти лер вегIлис дигусигъуна гьуни чеббикIести. ВегIли чеббикIибсилис жавабкардеш дихахъес нуша руркъусира агара викIалра хатIа бетхIерар. Халимбекла биографиялизир ва гIямрула бетуцлизир нуни цархIилти далилти чедиулра.
Илала гIямру – уршили жавабкардеш дихнила чебяхIси бетуц саби. Школализир учIули ва хIязлизи ихъули, илини кацIибти цаибти гунзрачирадли дехIдихьили, спецназлизиб къуллукъбирниличи бикайчи илала гьарил ганзли балахъулира саби илала гъабзадешличила ва кабизалачевдешличила. Чидил передачализибадсирил гьанбиркули ахIен, амма ишгъуна баян хъумуртули ахIенра «Спецназ – оркестрцун ахIен, ил дявила машина саби дурусли дузахъути механизмаличилси, илав гьарил вирхес хIяжатси сай цархIилличи 100 процентлацунра ахIи, 200 процентлара». ЦархIилти багьанданра жавабкардеш дихнила чебяхIси далил саби ил.
Илкьяйдали Халимбек дявила гьунила сархибдешуначицун тIашхIейзур. Илини Дербентлизиб социально-педагогический институт таманаили, чебяхIси даражала багьуди касиб. Пагонтачилси адамли педагогический багьуди касни дебали мягIничебси баркьудира саби. ЧеалкIуси наслула вакилтас бяркъ бедлугнилизиб ва илдази устадеш гIебисахънилизиб гIяхIси имканра саби ил.
ИшбархIи ил — мурул ва кIел дурхIяла дудеш сай. Ишаб цагьатIи кьадричебси бетуц леб – къуллукъбирни ва хъалибарг гIеббурцни. ИшхIелла манзиллизир нушани мурталра иргъули дирехIе адамти, хаслира жагьилти гIямрула бетуц чеббиркIухIели, вегIла кьисмат гIяхIбухъахъни яра хIянчилизив ахъикIни ибти бетуцуначи бяхIигули саби ибти. Халимбекли биалли илди бетуцуни декIарли пикридирули ахIенну, кIелра гIямрула мягIничерти гьундури цахIнадяхъести ва умутличил гьалавяхI вашести имканти дургули сай. Ил даимиубли сай сунела хъалибаргла, сунела шила гIямрула бутIали виэс ва бегIтачил бархбас къябхIебердахъес. Илкьяйдали илала гIямрула хьулчни ва хъали кьадричерти сари ургъаннис.
Илала дурабадлира, ца мягIничебси бетуцличила гьанбушес дигулра – илала хъалибарг дебали декIси анцIбукьличи бяхIягибси саби. Халимбекла халал узи МяхIяммад ХIясанов СВО-лизир бутIакьяндеш дирухIели 2022 ибил дуслизив дявила хъарбаркь таманбирухIели, алхунси сай. МяхIяммад сай акIубси ЧIишилила шилизив хIяриихьибси сай. Гьайгьай, бегIтас ил хъумхIертеси кахси децI саби. Халимбеклис узи агариъни сай-вегIси буцIарси децIцун ахIен — ил уркIилизибси чеббикIибси гIямрула кьасла бетуцра саби, суненира гьарил баркьудилизиб секьяйда вирусил баянбирнила кьимат, ВатIа гьалабси чебла, гьарил сунела баркь-бацлизир адамла гIямру ва кьисмат белгидирни саби.
Сунела шилизи вакIибхIели, илини школала гIямрулизир жигарла бутIакьяндеш дирули вирар. ЧеалкIуси наслула вакилтанира ил черяхIти адамдешла мисал виъни иргъули саби ва иличи мешутили бетаэс къайгъилизиб саби. Илини дурхIначил спортличила, гIядлу-зегъаличила, вегIли бурибси гъайлис мардеш дирниличила ихтилатуни дурадуркIу.
Нуни ил ургъанна илдигъунти баркьудлумазиб чебиули вирус наслубала уржибси бархбас ва гIяхIтигъунти гIядатуни гIериснила далилти. Илала сегъунтилра гап-чяхIла яра халаверхнила хасиятуни лерти ахIен, ил уктемдеш агарси гIядатла дубурлан сай.
Гьачам хIязтабиркьути дурхIначи хIерикIули, илини ибсири: «БекIлибиубсигъуна – илди кабизалачебти адамти бетаъни. ЦархIилти секIал сари-сарил гьунчидиркути сари». Илди гъайла мягIна хIясибли ил адамла гIямрула бетуцличила балахъулира саби. Дила гIямрулизибра ил далилли кьадричебси мер буцибси саби. Муртрил илини бурсиварибсири шахматунала партия заманалис гьалаб гьунчибиркахъес. ИшхIелла манзиллизив, журналист сайливан, дила манзилла наслула вакилтала кьисматуни баяндирулра: челябкьлаличила пикридикIес бурсивиъни халаваибси адамла мягIничебси далил саби. Нуни кьалли ил хасиятлизира буйгIули вирус.
Халимбекла жагьти гIямрула бетуцличила гъай гапличил ил гьанушни ва ца иткъи акIубти пикрумани асарбарни ахIен. Ил ургъанничил дархдасунти баянти илала кабизалачебдешличила, къиянти аги-кьяйдализир ташмишхIейкIести ва дархьти бетуцуни чердиркIни ва гIелавяхI хиххIерни иргъахъни саби.
Чинаб-биалра игитуни баргес нуша умцIулра, романтазиб, кинофильмабазиб ва чинаб-сабил гьарахъли. Амма илди нушачи гъамли саби, нуша-ургаб хIербирули саби, шахматунала шайчивси дила насихIятчиван. Чула ва цархIилтала хасиятунира баркь-бацра цIализиб гъургъашинван умутличил дебшладирахъути сари ва чули ибси гъай марбирниличил лебтасалра мисал чебиахъуси саби илдигъунтани.
Ил гIяхIгъабзагъунти пергерти адамтала мисалтачибли жагьилти ишхIелла манзиллизиб бархьси гьунчи кабилзес бурсибирути саби. Илдигъунти адамти мякьлаб лебхIели, цацабехIтала далхIейкибти баркьудлумала асарлиу хIебиркур чеалкIуси наслула вакилти.
ЧеалкIуси наслула вакилтачила пикрибикIни, илдас мисалти гьаладирхьни ва гIямрула гьундурачир гIерасести кьисматуни маслигIятдирни ишхIелла манзиллизир жагьилтас дебали жавабласи баркьудилира бетарниличи вирхулра. Гьанна чили-биалра набзи хьарбаалли, Халимбек ХIясановлизибадли сегъуна мисал касири или, нуни жаваб чарбалтас: гьарил ганзла ахирласи бетуц бируси саби или. Адамла гIямрулизиб пикруми-кьасаналара баркьудлумалара дикьурдеш дехIдирхьути сари хIуни гьарил секIайс – хIела челябкьлала санигIят чеббиркIухIели, ибси гъайлис марли кавлухIели ва баркьудлумачи чекайзурхIели.
Рабадан БяхIяммадов

