Профессор, тарихла гIилмуртала доктор, Дагъистан Республикала гIилмуртала урибси хIяракатчи БяхIяммад Гадаевич ГIялиев Дагъиста тарихла бегIлара гIяхIтигъунти гIялимтазивадли ца сай. Илини Дагъистайзиб феодализмала тарихла декIар-декIарти масъулти руркънилизи мекелли халаси пай кабихьибси саби. 2025 ибил дусла мартла 11-личив БяхIяммад Гадаевич 90 дус вирули сай.
БяхIяммад ГIялиев акIубси сай 1935 ибил дуслизив ХIурхъила шилизив. Ил жявли цIуръавиубсири ва дурхIнала декIар-декIарти юртаназив халаваибсири. 1947-1953-ибти дусмазив Каспийскла 1-ибил школализибси дубурлан мурул адамтала интернатлизив учIули калунсири. Ил таманбарили гIергъи, ДГПУ-ла тарихла факультетлизи керхурсири. Вузлизив ил гIяхIти багьудлумачил декIарулхъусири, дуцIрумла каникултачив пионертала лагерьлизив пионервожатыйли узусири, студентунала бригадабазив шила хозяйствола хIянчурбачив узусири, илдала лугIилизир – Казахста ванзурбачивра. 1957 ибил дуслизиб хIунтIена дипломличил вуз хъараахъурли, Сергокъалала районна бархIехъла замана бучIутала школализив тарихла мугIяллимли узес вехIихьибсири.
1958-1960-ибти дусмазив Б.ГIялиев КПСС-ла ЦК-ла гьалабси ленинизмла-марксизмла Институтла Дагъистайзибси филиаллизив гIилмула хIянчизарли узули калун. 1960 ибил дуслизив ил Институт гIекIиб ва, КПСС-ла Дагобкомла бюрола хIукму хIясибли, жагьси специалист ДАССР-ла Верховный Советла Президиумлизи шурватур.
1961 ибил дуслизив БяхIяммад ГIялиев СССР-ла гIилмуртала Академияла литературала, мезла ва тарихла Институтла (гьанна РАН-ла ДФИЦ-ла этнографияла, археологияла ва тарихла Институт) Дагъистайзибси филиаллизи гIилмула виштIасигъуна хIянчизарла къуллукъличи уцибсири. Илав Совет хIукуматлис гьалабси Дагъиста заманала тарих руркънила кьялилизив узухIели сарри БяхIяммад Гадаевичла пагьмурти гьаргдиубти. ИшбархIира Б.ГIялиев ил Институтлизив узули сай, бекIливиубсигъуна гIялимли.
1963-1967-ибти дусмазиб Б.ГIялиевли ил Институтлизиб заочно аспирантура белчIун ва, профессор Г.Д.Данияловла бекIдешлиуб, 1967 ибил дуслизиб «XXVII-XVIII-ибти даршдусмазиб Ахъуша-Дарго» тема хIясибли кандидатла диссертация кабизахъур. 1991 ибил дуслизиб биалли – докторла диссертация кабизахъур ва гIилмула докторла уличи лайикьикиб. 1998-2004-ибти дусмазив Б.ГIялиев 20-ибил даршдуслис гьалабси Дагъиста тарих руркънила кьукьялис бекIдеш дирули калун. 2004-ибил дуслизив ил ДГПУ-ла Востокла улкнала шайчибси кафедрала профессор ветаур.
БяхIяммад Гадаевич 800-личирра имцIали гIилмула хIянчила, илдала лугIилизир – 17 монографияла автор сай. Илини Дагъистайзиб феодализм кабизнила, шимала жамигIятунала цахIнабикуни алкIнила, Дагъиста шимала тарихунала масъултачи имцIаливан пикри бяхIчииусири.
Дагъиста ванза руркънилис хасдарибти Б.ГIялиевла хIянчурби дебали мягIничертили детаур. Илди хIянчурби суненицунра, профессор М.-С.К.Умахановличил дархра дурадеркIибтири. Дагъиста тарихлизиб ил сагаси бяхIчибиз саби, сабира гьанна бикайчи хIялумцIантала пикрила дураб калунси. Дебали мягIничерти хIянчурби ахIерти мер-мусалис ва Дагъиста тарихлис халаси сархибдеш саби.
