Дагъистан Республикала культурала Министерстволи, халкьла пагьмуртала Юртли, художникунала Союзла выставкаби дурадуркIуси залла кумекличил, республикала даражала, 27 художникли сунезир бутIакьяндеш дарибси ва 200 сурат гьаладихьибси «Самородки» бикIуси выставка дураберкIиб.
Выставкаличир сунела суратуни гьаладихьилри Лавашала районна Наскентла шилизирадси тамашала хьунул адам, пергер художник ПатIимат Ибрагьимовна ГIямаровани.
Гьарахълирад хIеррикIули лерай, дахъал суратунала ургаб, наб «Хучнили хIяйранирахъули сай — нуша дигIяндикира» бикIуси сурат жагабизур. Гьарли-марли, чебаэс бахъал адамти сунечи башуси, Хучнила шинна чяхIи, хIулбала гьалаб лебсиван, суратлизиб чебаэс вирулри. Выставка хIядурбирутанира, ил сурат халкьли имцIаливан пикри бяхIчииуси мерличи баршилри.
Выставкаличир гьаладихьили лерри «КIел хъалибарг», «Хъалибаргли бамсриихъули», «Хьуланала шара», «Дудешла гуми» бикIути суратуни. Выставка хъалибаргла дуслис хасбарибси биъни багьандан, чузиб хъалибаргуначилти суратуни хибтири выставкаличи.
ПатIиматли риштIахIейчирад суратрикIес балусири, школализир ручIухIели бяхIла газета балкьаахъес мурталра иличи хъарбирусири. Шилизив урибси кьисла ва къаркъала уста ПатIиматла дудеш Ибрагьимли рурсили дарибти суратуни сунела хIянчилизирра пайдаладирутири.
Сари-регIти устадешличил суратуни лукIес ПатIимат 57 дусла гIямру деркIили гIергъи рехIрихьиб.
Илала пагьмуличила Санкт-Петербурглизир хIеррируси юлдаш рурсили балусири, ПатIиматлизи мурталра суратрикIахъес маслигIятрикIусири. ХIянчи гьамадси хIебиъни балули, ПатIимат суратрикIес къалабарикIули ахIенри.
Юлдаш рурси черриркули ахIенри: «Секьяйда бетарарл ахтардибара, гIяхIхIебизалли, хIянчи бархьбатес рируд», — рикIулри ил.
ПатIиматли ракIили шагьарлизи ранг-рангла краскара, суратуни дируси чIянкIира (холст), жура-журала кисточкабира асиб ва суратрикIес рехIрихьиб.
Илкьяйда, гьанна 7 дус суратрикIули сари ва 80 сурат хIядурдарили сари, ишдуслизиб сари-регIси суратунала выставка халкьлис гьалабихьес хIядуррикIули сари.
Выставкаличиб гьалабихьибси «КIел хъалибарг» бикIуси суратлизир, дяхIили кIапIкабарибси анхълизир, галгаличир кIел къяна, галгубала удир тIашли кIел маза чедиули сари. Ил суратли ну дурхIядешлизи аррукира. Суратлизиб дебали уркIиличи гъамси, шила мер-мусала, янила заманала, мицIирси тIабигIят хIулбала гьалаб лебсиван чебаахъили саби. Шах-сирисла, дирихьла ургарад анхълизи берхIила нур кадацIили сари, художникли анхълизибси янила бугIярси гьава суратбарили чебаахъес риубли сари.
«Хъалибаргли бамсриихъули» бикIуси суратлизир, дубурти, дуцIрум, хIеркIлизиб бетаурси шинна кIав, илдала ургаб тIабигIятличиб адамти чебиули саби. Хъалибаргли хIеркIла шиннизиб бамсриихъули саби. ТIабигIятличил балбикибти, балгунти адамти, чилилра, селилра уркIмааб бикIусигъуна саби сурат, амма шадибгьуни, бамсриихъни сели-биалра къябаэс хIядурсиван гьанарули саби, суратличи хIерикIухIели. Шурмалара шиннара дайлабти адамти биштIатили, гьунар камтили суратбарили сари. Суратличи хIерикIухIели, адамтира, тIабигIятра ахIерадарес хьулирули сай.
