Лебтасалра гIяхIбизни чебаэслири

Гьалабван Дагъиста халкьла писатель ГIяхIмадхан Абу-Ба­­карла «Дила Серминазлис жа­в­гьар-духури» бикIуси по­весть хIясибли ГIямарла Ба­ти­­райла уличилси Даргала театр­лизиб кабихьибси спек­такль ахъси даражаличиб бе­тер­хур. Премьераличи ба­кIиб­­тани че­баиб секьяйдали гьалаб­ла дарш­дуслизиб ГIяр­букI­­ла ге­леш­мешуни гьарахъси ар­хIя­личи чула цIикру­мас бегI­лара дурхъати ва жагати савгъатуни асес башутирил.
Дила пикрили, спектакльла премьера дебали къулай­ли бетаур. Зал адамтани гарч­ли би­цIилри. Ил таман­биуб­хIе­лира, гIяртисту­нала устадеш чихъли кьиматладирули, вяхли дяхъибти хъутрала тIама гIяхI­цадхIи калун. Ил спектакль лебтасалра гIяхIбизнила лишанра сабри.

Спектакль хIядурбариб­си­ри Даргала театрла художест­венный руководитель Мустапа ГIябдиевичли, ила живарибси режиссёр, Адыгеяла халкьла гIяртист Аслан Хакуйли, театрла художник Кантемир Жиловли, музыкала бутIа къелгIеббикуси Эльмира Ибрагьимовани, театрла хореограф ПатIимат Тахалаевани ва театрла цархIилти хIянчизартанира.
Бурес чебиркур, Аслан Ха­­­­куйли гьанна хIябъибил спек­­такль саби Даргала театр­ли­зиб кабихьибси. Гьалар илини ка­дихьибтири «День чудесных обманов» комедия (Р.Ше­ри­данни белкIунси «Дуэнья» пьеса хIя­сибли) ва даргала писатель У.Ша­пиевала «Ванзаличир къел» бикIуси повесть ­хьулчи­ли бу­­цили хIя­дур­­барибси драма.
«Дила Серминазлис жав­гьар-духури» спектакль каби­хьиб­сири «Цаси Россия» ВПП-ла «Дила биштIаси ВатIа куль­­тура» бикIуси проектла да­зур­базиб. Илизиб гIяр­бу­­­­­кIан гIу­лухъа Багьадурла (роль буза­хъу­си ГIябдусамад ГIя­­­­­лиев) гьарахъ­си ва тамаша­ласи арагIеб Дагъис­тан­кад ар­­­­хIяличила бурули са­би. Ар­хIя­­ла мурад, сунела цIи­­кур­лис бегI­­­ла жагаси савгъат бар­­гили са­­бухес. Чили жагаси сав­гъат са­­бухалра, къуймур Сер­­­ми­наз­ли­­чи (роль бузахъуси За­­­рина ГIя­­зизова) хъайчикайру­си­­ри.
АнцIбукьуни кадиркули са­ри Дахадаевла районна ГIяр­букI­ла шилизир. Багьадурлис жагаси рурси Серминазличи хъайчикайэс дигули сай. Сунела тухумла пикри гIеббурцули сай илала дудешла узи Дулдурумли (роль бузахъуси Дагъис­та урибси гIяртист ХIя­сан­кьа­­ди Рабаданов), сунезира рах­ли урши хъаваралли, Багьа­дурла неш ГIяйшани (роль бу­захъуси Дагъиста рурибси гIяр­тист Аминат Дациева) илис шери рукьес чесибси. Илгъуна анцI­букьличи Дулдурум вахъ­хIи хIерсири. Аги ибкьсили бетарахъули саби Серминазла ва Багьадурла тухумти-ургарти душ­мандешли, сарира хала бегI­тала ургар детаурти къалмакъарла хьулчиличир акIубти. Амма ГIяйшани ил шайчирра хала бегIтала гIядатуни дихес гIягIнили биъниличила иргъахъули сари. Багьадурли сунела дудешла узи Дулдурумли­зибад ихтияр сасили, гIядат хIя­сибли Серминазла улкьайла кьапIа иргьули саби, ва цар­хIил гIядат хIясибли, илис сав­гъат­ли­гIив архIяличи дураулхъу­ли сай.
Абзур спектакль Багьадур шимикадли савгъатлигIив ум­­цIули сай. Гьунчир иличил чумра тамашала анцIбукь кадир­кули сари. Ил декIар-декIарти адамтачил къаршииркули чейур. Илала чуйнара-сера цIи­курлис архути савгъатуни цархIилтани дилгIули сари.
Ахирра-ахир селра гIяхIси хIебаргили, ил шилизи чарулхъули сай. Шилизив сунела дудешла узила ва нешла мекъличи къаршииркули сай. Багьадур ва кIел-гьатIи гIулухъа Серминазлис хибти савгъатуначил илала дудешла, Жандар (роль бузахъуси НурбяхIянд Идрисов) шила халаллис гьалабилзули саби. БекIливиубси игитли дурхъаси «духури» савгъатбирули сай – сунезибра киносценарий кьяйда архIяличила белкIунси. Ил «пасихIдешла духурили» Серминазличи цIакьти дигайличила бурули саби.
Амма Жандарли кIел тухумла ургарти къалмакъарличила гьанбиркахъули сай. КIелра жал­бикIулри дунъя селичиб тIашсил, ва вакъчеб пяспясагла къакъличиб саби или, викIулри итил викIулри — ахIен: барткелла мукукурачиб саби или. Къалмакъарла биш­тIаси сабабличила аргъили, масхараличи арбухили, ил хъумартахъес мас­лигIятбирули саби. Багьадурра Серминазра хъаллабирули саби.


Буралли, илдигъунти спектакльти зумали гьаладирхьес, илдачи жагьилти башахъес жибирес гIягIниси саби. ИлхIели илдани чедиу гьаларла гIямру, дурхъати гIядатуни.
Спектакльличи бакIибти лебталалра ва дилара шайзибад халаси баркалла багьахъес дигахъаси ил кабихьибси режиссёр Аслан Хакуйлис, ил бетерхахъес кумекбарибтасра ва, гьайгьайрагу, нушала устадешчебти гIяртистунас. ГIурра ахъбикIаб хIушала пагьму! Дерхъаб гIямру!

МяхIяммадшапи Матаев