Илис Гьалжана булгулра

ГъазимяхIяммад Жабра­гIи­­лович Юсуповла «Чер­ди­кIибти» белкIанала жуз­ли­зибси бегIла гIергъиси хабар «Хъум­хIер­тес­ти дурсри» бикIуси саби. Илини делкIунти лерилрара-сера хабурти бучIантас хъумхIертести дурсри сари или гьанбиркули саби, сенахIенну илдала гьариллизиб гIякьлу, насихIят, сагаси пикри даргес вирули сай.
ХIера, 1974 ибил дуслизиб дурабу­хъунси «ГIяйиб хIебирис» бикIуси жузлис ули бетаурси хабар. Илизиб цалис ца дигахъути урши-рурсила хIяланачила, нешлис рурси талихIчерли риахъес дигниличила, дигайли дицIибти уркIби гьамадли пашдехъахъес вир­ни­личила бурили саби. Хабар лебил дунъялизира, бучIантазира дигай ахIе­ра­дарахъес жибикIули саби.
«Мургьила тIулека»-лизирси бекI игит, бегIтачирад гьарахъли, шагьарлизир ручIули ва хIеррирули сари. ГIямрула аги-кьяйда илдигъунти детаурли, лерилра арц кадерхурли, беркес кьацI асес хIерирули, хIябал бархIи гушли кали сари. ИлхIели илини, хабарагарли мургьила тIулека бургули сари. Илала гьалаб тIулека бетахъахъибси рурсира, ил карушес хIядурсиван рурсиличи вехIизурси дудешра дакIубирули саби. Гушси, бегIтачирад гьарахъси сунечирра, тIулека бетахъили рисуси рурси илис язихърилзули сари ва сунела регIлизи ил чарбирули сари. ТIулека чарбарнилис баркалла балахъули, хIябал къуруш гьабатурси тIулекала регIла дудешла някъ арцлизибад декIарбикес хIебирули, бахъ, кьиркьирли, руржули чебиули сари. Гушси рурсили гьабуцибси хIябал къурушра сахIесили тIулека чарбирули сари. Сунезир адамдеш чедидикибхIели илис хIерриэс гьамадбирули саби, сунечи сари разили сари, илала гьав ахъбирули саби.
Жузлизирти хабурти пикридарибти ахIен, сай студентхIелила, жагьхIелла гIямрула хIякьикьатлизирад касибти сари.
163 бяхI сунезир лерси «ХIерли» бикIуси жуз 1979 ибил дуслизиб дурабухъи саби. Жузлис у бетаурси хабарлизивси бекI игит ХIякимай, халкьлизи сунени буриливан, Бакулизи шадибгьунчи бархьибти, камси гьалабван хъайчикабиибти цIикурти, уршира илала хьунулра сунени дедибти арцлис асили, дицес масани хили чарбиайчи хIерли кайили сай. Уршилизи дедибти урегал азир къуруш детахъахъес вебкIесичибра къиянни саби, илис арц жайчирра ахIерли сари. Илис дигули сай Бакулизирад хибти масани дицили, арц кIинали, гIуррара имцIали дахъдарес. ХIякимайра, илала уршира, илдала цIикурира цагъунти пикрумала, цагъунти хIяланала адамтили кали саби. Жагьти мурул-хьунул дицес лерхути кIунбала багьа дурхъали бурили, дудеш виргIяиргесра хIядурли саби. Илдала уюнтачила белкI бучIухIели, дугьбачил бурес хIерируси хIяйзи рикира. Хабарлизир илдани саби-ургар дурути пикрумазирад, ручIуси ну урузкIулри.
Илдачи биалли чула пикрумачи ме­шуси танбихIра лагбилзули саби. Чу­чивра гIямултар вай-гIямалчи къар­­шиикили, илини биргIябургули са­би, чула лертира, дудешли гибтира арц къу­­рушалра гIелаб кахIелахъи дети­хъахъули сай, арцличил варх сайра ветихъули сай. Гьалавван машиналичив ша­див вашес хьуликIуси жагьси мурул адам, шагьарлизив пиво дирцули яшавбарес, илкьяйда дудешла арц чардаресра хьуликIули сай. Дудешли детахъибти арц хIялалхIедалтниличила илини гьала хи­ли балули сай.
