Ванзаличир къел

Ишди бурхIназиб нушани газетализиб гьалабихьес дигуси пьеса хIясибли ГIямарла Батирайла уличилси Даргала театрла гIяртистунани спектакль гьалабихьиб.
Буралли, ил дебали ункъли гьалабихьес, хIербикIутази пьесала мягIна аргъахъес халаси къайгъи барни чебаэслири. Ил ахъси даражаличиб бетерхур. Баркалла биаб гIяртистунас, чула халати устадешлис. Даргала театрлизиб гьарли-марти хIянчизарти бузули биъни гьачам-гьатIи марбариб.
Пьесализирти анцIбукьуни дявила замана дубурла шилизир кадиркути диъни багьандан, нушаб ил газета бучIантас гьалабихьес дигулра. Спектакльлизир цацадехIти дарсдешуни кадерхахъурти сари, нушани биалли, УмуряхIил Шапиевала произведение саби лебсиван, барсхIебарили, газета бучIантас гьалабирхьулра. Илкьяйдали ишар нушани лугулра сценаличиб гIяртистунани чебаахъибси спектакльличирад касибти суратунира. Илдани гьайгьайрагу пьесала мягIна гьатIиралра чебирцIахъули саби.

БУТIАКЬЯНДЕШ ДИРУТИ:
1. ФАТИМА – ВатIа дергъла бутIакьянчи
2. ХАМИС – Фатимала неш
3. УМИЯТ – Колхозница (Фатимала хъубеш неш)
4. ДАУД – Колхозла гьалабси перв. парторганизацияла секретарь
5. ХIЯМИД – Жагьил букIун
6. ХIЯЖИ – Гьести гIямрула букIун
7. ХIЯЛИМАТ – Колхозла гьаркья доярка
8.СУЛТАН – Мазала масла фермала заведующий
9. СУРХАЙ

ЦАИБИЛ БУТIА
СУРАТ ЦАИБИЛ
Дубурла шила гьалахъали. Фатима тахличи кариили сари, михъирличиб «Дявила ХIунтIена байрахъла» орден саби. Илала балуй кьяшла кьячIа катай бигьи саби. Тахла мякьлар гIяйсни сари. АрицIули сари Хамис. Газара, бадирара азбарлар датурли, сари рурсиличи гъамрирули сари.
ХАМИС: Дила чатIа! Гушриубли рургуд! Се-биалра беркадив ну агархIели?
ФАТИМА: Баркалла неш, кьакьарикIес гIягI­нили ахIен. ХIуни батурси беркала нуни лебил­ра беркунра. РирххIерулрив? Чедаа иш­ди дацIти кьямани (Илини дацIти гIягI­ни­ахъ­луми чедиахъу).
ХАМИС: (кьямани урисули) ГIяхIси барилри, рурси, рукни. (Пишрирхъули) ХIерагу, ишди сен-сен умулил, рахли житали кьяйда лезмиличил дижили хIерииши?
ДукарряхIиб.
ФАТИМА: ГIяжаибси секIал бурид хIуни, неш. Ну хIуни житаличилра сен мешурурцусира?
ХАМИС: Вайсив, гьатIи? ГIяхIил рукадли жявли сагъкарируд. Аци Даудли хьархъарраири. Нушаб Фатима дебали хIяжатли сарину, риубцада къалабали сагъриахъес къайгъилизи рики, Хамис или викIи.
ФАТИМА: ГIяхIси, неш. Гьаригу набзи бура ишбархIи хIу хIянчиларад сен жявли чарриубсирил.
ХАМИС: Биубси селра агара, рурси. Амма ишбархIи ну иштяхIличил рузаси. Ишдус колхозлис гIяхIти картошка ляркьни ашкарси саби. Илди камтилра ахIерахIедарили, фронтлизи нушала уршбасра дурхьехIе.
ФАТИМА: Се биэса фронтлизибти уршбас нушани дархьибти картошкали букес. Солдатла кьямлизир борщли ужухIели ГIяб­дул­лагьли дубуртазир дакIибти картошкала тIем бусягIят бала.
ХАМИС: Илини сунела гьалмагъуназира пахруличил иру, картошка сунела нешананира рузбанира дакIахъибти сари или.
ФАТИМА: Чили балусив, неш, картошка чидилла кьямлизирад дагьардирарал. Неш, зизи Умият чархIериублира шагьарлизирад, селра хIебакьирив?
ХАМИС: ХIебакьира, рурси. Рахли хIу хIе­л­а хъубеш нешличи карцIриубли хIе­рии­ши?
ФАТИМА: ГIе, неш. Ил наб гьаман чериэс дигахъис.
ХАМИС: Илис хIура дебали дигахъури. Лебтазилра рикIуси сари уршила гелешмешра урши кьяйда дигахъис или.
ФАТИМА: ИмцIали дигахъасра камли дигахъасра, илини ламус-хатирлис чилра гьалаиркахъуси ахIен.
