Балгундеш дебадирахънилис хьулчили бетаур

Октябрьла 8-личиб Ахъушала шилизиб ва алавчарти мер-мусаличиб чемъурси, ванаси, паргъатси аргъ сабри.  Ахъушала район акIахъубхIейчирад 90 дус дикнилис хасбарибси балбуцличи цалабикибти районна жавабла хIянчизарти, шимала бурги, халкьла вакилти ва цархIилтира бутIакьянчиби республикализибадти гIяхIлас гьунибаиб.

Ахъушала районна халкьличил ил бархIила разидеш бутIес бакIиб ДР-ла миллатла политикала ва динна къуллукъунала шайчивси министр Энрик Муслимов, Россияла ГIилмуртала Академияла ДР-ла гIилмула ва хIялумцIлабала Центрлис бекIдеш дируси, Россияла Федерацияла гIилмула урибси хIянчизар Ахъай Муртазаев, ДР-ла Халкьла Собраниела депутатуни Нагьбар Кьурбанов ва Шамил ГIямаров, Пачалихъла Думала депутатла кумекчи МяхIяммад МяхIяммадов, «Дагестанский аул» музейла директор Зумруд Сулайбанова, «Дагэнергола» директор Арсен ХIяжиев,  Ахъушала районнис бекIдеш дирули калунси ГIяхIмад МяхIярамов, даргала районтала бурги, Ахъушала районничил узидешла бархбасуни дузахъуси Волгоградла областьла Клетский районна вакил Багьаутдин ХIяжиев ва цархIилтира гIяхIли.

2024 ибил дусла май базлизиб МухIела шила мер-мусаличиб абхьибсири районнизиб цаибси «Гьанбикунала анхъ». «Ахъушала район» МО-ла бекI МяхIяч ГIябдулкаримов, дурабад бакIибти гIяхIли ва лебилра бутIакьянчиби ил мерличи гъамбиубли, Россияла, ахIерси ВатIа хъархIерагардеш багьандан жан ахIерахIедарибти гIяхIгъубзни гьанбиркахъес барибси памятникличи вавни кадихьили гIергъи шимала майдунти тIинтIдарибси мерличи цалабикиб.

Ил бархIила балбуцличи хIядурдеш барили биъни чебаэслири: къугъали далкьаахъурлири гьарил шилис хасдарибти майдунти. Илар лерри гьарил шила чучи хасти палтарла жураби, дуббатуни, някъла хIянчурби ва гьаларла ваяхI. ЦархIилти районтала, мисаллис буралли, Унцукульла, Дахадаевла районтала майдунтира тIинтIдарили лерри.

Алавчарти жагали далкьаахъурти мер-муса  хIердарили гIергъи, Даргала гимн зайбухъахъи, балбуц бехIбихьиб. Гимнла автор сай Ахъушала районна ХIямшимала шилизивадси МяхIяммад-Запир ГIябдуллаев, пагьмучевси поэт, композитор ва педагог.

Районна бекI МяхIяч ГIябдулкаримовли районна шадлихъличи музабухъунти гIяхIлас баркалла багьахъур ва гIяхIдешуни далгун.

– Ахъушала халкь мурталра сабурчебти сабливан машгьурти саби. «ВегI валикалли, лерилра далдиркути сари» ибси айту ишаб гьаман  тикрарбирули бирар, – викIи МяхIяч Кьадиевич.

– ИшбархIи ишав лев наб гьалав районнис бекIдеш дирули калунси, асубирар левли виэс наб гIергъи ветарусира. Дила кьас – чилалра гьалав урузхIейэсли хIянчи барес, халкьли бихьибси бирхауди марбарес.

Районна бекIлис гIергъи гъайухъунси Энрик Муслимов викIи:

– Нушани чебиулра Ахъушала районнизир гIергъити дусмазир уржибдешла тяхIяр-кьяйда кадизурли диъни. Районнис бекIдеш дирути адамтала къайгъназибад дигахъуси саби халкь уржили хIербирули биъни. ИшбархIи Россияличи дяхIчиаибти вайбаркьуни сецад лерал нушаб гIячихъли саби. Илдазибад ца саби Россияла пачалихъ бухIнабад заябарес, миллатуни, дин хIясибли декIардикахъес. Ил шайчиб хаслира лишайзи дуцили сари Северный Кавказ ва Дагъистан. Ил багьандан нушаб хIяжатли саби ишдигъунти далдуцуначир бархбасуни дебадирахъес.