«Жигули» бикIуси хабарлизивси поч­­­­тала хIянчизарла гIямултира гьар­дил­­зули ахIен. Хабарлизив чеваэс гIяхI­­­гъабзаван кайзурси мурул адамла та­мяхI­кардешличила, цархIил вир­­гIяир­гили сунес хайри касес дигни­ли­чила бурили саби. Халал шила почтализив узуси Мирбай сегъуна адам саял ахтарди­барес пикриикIули, ИльясхIяжини жигули машиналичи бархьбизурси лотереяла билетла номер гьаланачи чеббелкIи сай, гIур сунела илгъуна номерла билет леб викIули сай ва ил селичи бархьбизурлил ахтардибарахъес Мирбайли­зи тиладибирули сай. Илала гIергъи дехI­дир­хьули сари Мирбайли далдуцибти гIя­мултачила адам вирххIеэсти хабурти. Хабар бучIухIели тамяхIкардешли варгибси Мирбайли дирутачила уркIи-уркIилавад дукаркIес вирули сай.
ТамяхIкардешли хабуртазибти игитунала гIямру гьархIедизурти, дархибти, мяштIхIедарести детарахъули сари. Илдани чучи лайикьагарти анцIбукьуни дитIикIули сари. КIелра жуз гьардизурти сари, ишбархIира делчIес дигести сари.
Наб дебали гIяхIдизурли диалра, кIел­ра илди жузлизирти хабурти Гъ.Юсу­пов­ли «ЧердикIибти» хабуртази кадерхахъурли ахIен. 2008-ибил дуслизиб дурабухъунси жузлизир чумал хабарра, халаси повестьра лер. Жуз дибгIянти хIурпрачил кабяхъили саби ва 500-цад бяхIлизи кабарцурли саби.
Хабурти чузиб масхара, гIякьлу, мурхьси пикри лебти сари.
«ХIурмат буъни», бикIуси хабарли­зиб, сунела юлдашуни — студентуни бир­гIя­­­биргили, 1-ибил апрельличиб, чула наз­­муртачил редакциялизи бакI­ни­ли­чи­ла бурули сай Гъ.Юсуповли. ХIера, чихъали буилил илини биргIябиргили редакциялизи кибти — даргантас гIяхIли тяништи поэтуни МяхIяммадшапигI ГIисаев, Усиша­вад­си Имин МяхIяммадов, Хамис Мал­лаева ва гIур лукIутази хIехъибси Гъа­зи­мя­хIям­мадла юлдаш хажакан Мя­хIям­мадрасул.
«Бархьли бурасли, илдани дила бекI­бархIилагъуна хIурмат гьаннара бирниличи ну вирхули ахIенра, барибси масхараличи пашманра виублира», —викIули сай Гъ.Юсупов. Амма машгьурти адамтала гIямрулизиб бетаурси, марси хабар белчIес лебилра бучIантас дигахъу.
Нуни пикрибариливан, илдигъунти масхурти хIедируси виалри, илкIун Гъа­зи­мяхIяммад Юсупов хIейри, цархIил тIа­­­бигIятла ва биру-балтусила адам ви­ри.
«Даршудешла фондлис деза», «ХIу Гит­лер сайри», «Редакторли гIяхIли балагу, хIебалав?» бикIути хабурти ду­чIу­­хIели нуни валусигъуна хIурматла ре­­дактор, гьар секIайчи чекайзурси, чеветаибси, имцIаси ца девалра хIебуруси Гъ.Юсупов гьаниркули ахIен, гIямруличи разиси, сунела разидеш цархIилтачил бутIес дигуси, кумекличи музаухъес хIя­дурси жагьси адам гьаниркули сай. Илди хабурти пикридарибти ахIен, гьарли-марли детаурти сари, илди бахъли балути адамтачила сари, хабурти дучIусила уркIилизи паргъатдеш хьурабирули саби, анцIбукьуни детаруси мерличив учIусира левсиван бетарули саби.
«ХIердикIехIе, хIер!..» повестьван мурхьли хIякьикьатлизи кабацIибси, халаси пагьмуличил кадиркути анцI­букьуни чедаахъибси белкI даргала литературализибад гьанбикахъес рирули ахIенра. УчIан ца повестьлизив, бусягIят кадиркути анцIбукьуназив, илис гьаларван детауртазив, гьар-урла Таваккалла шантала гIямрулизив дакIуирули сай.
МяхIяммад Сабуровла, жагьси га­зе­тала корреспондентла хъалибарг акIа­хъес хьулчили детаурти «ДигIянати бел­кIа­ни» делчIес дахъ дигесли сари, гIур жагьти мурул-хьуна ургарти бархбасуна­чила белкIани цаличибад ца чебкабурха­хъес уркIби иргъахъес гIердугьули сари.
Больницализир кадиркути анцI­бу­кьу­­назиб белгиси заманала хIякьикьат че­баахъили саби. Повестьлизиб тухтурта­чи мешули ахIенти тухтурти, милиционер­тачи мешули ахIенти милиционерти, та­мя­хI­­кардешла хасиятли саби-ургаб барх­ба­сахъунти, давла лебли, талихI агарти адамтала гIямру гIячихъли чедаахъили сари.