Б.ГIялиевли сунела гIяхIцад хIянчурби Дагъиста шимас хасдариб. Монографиялизиб чебиахъуливан, ХIурхъила ши Дагъиста халати шимазибадли ца саби, сунезибадра республикализиб ва улкализиб машгьурбиубти партияла, пачалихъла, дявила, жамигIятла хIяракатчиби, гIялимти, спортсменти дурабухъунси. Б.ГIялиевла баянти хIясибли, хIурхъанти жяв заманала Урцекила мер-мусаличибад (Урцекское городище) дурабухъунти адамти саби, дурала улкнала гъармукабала чябхъинтани инжитбирули, гечбиубти.
XVIII-XIX-ибти даршдусмазибси Дагъиста хIукуматлис хасбарибси Б.ГIялиевла монографияли гIялимтала цахIнабикла пикри битIакIиб. Ил хIянчилизиб гIялимли Дагъиста хIукуматла кабизунала бузери ункъли чебиахъули сай.
Б.ГIялиевла уздентас хасбарибси жуз дахъал дусмазир дурадеркIибти хIялумцIлабала ахирласи бутIали бетаур. Жузлизир илини уздентала, азадли хIербирути жамигIятла бекIахъудила ва экономикалашалти гIямру хIердирули сари.
Азадли хIербирути уздентала гIямру руркънила баркьуди даимбируси жузли бетарули саби Б.ГIялиевла Дагъиста хъубзурачила халаси монография. Ил жуз цалабяхъес авторли халати къайгъни дурадеркIибтири. Жузлизиб авторли Дагъиста хъубзури Кавказла халкьанала хъубзурачил цугбурцули, илдала цахIнарти гьундурачила ва хасдешуначила бурули сай.
Илкьяйдали Б.ГIялиевли халаси монография цалабяхъиб феодалтас ва илдала ванзурбас хасбарибси. Ил жуз Дагъиста тарих руркъутас гIяхIси кумекчили бетарар.
БяхIяммад Гадаевичли Дагъистан Республикала ва Россияла гIилмула гIямрулизир жигарчерти бутIакьяндеш дирули сай. Ил халкьани-ургарти, лебил Россияла, регионна декIар-декIарти гIилмула конференциябачив ва сессиябачив гъайулхъули вирар. Б.ГIялиевла бекIдешлиуб 10 аспирант кандидатла, 4 – докторла умачи лайикьбикиб.
Буралли, БяхIяммад Гадаевичли сунела лерилра гIямру гIилмулис харждариб. РАН-ла ДНЦ-ла ИАЭ-ла Институтла гьалабси докторла диссертацияби кадилзахънила шайчибси советлизиб 20 дусцадхIи хIянчи бариб, ил Институтла гIялимтала советлизи, «Кант» ва «Вестник ИИАЭ» журналтала хIянчизартала кьукьялизи керхурла 30 дусличивра имцIали виубли сай.
БяхIяммад Гадаевич ГIялиевла бузери пачалихълира ахъли кьиматлабариб. Ил «ВатIа гьаларти сархибдешуни» бикIуси орденна 2-ибил даражала медальла кавалер сай, «Бузерила ветеран», «Россияла гIилмула Академиялис – 300 дус» медальтачи, илкьяйдали «ДР-ла гIилмула урибси хIяракатчи» ибси уличира лайикьикиб. ГIилмула-ахтардила хIянчилизир сархибдешуни диахъни багьандан Б.ГIялиев СССР-ла гIилмула Академияла Президиумла ХIурматла Грамоталичил шабагъатлавариб. Ил Шайх ГIябдуряхIман ХIяжи ас-Сугурила уличилси регионна жамигIятла гIяхIбаркьла фондла авна лауреат ветаур.
ГIямар Давудов, РАН-ла ДФИЦ-ла этнографияла, археологияла ва тарихла Институтла гIилмула бекIливиубсигъуна хIянчизар, тарихла гIилмуртала доктор, ДР ва РФ-ла гIилмуртала урибси хIяракатчи