ГIялиев ХIябиб МикагIилович акIубси сай 1940 ибил дуслизив Сергокъалала районна ХIурхъила шилизив.
В.И.Ленинна уличилси Дагъиста пачалихъла университетла историко-филологический факультетла ва СССР-ла АН-ла Дагъиста филиалла гьалабси аспирантура тамандарибти сари. Шила школализив мугIяллимли, Дагъиста жузала издательствобазив редакторли узули калунсири.
Ил филологияла гIилмуртала кандидатли вирусири. 1970 ибил дусличивад биалли, ил СССР-ла писательтала Союзла член сайри.
ХIябиб ГIялиевла назмурти бегI гьалар кадяхъибтири 1957 ибил дуслизир Сергокъалала районна «Эркиндешличи» бикIуси газетализир, гIур илди дурадулхъесдииб республикала «Ленинна байрахъ» газетализир, «Гьалмагъдеш» альманахлизир, жагьти автортала дархти сборникуназир.
ХIябиб ГIялиев дарган ва урус мезаначил дурадухъунти 20 жузла автор сай. Илала поэзияла произведениеби лер «ХIябал ги», «ЛехIдешла тIамри», «УркIилизиб БерхIи», «Дусла авалра манзил», «Авлахъла урши» бикIути ва цархIилти сборникуназир.
ХIябиб ГIялиев даргала цаибси романна автор сай: «Духъянти дуги-хIери». Ил роман хасбарибси саби ЧебяхIси ВатIа дергълис.
Илала повестунала ва романтала дарган мезли гIяхIцад жузира дурадухъунтири: «Гъаршлан», «Кьанси гIебшнила бурхIни», «КIел дудешла рурси», «ЦIумдикIути дяхIцIурби», «КьутIкьуси шуркьла кьада», «Батирай», «Гага-хаха» ва цархIилтира.
ГIямарла Батирайла уличилси Даргала пачалихъла драмала театрлизир ХIябиб ГIялиевла пьесаби хIясибли кIел спектакль кадихьибти сари – «Сагаси манзилла зилан» ва «ХIязла ахир».
ХIябиб ГIялиевла произведениебала бекIлибиубси тема саби илала наслула кьисматуни чедаахъни. Авторли дявила дурхIядешла ва Дагъиста шила ишхIелла гIямрула темабала дурарад, адаб-хIяяла масъултира ахъдурцули сари.
«Авлахъла урши» бикIуси назмуртала жуз багьандан, ХIябиб ГIялиев 1983 ибил дуслизив С.Стальскийла уличилси республикала (ДАССР) премияличи лайикьикибсири.