ХIялалси, вархьси корреспондент М.Сабуров сабигъуна ветаахъес, ха­тIаикахъес, гIур чула уркIецIиагарси балкI­дешличил вячIес пикридарибти далдуцуни гьардилзули ахIен.
Повестьлизиб иличила бара гьанбушилицун биалра, сунела далкIти баркьудлумас танбихI Манабличи хIерли саби, мисаллис буралли, кIялгIягъуна юрт тIашбатурси совхозла бухгалтерла рурси, неш-дудешла ихтияр агарли, хъулирад дурарухъи жагьси адамличи аркьули сари. Сунела тIимир-химирлизи вархибси дудешли рурсилис лайикьси бяркъ бедес виубли ахIен.
Повестьлизиб наб бегIлара гIяхI­би­­зур Таваккалла шилизир дузахъути гIя­­да­туначила, илаб хIербирути игитуначила буруси бутIа. Нуни Таваккал гьарли-марси ЦIудахъарличи мешули чебиулра, пикрибарилра автор Таваккалличила халати, кахIедурхути дигиличил лукIули виъни. Илабти бекI игитуни Булат ва Арслан чихъти адамдешла, умути хIяяличил хIербирути, гъаб­задешчебти адамти саби. Чу­чи се чебуркъалра илдани шантала черяхIти гIядатуни чебхIебалкIи дузахъули сари.
Повестьлизивси игит Булатлис някъ-някъли хIила душмайчил бебкIала дявлизи кайзес чевкъули саби, гIур биалли, сунени вяхъибси душма бегIла гIергъиси тилади бетурхахъули, сунела шилизи ил арукес чейсули сай.
Бахъал гIяхIгъубзни хIербируси, чердикIибти гIядатуни дузахъуси Таваккаллизив уряхIти пикрумала ва баркьудлумала адамра дакIуирули сай. Илала питнани лебил шанти саби-ургаб бирхахъули саби, адамти хIила душманти бетарахъули саби. Шантала гьалав пужхIейэс багьандан питнакар адамли хIяжлизи укьес кьасбирули сай, хIяжра илини Аллагь багьандан ахIен бируси, шайтIагъунти, бунагьлати пикруми детерхахъес багьандан саби. ХIяжбарес дуравхъунси адамли цаибил бархIилизибал сай мурдали аркуси эмхIера бебкIесли итули сай, бегI гьалаб гьунчиб къаршибикибти адамтира биргIябургули сай.
«Ца ити селра бетаруси ахIен» ибти дугьби нуни даим дузахъули рирус, «ХIердикIехIе, хIер!… повестьлизибра ца ити селра бетарули ахIен. Лерил секIал цаличил ца дархдаси сари. Газетализи сунечила очерк белкIес пикрибарибси журналистлизи, Арслай сунела жагьхIелила гIямрулизир детаурти анцIбукьуначила бурули сай. Арслай дурибтазибад алкIули саби, лебилра дунъялис гIибратли биэсли балбикибси, бархьси жамигIят сунезиб хIербируси Таваккалличила ва сунела гIямруличила хабарра Арслайзи ца ити бурахъили ахIен, жагьси журналистли хабарличи лехIирхъухIели халаси сабурра устадешра дакIударили сай. Нушара илкьяйда дузути диахIелри, нушала белкIаназирра Таваккалгъунти мер-муса ва адамти дакIубири. Илизибра жагьти журналистунас гIелаб батурси гIякьлу ва духуси пикри леб.
Жузлизиб хасси мер буцили саби лебилра ЦIудхъурла, илкьяйдали лебилра даргалара тарихлизиб 1877 ибил дуслизиб урусла пачала хIукуматличи къаршили даргала халкь пунтбиънили. Ил пунтла гьавкьяна сайри гIяхIгъабза НикIа Кьади. Илала гъабзадешличила халкьли хъумартурли ахIен ва чумал жураличир иличила далуйти дучIули сари. Илдазибад ца жура саби «ЧердикIибтази» каберхахъурси, ГъазимяхIяммад виштIали левай бучибси ва белкIунси халкьла далай. Ил далай бучIухIели хIулби нургъбани дицIахъили, шипIбяргIили адамти лехIирхъули саби. Иличибли алхунти гIяхIгъубзнала хIурматбирули саби.
Жузлизир пайдаладарибти мезличила гъайикIал­ли илдас багьа абаахъес хIейрар. БелкIлизи ка­дер­­хахъурти дирглуми, илдира халкьла культура­ла, рухIла гIяхIцад халаси бутIа сарину, лерилра черделкIи халкьлизи делчIахъес гьаладихьес гIяхI­сири или пикрирухъун­ра. Илдазибад ца гьанбуршул­ра: «Кам архъили, хъула дубличи къаранчихъли катаб сай». Къаранчихъ бикIуси дев дарган мезлизиб повесть бучIухIели бегI гьалаб къаршибикиб. Илдигъунти дарган мезлизир нушани хIедузахъути, мягIнара барх­ли хIебалути, словарь баресцад дахъал сагати дугь­би лер повестьлизир пайдаладарили. Мез давла­чер­дарес багьандан илди мезлизи духIнакаэс ва дуза­хъес нушачи хъарли биъниличилара пикриухъес гIягI­нили саби. Нушани хIебарахIелли, чили биру илгъуна хIянчи?
