БегIлара гIязизси

Россиялизиб, 1998 ибил дус­личибад бехIбихьили, ноябрь базлизибси гIергъиси алхIят бархIи нешла БархIилизи хал­бируси саби. Дунъяличир бегIлара гIяхI­си адам — неш мубаракрарес, илис замана декIарбарес ва дигили алав­руцес гьарил къайгъилизив вирар. Нешла диги гIямрула савгъат саби, сабира дунъяличир хIердиули ле­рай, нушачил барх кавлуси. БегIлара гIя­зизси адам сари неш. Илини саби нушаб бяркъ лугуси, гIямрулизир вяш­ди­к­Iахъес бур­сидирути, ВатIайчи диги адилкьути.
Нешла БархIилис хасбарили, Ма­хIаргила шилизибси библиотекала заведующая СултIанат Халимбековани шадлихъ дураберкIиб. Балбуцличи жигарчебти бучIанти, школала бучIанти, СВО-ла бутIакьянчибала нешани, культурала ва библиотекала хIянчизарти илини жибариб. Балбуц бехIбирхьули гъай­рухъунси С.Халимбековани чIу­ма­си арадеш ва дунъяличиб даршудеш дал­гун.
Сергокъалала бекIлибиубси библиотекала методист Асият ХIяжиевани ва библиограф Рашидат Лукьмановани балбуц къелгIеббикулри.
Культурала ва акьуси замана бур­кIуси центрла директор Зайнаб Магь­ди­евани ила учибикибти нешани уркIи-ур­кIилабад мубаракбариб ва балбуц дураберкIнилис баркалла багьахъур.
МахIаргила школала бучIантани жагати назмурти ва далуйти илар зайдухъахъун.
Украинала мер-мусаличиб бетурхуси дявила хасси балбуцла бутIа­кьянчи, подполковник ГIяли ГIяли­бе­ковла неш Аминат ГIялиевани бургъантас хасбарили, сунени белкIунси назму бел­чIун. Нешанас сунени белкIунси наз­му Нурият БяхIяммадованира бел­чIун.
Культурала хIянчизартани далуйти-делхъаначил балбуц даимбариб.

Асият ХIяжиева