ХАМИС: Бархьси саби, рурси. Гьанна ГIябдуллагь, гьатIи, дявилизивад чарухъалри, гьар секIал гьунчидирки (ЛехIдеш).
ФАТИМА: Неш, фронтлизирад чарриубли гIергъи, дила тIабигIятлизир гьалар агарти къиликъуни дагьардирули сари. Буресра балли цIахли саби цацахIели дила бекIлизи, набчи ну хIерирхути, сагъхIериишагу ибти пикрумира далли адицIули сари.
ХАМИС: Адамла гIямру аркьуцад тIабигIятра бехIсурбируси саби, рурси. Гьанна хIела дурхIядеш гIелар кали сари. Дигалра хIейгалра жагьдешра аркьули сари. Адамла чедила кабиз бехIсурбирухIели тIабигIят-декIар бехIсурхIебиубли кавлусив, гьатIи?
ХIу дергълизир калунси дус наб дебали бухъянси бакIиб. Балули ахIенра мурт таманбирусил иш дяви, мурт биркусил нушаб паргъатли дусес, дукес, дузес…
ФАТИМА: Дявти дахъхIи агарли тамандиэс асубирар, неш. ИлхIели, гьайгьай, паргъатли дузесра имканти дирар. Гьанна нушаб хIяжатти яхIра сабуррацун сари.
ХАМИС: Чила дирутив гьанна яхIанира сабуртира. КIел урши гIярмиялизиб кабушибси нешла чинар дирутив илди? ХIябэсил хIура бара хIилхIи сарригу мицIирли калунси.
ФАТИМА: Гьачам гьалар кьяйда гIяйсни агарли рашес бажардириаслири сегъуна-дигара къиян чекайсаси.
ХАМИС: Ин ша Аллагь, гъамбирар нушаб илгъуна бархIира.
Фатима жибхIнала назикси тIама бакьили, лехIрилзан, харирирар, дукелцIила тIамри дурадиркахъу. Сунес хабарра агарли кьяшмачи тIашрилзан.
ФАТИМА: Неш! ЧатIни жидикIули сари. Ца лехIризигу илдала вичIиръалаличи (Ка­хIе­рикес гьаяличирад рашухIели кьяйда, някъбира тIинтIдарили, ил багьлали пукьа­ли­чиряхI ратрирхьур). Неш, неш! Сен хIу лехI­кахъибсирив? ХIуни ну чехIериулрав? Ну дила кьяшмачир рашулрагу! РирххIерулрив, неш? Дила гIяйсни тахла мякьлар сари.
ХАМИС: Рирхулра, ахIерси, рирхулра. ХIура чериулри, хIела гIяйснира чейулра. НукIун сукъурли ахIенра.
ФАТИМА: Неш! Неш! Рирхаэс рирули ахIен­­­ра ну дила кьяшмачир рашес рирниличи (Ил харириубдешли рисули сари, дукаррирхIули са­­ри).
ХАМИС: Наб ишбархIи кьяйда гьанбиркур хIуни бегI гьалар кацIибти гунзри. ИтхIели хIу кариркусири, арилзусири, гьатIира кариркусири, дукаррирхIусири, рисусири. Нуша лерилра узбира, дудешра, нура хIела къайгънанира вяшатIайра разидирахъутири. ХIуни биалли ратрихьили гIергъи, тIашризес балуси ахIенри. ИшбархIи биалли, хIу гIямрулизир кIинайсра рашес бурсириублири. ЖагIялра бархIи лябкьусину, гьанна даахъа къунзъала. ХIед нуни кумекбирис. Бикьулрив хIуни дила гъайла?
Хамисли Фатима тахличи каралта. Хъулирад кьямлизир ризкьи дурайсу ва илди кьялши-кьялшили азбаркадли тIутIудиру.
ФАТИМА: Неш, хIу сели риркьусири? НушалакIун имцIати ризкьи агара.
ХАМИС: Садакьаличи уркIи гIергъи­бул­хъахъуси ахIен, рурси. Алхунтала рухIлис манпагIятдиаб, мицIиртала чархличирад садакьадиаб. ГIяргIни делкънилизибад нушаб зарал бируси ахIен, дати дугахъес (гIяргIни магьдирули). ЧIянкIли хIуша-ургар дирхIес гIягIнили ахIен.

Някълизиб бадираличил Умият арацIиб.
УМИЯТ: Вай, Аллагь! Хамис се сартив хIуни дирутилра?
ФАТИМА: Зизи Умият, гIяхIси дев бурасли, се лугада?
УМИЯТ: Дила хIулбала шала, се-дигара лугасну, бурагу.
ХАМИС: Садакьа бирулра, Умият, садакьа. Дила Фатимани ишбархIи гIяйсни агарли цаибти гунзри кацIили сари, (гIяргIначи дугьарилзули) . Дугеная, дугеная!
