ГъазимяхIяммад ЖабрагIилович Юсуповла «ЧердикIибти» белкIанала жузлизибси бегIла гIергъиси хабар «ХъумхIертести дурсри» бикIуси саби. Илини делкIунти лерилрара-сера хабурти бучIантас хъумхIертести дурсри сари или гьанбиркули саби, сенахIенну илдала гьариллизиб гIякьлу, насихIят, сагаси пикри даргес вирули сай.
ХIера, 1974 ибил дуслизиб дурабухъунси «ГIяйиб хIебирис» бикIуси жузлис ули бетаурси хабар. Илизиб цалис ца дигахъути урши-рурсила хIяланачила, нешлис рурси талихIчерли риахъес дигниличила, дигайли дицIибти уркIби гьамадли пашдехъахъес вирниличила бурили саби. Хабар лебил дунъялизира, бучIантазира дигай ахIерадарахъес жибикIули саби.
«Мургьила тIулека»-лизирси бекI игит, бегIтачирад гьарахъли, шагьарлизир ручIули ва хIеррирули сари. ГIямрула аги-кьяйда илдигъунти детаурли, лерилра арц кадерхурли, беркес кьацI асес хIерирули, хIябал бархIи гушли кали сари. ИлхIели илини, хабарагарли мургьила тIулека бургули сари. Илала гьалаб тIулека бетахъахъибси рурсира, ил карушес хIядурсиван рурсиличи вехIизурси дудешра дакIубирули саби. Гушси, бегIтачирад гьарахъси сунечирра, тIулека бетахъили рисуси рурси илис язихърилзули сари ва сунела регIлизи ил чарбирули сари. ТIулека чарбарнилис баркалла балахъули, хIябал къуруш гьабатурси тIулекала регIла дудешла някъ арцлизибад декIарбикес хIебирули, бахъ, кьиркьирли, руржули чебиули сари. Гушси рурсили гьабуцибси хIябал къурушра сахIесили тIулека чарбирули сари. Сунезир адамдеш чедидикибхIели илис хIерриэс гьамадбирули саби, сунечи сари разили сари, илала гьав ахъбирули саби.
Жузлизирти хабурти пикридарибти ахIен, сай студентхIелила, жагьхIелла гIямрула хIякьикьатлизирад касибти сари.
163 бяхI сунезир лерси «ХIерли» бикIуси жуз 1979 ибил дуслизиб дурабухъи саби. Жузлис у бетаурси хабарлизивси бекI игит ХIякимай, халкьлизи сунени буриливан, Бакулизи шадибгьунчи бархьибти, камси гьалабван хъайчикабиибти цIикурти, уршира илала хьунулра сунени дедибти арцлис асили, дицес масани хили чарбиайчи хIерли кайили сай. Уршилизи дедибти урегал азир къуруш детахъахъес вебкIесичибра къиянни саби, илис арц жайчирра ахIерли сари. Илис дигули сай Бакулизирад хибти масани дицили, арц кIинали, гIуррара имцIали дахъдарес. ХIякимайра, илала уршира, илдала цIикурира цагъунти пикрумала, цагъунти хIяланала адамтили кали саби. Жагьти мурул-хьунул дицес лерхути кIунбала багьа дурхъали бурили, дудеш виргIяиргесра хIядурли саби. Илдала уюнтачила белкI бучIухIели, дугьбачил бурес хIерируси хIяйзи рикира. Хабарлизир илдани саби-ургар дурути пикрумазирад, ручIуси ну урузкIулри.
Илдачи биалли чула пикрумачи мешуси танбихIра лагбилзули саби. Чучивра гIямултар вай-гIямалчи къаршиикили, илини биргIябургули саби, чула лертира, дудешли гибтира арц къурушалра гIелаб кахIелахъи детихъахъули сай, арцличил варх сайра ветихъули сай. Гьалавван машиналичив шадив вашес хьуликIуси жагьси мурул адам, шагьарлизив пиво дирцули яшавбарес, илкьяйда дудешла арц чардаресра хьуликIули сай. Дудешли детахъибти арц хIялалхIедалтниличила илини гьала хили балули сай.
«Жигули» бикIуси хабарлизивси почтала хIянчизарла гIямултира гьардилзули ахIен. Хабарлизив чеваэс гIяхIгъабзаван кайзурси мурул адамла тамяхIкардешличила, цархIил виргIяиргили сунес хайри касес дигниличила бурили саби. Халал шила почтализив узуси Мирбай сегъуна адам саял ахтардибарес пикриикIули, ИльясхIяжини жигули машиналичи бархьбизурси лотереяла билетла номер гьаланачи чеббелкIи сай, гIур сунела илгъуна номерла билет леб викIули сай ва ил селичи бархьбизурлил ахтардибарахъес Мирбайлизи тиладибирули сай. Илала гIергъи дехIдирхьули сари Мирбайли далдуцибти гIямултачила адам вирххIеэсти хабурти. Хабар бучIухIели тамяхIкардешли варгибси Мирбайли дирутачила уркIи-уркIилавад дукаркIес вирули сай.