Шадлихъличиб гъайбухъунти цархIилти гIяхIланира районна халкьла гIямрулизир гIергъиси замана детаурти гIяхIти дарсдешуначила, гIяхIцад сагати объектуни имцIадиубли ва лерти къулайси агиличи душниличила, багьудила, медицинала, культурала учреждениебазир шуртIри гIяхIдухъниличила, шила хозяйстволизирти диубти сархибдешуначила буриб. Районнис устадешличил бекIдеш дируси МяхIяч ГIябдулкаримовлис ва лебилра халкьлис челябкьлализир гьатIира гIяхIти сархибдешуни диубли дигниличила аргъахъиб.

Балбуцличир делчIун Дагъистан Республикала БекI С.ГI.Меликовла, Пачалихъла Думала депутат Жамаладин ХIясановла ва республикала жавабла хIянчизартала, районтала бургала шайзирадти мубаракунира.

Шадлихъличи жибарилри районна шимазибти СВО-ла бутIакьянчиби, сабира ил бархIи, отпускличиб сабхIели, хъулиб къаршибикибти. Сценаличи илдачил варх чевяхIикибси Ахъушала ва Сергокъалала районтала дявила комиссар Шамил Чупалаевли дявила хасси балбуцлизир бутIакьяндеш дирути Ахъушала районнизибадти гIяхIгъабза уршбала чIумадешличила, гьунартачила буриб. СВО-ла бутIакьянчибас районна шайзирад ХIурматла Грамотаби, савгъатуни дедиб ва цалабикибтала цауркIли дяхъибти хъутрала тIамалиуб сценаличибад гьуниббатур.

СВО-лизиб бургъантас цаибти бурхIназибал кумек гIеббурцути адамтасра баркалла багьахъур. Районна бекIли гьарилла у буриб ва районна халкьла шайзибад баркалла багьахъур. Ил шайчиб хаслира декIарбулхъули саби «МухIи» ибси уличилси фонд, сабира МухIела шила бекI Ислам ГIямарович Муртазаевла къайгъиличил акIахъубси ва сунези лебилра мухIентани пай кабирхьуси.

Ахъушала районна музейлира ил балбуцличи чумал выставка хIядурдарилри, сарира районнизибадти  машгьурти адамтас, СВО-ла бутIакьянчибас хасдарибти.

Район 90 дус биънила байрамличи цалабикибтас халаси разидеш хиб культурала хIянчизартани. Концертлизир бутIакьяндеш дариб цархIилти районтала коллективтанира. Мурталра кьяйдали, сценаличи дурабухъи, хIербикIути хIяйранбиахъуб «Ахъуша» бикIуси делхъла ансамбльла, «Усишинка» бикIуси рурсбала ансамбльла, Хасбулат РяхIмановла, Абакар Кьурбанадамовла, СягIядулла Къараевла, Пирдаус ХIяжимяхIяммадовала, Кумсият ГIяхIмадовала, Марьям ХIусейновала, Зульфия Рабадановала, ХIузаймат Ибрагьимовала, Салимат ва ХIяжимурад Мусаадаевхъала пагьмуртани.

Балбуцличиб хъумхIертур спортла шайчир гIяхIти сархибдешуни диахъубтачилара. Илди – ургав леври азадли мушул башнила шайчив Олимпийский хIязанала призер ветаурси МяхIяммадхан МяхIяммадовра, суненира 2024 ибил дуслизир Азербайжа шайзирад бутIакьяндеш дарибси.

Бахъал сабри цали ца бахъхIи чехIебаили къаршибикибти ва илгъуна анцIбукьличи дебали разибиубтира. Ахъушала район 90 дус биънила  байрам – уржибдеш, балгундеш цIакьдирахънила шайчиб гIяхIси хьулчили бетаур.

ПатIимат Маллаева,  Сабият ГIябдуллаева