Лебилра жуз дарган мез секьяйда дузахъутил гIеббуруси гIибратгъуна саби. Повестьлизи духIнакаибти ихтилатуназир белкIла игитунала сипатуни гIячихъли чедиахъули сари.
17 дусла бухIнаб сунела бекIдешлиуб дурабулхъуси «Замана» газетаван повестьра дахъал шалубарси саби, илала мурад гIямрура, тарихра, адамтала баркьудлумира сари лертиван чедаахъни саби.
Повесть ишбархIира лукIуси адам хатIахIейкахъес гIеббугьули саби. «Даршал дусла гIямру деркIибси адамличила бурес багьандан газетализиб урегал къяйла мер декIарбарни бархьси ахIен викIухIели ну хатIаикилрав?» — сунези сай хьарикIули сай, повестьла игит корреспондент МяхIяммад Сабуров. Повестьлизирти илди пикруми дучIухIели, ишди бурхIназиб газетализиб дурабухъунси СССР-ла игитличила буруси дила белкIлис бедибси у (заголовок) мискинси, игитла гьунартачи балхIебикибси биъниличи ну шакрикира, иличила лебилра хIянчизартазира бурира.
Илкьяйда камти дугьбачил, чилалра уркIи хIе­бячIи бархьси, марси пикри адамтачи баахъес вирусири ГъазимяхIяммад ЖабрагIиловичли.
Цаибти назмурти газетализи кадяхъили гIергъи уркIичерриубси нуни, цаибти хабуртира хира кадяхъяхъес. Илди кадяхъили дурара духъун. Гьайгьайрагу, ил­ди бекI редакторлира делчIун или наб гьанбиркули саби. «Илини лебилра газета хIярп убхIебатурли бу­чIу­сири», — бикIули саби иличил бузули калунти.
Гьачамра, се буруси, яра бируси лебрил гьанна гьанбиркули ахIен, амма ГъазимяхIяммад Юсуповли набзи ЧIиркIейлизивадси СягIид Апандила «Баракат­ла багьудлумала хазна» бикIуси жуз белчIахъес мас­­лигIятбариб. «Ил жуз белчIадли хIела белкIани гьатIира бухIнабуц халатили детарар», — иб илини. Жузла у хъумхIертес багьандан, илизи кагъарла кIа­пIи­лизи белкIахъунсири. Ил жузра ва бусурман динничила бурути цархIилтира нуни делчIунра, илдани, гьайгьайрагу, дила рухIра пикрумира давлачердариб.
Дунъяла хIялалти халкьла хъарихъли бируси, сунезиб бархьдеш бузуси улка — СССР гъятIарбякьунти дусмазиб газеталис бекIдеш дарес чебуркъуб Гъази­мяхIяммад ЖабрагIиловичличи. Илини сунечи хъарби­кибси, дебали жавабкарси хъарбаркь чедибдешличил бетерхахъур. Газета халаси бухIнабуцличил, назикти, чичилра гужли чехIедилгьути гIякьлумачил, дархьти пикрумачил халкьличи биули, дурабулхъули калун. Лебил дунъя хъям-кьацIла бетаурхIелира газета адабла, яхIла, сабурла, адамдешла къалали калунсири.
ГъазимяхIяммад Юсуповла хIялалти рухIли гьаннара газета мяхIкамбирули бургар или гьан­­биркули саби. Ил бекI радакторли узуси замана ди­ла белкIанани бучIантачи гьуни баргиб биалра, наб иличил рузес кьадархIебиуб, иличил бузули ка­лун­тани чула уркIбазиб илала шаласи сипат халаси хIур­матличил бихIули саби, илини чус дарибти гIяхI­дешуначила гьар бархIи бурули саби. Чуйна газетализи гьарракIасра, шалати дяхIличил илини ну кьабулрирусири. Ил кайзурси гIяхIгъабза, гьарли-марси дубурлан мурул адам, дахъал делчIунси интеллигент сайри. Илис ишбархIи нуни Гьалжана булгулра.
ИшбархIира газета даргантала рухIла давлали, дарган мез ва культура ахIерадируси хъарихъли, мил­латла бегIлара гIяхIти гIядатуни даимдируси бетуцли кавлули саби.

Муъминат Хаттаева