ТамяхIкардешли хабуртазибти игитунала гIямру гьархIедизурти, дархибти, мяштIхIедарести детарахъули сари. Илдани чучи лайикьагарти анцIбукьуни дитIикIули сари. КIелра жуз гьардизурти сари, ишбархIира делчIес дигести сари.
Наб дебали гIяхIдизурли диалра, кIелра илди жузлизирти хабурти Гъ.Юсуповли «ЧердикIибти» хабуртази кадерхахъурли ахIен. 2008-ибил дуслизиб дурабухъунси жузлизир чумал хабарра, халаси повестьра лер. Жуз дибгIянти хIурпрачил кабяхъили саби ва 500-цад бяхIлизи кабарцурли саби.
Хабурти чузиб масхара, гIякьлу, мурхьси пикри лебти сари.
«ХIурмат буъни», бикIуси хабарлизиб, сунела юлдашуни — студентуни биргIябиргили, 1-ибил апрельличиб, чула назмуртачил редакциялизи бакIниличила бурули сай Гъ.Юсуповли. ХIера, чихъали буилил илини биргIябиргили редакциялизи кибти — даргантас гIяхIли тяништи поэтуни МяхIяммадшапигI ГIисаев, Усишавадси Имин МяхIяммадов, Хамис Маллаева ва гIур лукIутази хIехъибси ГъазимяхIяммадла юлдаш хажакан МяхIяммадрасул.
«Бархьли бурасли, илдани дила бекIбархIилагъуна хIурмат гьаннара бирниличи ну вирхули ахIенра, барибси масхараличи пашманра виублира», —викIули сай Гъ.Юсупов. Амма машгьурти адамтала гIямрулизиб бетаурси, марси хабар белчIес лебилра бучIантас дигахъу.
Нуни пикрибариливан, илдигъунти масхурти хIедируси виалри, илкIун ГъазимяхIяммад Юсупов хIейри, цархIил тIабигIятла ва биру-балтусила адам вири.
«Даршудешла фондлис деза», «ХIу Гитлер сайри», «Редакторли гIяхIли балагу, хIебалав?» бикIути хабурти дучIухIели нуни валусигъуна хIурматла редактор, гьар секIайчи чекайзурси, чеветаибси, имцIаси ца девалра хIебуруси Гъ.Юсупов гьаниркули ахIен, гIямруличи разиси, сунела разидеш цархIилтачил бутIес дигуси, кумекличи музаухъес хIядурси жагьси адам гьаниркули сай. Илди хабурти пикридарибти ахIен, гьарли-марли детаурти сари, илди бахъли балути адамтачила сари, хабурти дучIусила уркIилизи паргъатдеш хьурабирули саби, анцIбукьуни детаруси мерличив учIусира левсиван бетарули саби.
«ХIердикIехIе, хIер!..» повестьван мурхьли хIякьикьатлизи кабацIибси, халаси пагьмуличил кадиркути анцIбукьуни чедаахъибси белкI даргала литературализибад гьанбикахъес рирули ахIенра. УчIан ца повестьлизив, бусягIят кадиркути анцIбукьуназив, илис гьаларван детауртазив, гьар-урла Таваккалла шантала гIямрулизив дакIуирули сай.
МяхIяммад Сабуровла, жагьси газетала корреспондентла хъалибарг акIахъес хьулчили детаурти «ДигIянати белкIани» делчIес дахъ дигесли сари, гIур жагьти мурул-хьуна ургарти бархбасуначила белкIани цаличибад ца чебкабурхахъес уркIби иргъахъес гIердугьули сари.
Больницализир кадиркути анцIбукьуназиб белгиси заманала хIякьикьат чебаахъили саби. Повестьлизиб тухтуртачи мешули ахIенти тухтурти, милиционертачи мешули ахIенти милиционерти, тамяхIкардешла хасиятли саби-ургаб бархбасахъунти, давла лебли, талихI агарти адамтала гIямру гIячихъли чедаахъили сари.
ХIялалси, вархьси корреспондент М.Сабуров сабигъуна ветаахъес, хатIаикахъес, гIур чула уркIецIиагарси балкIдешличил вячIес пикридарибти далдуцуни гьардилзули ахIен.