«Хьуланала шара» бикIуси суратличила дила пикри бурасли, адамтас мурталра хIеркI, шара, урхьу, дубурти, лебил тIабигIят гIяхIдилзути сари. Суратлизибси шара жагаси саби, шин умути сари, алавчарти дубурла мер-муса жагати сари, амма илгъуна жагадеш гьарли-марли биэс хIебирусигъуна, хьуланазибцун бирусигъуна саби. Суратличи хIеррикIули, шара ахъти дубуртазиб, бахъал адамтани чехIебиуси мерличи, тIабигIятли дигIянбарили бургар или пикрибарира.
«Дудешла гуми» бикIуси сурат ПатIиматлис цархIилтачибра ахIерлири ва дурхъалири. Гуми 1964 ибил дуслизиб, дудешра, нешра, дудешла узира, илала хьунулра, гIяхIцад пегьлачибира барх бузули барибсири. ПатIиматла дудеш Ибрагьим ГIямаров шилизивра урибси кьисла уста сайри, илини хIулбани чебаибси някъбани бирусири, хъалибарг хIербируси кьисла къаркъала юрт тIашбатурсири, шила дайлаб дудешра, нешра бузули, шантас жагаси гIиниз барибсири.
ПатIимат ГIямаровала дудешли барибси гумили, сунела заманаличир, бахъал дубурлантала гIямру гьамаддарибтири. Гьанна илала мерличиб барили мегь-шанда гуми леб, Ибрагьим ГIямаровли барибси гуми биалли, някъла устадешлис памятникван ахIерабарес лайикьли саби. ПатIиматлисра илкьяйда бетаахъес дигули сари.
«Нуни цархIилти художникуни секьяйда суратбикIулил багьес къайгъихIебарира, наб дила ну-регIси журала сурат акIахъес дигусири. Адамтала суратуни нуни камли дирулра, бусурман диннизибра адамтала суратуни дирни бархьли чебиули ахIен. Саби лебсигъуна тIабигIят суратбарес къадагъаласи ахIен, дила пикрили.
Дила гъамтани, юлдашунани, хъалибаргли ну гIерруцира, дила юлдаш Барият МяхIяммадовала муруй бурибхIели багьурра, ишгъуна выставка бирниличила. Гьайгьайра ну дебали разилира, чилилра хIебалути художникунала пагьму бахъал халкьлизи чебаахъес пикрибарили выставка дураберкIниличи», — рикIулри ихтилатлизир ПатIимат Ибрагьимовна.
Пагьму учIули багьес, арцлис асес, чизибад-биалра сасес вируси ахIен, ил чилилра аргъес хIейруси гIяжаибдешличил дунъяла адамтала ургаб дакIубирули саби. ПатIимат ГIямарова малхIямси, уруз-хIяцIси, рухIнарад пагьмули шаларарибси, сунечила гапхIерикIуси, чичилра цугхIеруцеси, тамашала хьунул адам сарри. Илини дарибти шел суратцун сари нуни чедаибти. Илдазиб урхIмешуахIенси пагьмура, халаси бузерира чебиулри. Камси замана иличил кали гIергъи, сари-регIси выставка дурабуркIухIели лерилра суратуни чедаэс аркьяс или пикрибарира.
«Баз рузули ца сурат барес ралкьарулра, суратла хIянчи гьалакли барес вируси ахIен. ГIяхIси сурат бетаурхIели дила чарх ряхIятбирули саби, гIурра рузес, суратрикIес хьулрикIулра», — рикIулри ПатIимат сунела пикруми дурули.
Нушани биалли ДР-ла культурала Министерстволис, халкьла пагьмуртала Юртлис, выставка хIядурбарахъес кумекбарибти культурала министрла заместитель Марита Мугадовас ва лебилра иличил барх бузутас, саби-бегIси пагьмучебти художникунала шайзибад ва суратунала искусство дигути халкьла шайзибад выставка дураберкIнилис баркалла балахъехIе.
Суратуни дирни, нушала искусстволизиб бегIлара жагьси жура саби, мургьи-арцла устнаниван, кьалтинти душантаниван, мегь-шандан мутIигIбирутаниван, буреба-тIузла, далай-делхъла устнаниван, Дагъиста художникунанира ил искусствола жура гьалабяхI аркниличи, пагьмуртачил дунъя тамашабирахъниличи рирхулра.
Муъминат Хаттаева