Повестьлизиб иличила бара гьанбушилицун биалра, сунела далкIти баркьудлумас танбихI Манабличи хIерли саби, мисаллис буралли, кIялгIягъуна юрт тIашбатурси совхозла бухгалтерла рурси, неш-дудешла ихтияр агарли, хъулирад дурарухъи жагьси адамличи аркьули сари. Сунела тIимир-химирлизи вархибси дудешли рурсилис лайикьси бяркъ бедес виубли ахIен.
Повестьлизиб наб бегIлара гIяхIбизур Таваккалла шилизир дузахъути гIядатуначила, илаб хIербирути игитуначила буруси бутIа. Нуни Таваккал гьарли-марси ЦIудахъарличи мешули чебиулра, пикрибарилра автор Таваккалличила халати, кахIедурхути дигиличил лукIули виъни. Илабти бекI игитуни Булат ва Арслан чихъти адамдешла, умути хIяяличил хIербирути, гъабзадешчебти адамти саби. Чучи се чебуркъалра илдани шантала черяхIти гIядатуни чебхIебалкIи дузахъули сари.
Повестьлизивси игит Булатлис някъ-някъли хIила душмайчил бебкIала дявлизи кайзес чевкъули саби, гIур биалли, сунени вяхъибси душма бегIла гIергъиси тилади бетурхахъули, сунела шилизи ил арукес чейсули сай.
Бахъал гIяхIгъубзни хIербируси, чердикIибти гIядатуни дузахъуси Таваккаллизив уряхIти пикрумала ва баркьудлумала адамра дакIуирули сай. Илала питнани лебил шанти саби-ургаб бирхахъули саби, адамти хIила душманти бетарахъули саби. Шантала гьалав пужхIейэс багьандан питнакар адамли хIяжлизи укьес кьасбирули сай, хIяжра илини Аллагь багьандан ахIен бируси, шайтIагъунти, бунагьлати пикруми детерхахъес багьандан саби. ХIяжбарес дуравхъунси адамли цаибил бархIилизибал сай мурдали аркуси эмхIера бебкIесли итули сай, бегI гьалаб гьунчиб къаршибикибти адамтира биргIябургули сай.
«Ца ити селра бетаруси ахIен» ибти дугьби нуни даим дузахъули рирус, «ХIердикIехIе, хIер!… повестьлизибра ца ити селра бетарули ахIен. Лерил секIал цаличил ца дархдаси сари. Газетализи сунечила очерк белкIес пикрибарибси журналистлизи, Арслай сунела жагьхIелила гIямрулизир детаурти анцIбукьуначила бурули сай. Арслай дурибтазибад алкIули саби, лебилра дунъялис гIибратли биэсли балбикибси, бархьси жамигIят сунезиб хIербируси Таваккалличила ва сунела гIямруличила хабарра Арслайзи ца ити бурахъили ахIен, жагьси журналистли хабарличи лехIирхъухIели халаси сабурра устадешра дакIударили сай. Нушара илкьяйда дузути диахIелри, нушала белкIаназирра Таваккалгъунти мер-муса ва адамти дакIубири. Илизибра жагьти журналистунас гIелаб батурси гIякьлу ва духуси пикри леб.
Жузлизиб хасси мер буцили саби лебилра ЦIудхъурла, илкьяйдали лебилра даргалара тарихлизиб 1877 ибил дуслизиб урусла пачала хIукуматличи къаршили даргала халкь пунтбиънили. Ил пунтла гьавкьяна сайри гIяхIгъабза НикIа Кьади. Илала гъабзадешличила халкьли хъумартурли ахIен ва чумал жураличир иличила далуйти дучIули сари. Илдазибад ца жура саби «ЧердикIибтази» каберхахъурси, ГъазимяхIяммад виштIали левай бучибси ва белкIунси халкьла далай. Ил далай бучIухIели хIулби нургъбани дицIахъили, шипIбяргIили адамти лехIирхъули саби. Иличибли алхунти гIяхIгъубзнала хIурматбирули саби.
Жузлизир пайдаладарибти мезличила гъайикIалли илдас багьа абаахъес хIейрар. БелкIлизи кадерхахъурти дирглуми, илдира халкьла культурала, рухIла гIяхIцад халаси бутIа сарину, лерилра черделкIи халкьлизи делчIахъес гьаладихьес гIяхIсири или пикрирухъунра. Илдазибад ца гьанбуршулра: «Кам архъили, хъула дубличи къаранчихъли катаб сай». Къаранчихъ бикIуси дев дарган мезлизиб повесть бучIухIели бегI гьалаб къаршибикиб. Илдигъунти дарган мезлизир нушани хIедузахъути, мягIнара бархли хIебалути, словарь баресцад дахъал сагати дугьби лер повестьлизир пайдаладарили. Мез давлачердарес багьандан илди мезлизи духIнакаэс ва дузахъес нушачи хъарли биъниличилара пикриухъес гIягIнили саби. Нушани хIебарахIелли, чили биру илгъуна хIянчи?
Лебилра жуз дарган мез секьяйда дузахъутил гIеббуруси гIибратгъуна саби. Повестьлизи духIнакаибти ихтилатуназир белкIла игитунала сипатуни гIячихъли чедиахъули сари.
17 дусла бухIнаб сунела бекIдешлиуб дурабулхъуси «Замана» газетаван повестьра дахъал шалубарси саби, илала мурад гIямрура, тарихра, адамтала баркьудлумира сари лертиван чедаахъни саби.
Повесть ишбархIира лукIуси адам хатIахIейкахъес гIеббугьули саби. «Даршал дусла гIямру деркIибси адамличила бурес багьандан газетализиб урегал къяйла мер декIарбарни бархьси ахIен викIухIели ну хатIаикилрав?» — сунези сай хьарикIули сай, повестьла игит корреспондент МяхIяммад Сабуров. Повестьлизирти илди пикруми дучIухIели, ишди бурхIназиб газетализиб дурабухъунси СССР-ла игитличила буруси дила белкIлис бедибси у (заголовок) мискинси, игитла гьунартачи балхIебикибси биъниличи ну шакрикира, иличила лебилра хIянчизартазира бурира.
Илкьяйда камти дугьбачил, чилалра уркIи хIебячIи бархьси, марси пикри адамтачи баахъес вирусири ГъазимяхIяммад ЖабрагIиловичли.
Цаибти назмурти газетализи кадяхъили гIергъи уркIичерриубси нуни, цаибти хабуртира хира кадяхъяхъес. Илди кадяхъили дурара духъун. Гьайгьайрагу, илди бекI редакторлира делчIун или наб гьанбиркули саби. «Илини лебилра газета хIярп убхIебатурли бучIусири», — бикIули саби иличил бузули калунти.
Гьачамра, се буруси, яра бируси лебрил гьанна гьанбиркули ахIен, амма ГъазимяхIяммад Юсуповли набзи ЧIиркIейлизивадси СягIид Апандила «Баракатла багьудлумала хазна» бикIуси жуз белчIахъес маслигIятбариб. «Ил жуз белчIадли хIела белкIани гьатIира бухIнабуц халатили детарар», — иб илини. Жузла у хъумхIертес багьандан, илизи кагъарла кIапIилизи белкIахъунсири. Ил жузра ва бусурман динничила бурути цархIилтира нуни делчIунра, илдани, гьайгьайрагу, дила рухIра пикрумира давлачердариб.
Дунъяла хIялалти халкьла хъарихъли бируси, сунезиб бархьдеш бузуси улка — СССР гъятIарбякьунти дусмазиб газеталис бекIдеш дарес чебуркъуб ГъазимяхIяммад ЖабрагIиловичличи. Илини сунечи хъарбикибси, дебали жавабкарси хъарбаркь чедибдешличил бетерхахъур. Газета халаси бухIнабуцличил, назикти, чичилра гужли чехIедилгьути гIякьлумачил, дархьти пикрумачил халкьличи биули, дурабулхъули калун. Лебил дунъя хъям-кьацIла бетаурхIелира газета адабла, яхIла, сабурла, адамдешла къалали калунсири.
ГъазимяхIяммад Юсуповла хIялалти рухIли гьаннара газета мяхIкамбирули бургар или гьанбиркули саби. Ил бекI радакторли узуси замана дила белкIанани бучIантачи гьуни баргиб биалра, наб иличил рузес кьадархIебиуб, иличил бузули калунтани чула уркIбазиб илала шаласи сипат халаси хIурматличил бихIули саби, илини чус дарибти гIяхIдешуначила гьар бархIи бурули саби. Чуйна газетализи гьарракIасра, шалати дяхIличил илини ну кьабулрирусири. Ил кайзурси гIяхIгъабза, гьарли-марси дубурлан мурул адам, дахъал делчIунси интеллигент сайри. Илис ишбархIи нуни Гьалжана булгулра.
ИшбархIира газета даргантала рухIла давлали, дарган мез ва культура ахIерадируси хъарихъли, миллатла бегIлара гIяхIти гIядатуни даимдируси бетуцли кавлули саби.
Муъминат Хаттаева