УМИЯТ: Ил, гьайгьай, халаси разидеш саби. Дила уршила гелешмеш сагъкарирни набра халаси талихI саби (ил Фатимачи гъамрирар, андаличи байрилкан). Набра дигахъаси хIу сен-сен рашулрил чераэс (гунзри кайцIуси Фатимачи хIеррикIули). Гьанна биур, ахIерси, багьлабара, карии. ХIушаб нуни низбала чудни хинкIи кадухилра (илини бадирала бухIнабад кьям дурайсу, столличи кабирхьу). Гьанна нунира хъули рякьи, садакьа бирис.
ХАМИС: ТIашризигу, Умият, тIашризи. Сен къалабарикIусири? Бура сегъуна сагаси хабар бакьирил шагьарлизиб, мурт чарриубрил.
УМИЯТ: Нуша дуги кьанни чардиубра. Эгер Султан къаршихIейкибси виаллири, илар нуша абзур бархIира калес асубири. Агь, илабти адамтала бахъалдеш. Фронтлис дурхьути посылкабала ахир агарсигъунари. Султай, ита-иша къунздухъи, нуша жявли бажардидикахъира.
ХАМИС: Къучакъуни. ХIябилра гIяхIси биубли саби, илкьяйда бажардидикни. Чинар каладая дуги беркIес?
УМИЯТ: КIинайс гьар се-секIайчила дурис. Гьанна дила уршила гелешмеш рашес ралризурли сари, ил сарил ганзрикIули сари. Улас чидил садакьа гьалабизурара, чидил балга кьабулбарибара?..
Ил къапула гьалар, азбарла абицIути ХIялиматлисра Даудлисра дяхI-дяхIли къарширикиб. Бадира ца шайчи кабикиб, сарира кариркули хIилхIи калун.
***
ХIЯЛИМАТ: Се биубли хIед, Умият? Рахли зягIиприкили хIерииши?
ДАУД: ГIябдуллагь чарулхъули хIейэс фронтлизивад?
УМИЯТ: АхIерси, узи Дауд. Фатима гIяйсни агарли рашули сари! Садакьабарес къалабарикибсира.
ДАУД: АнцIбукь илкьяйда биубли гIергъи, хIед дигуси бара. Амма ГIябдуллагьлара Фатималара мекъ биубси бархIи саби нушаб гьарли-марли харидеш бируси.
УМИЯТ: Бархьси саби, узи (илини кабикибси бадира кайсу). Ну хIянчиличи циила кьанрирус, ХIялимат, иличила бурагу нушала бригадирлизи.
ХIЯЛИМАТ: ГIяхIси, Умият. Бурисра.
Умият аркьян.
ДАУД: ХIянчи гьамадбиаб, Хамис.
ХАМИС: Арали ватаби хIура, узи. Сен гIяхIси барирав нушачи дакIни.
ФАТИМА: Хъашкелди аци Дауд, хъашкелди ХIялимат.
ДАУД: Хъашкелди, ахIерси Фатима. Сен сабив хIела аги?
ФАТИМА: ВайтIа ахIенра, аци Дауд. Къулайкарирулра. ИшбархIи гIяйсни агарли рашескариилра.
Аци Дауд, се лукIули хIела ГIямарли?
ДАУД: Ил набзира хIебагьахъурли кIел базцадхIи госпитальлизив кали уили сай. Тамаша ахIену, Совет хIукумат багьанданти дургъбазив нура калунсири Украинала халкьла ванзаличив ургъули. ИтхIели нушала командир Къара Къараев вирусири. Гьанна дила ГIямарра илав ургъули сай, илала командирра баягъи ит Къара Къараев сай. ГIямар илини бекIдеш дируси урчала эскадролизив сай.
ФАТИМА: Набра дигусири Берлиннизи ретаайчи рургъес, амма кьадархIебиуб (илини нешличира хIерризурли, хала гьигь абатур).
ДАУД: ГIямарлира илкьяйда лукIули сай. Селра хIебирар. ХIу ила ретхIеадлира ишарра бируси агарли ралтуси ахIенри. Наб дебали дигусири хIу ишбархIила собраниеличир риубли. Фронтлис кумекбарнилис Сталинни бархьибси телеграмма халкьла гьалаб белчIунра. Дагъиста халкьли дучибти арцлис барибси танкабала колонна «ХIунтIена Дагъистан» дергъла цIализиб саби. Лебилра зяхIматчибани багьахъур МяхIяммад ХIяжиевла уличилси бронепоездунала дивизионнисра арц дучес дигниличила.
ФАТИМА: Илди гIяхIти хабурти сари, аци Дауд.
ДАУД: Чедибдеш сархес багьандан илдани ахIерабируси селра агара. Фронтовикунас дархьес гьатIира кIидаршличирра имцIали посылка хIядурдарили сари. Шантани «Гьар се-секIал фронтлис, гьар се-секIал чедибдешлис» ибси партияла тIалаб гIямрулизиб дурабуркIули саби. ИшбархIила собраниеличир комсомолка Мусаева, хьунул адамтачил фронтлис кумеклис цIуба арц дучахъес дугьаризур. Жагьилти рурсбани хIятта някъбачирад тIулкми-кулехаби урисутири. Камси заманала бухIнаб столличиб арцла гIягIниахълумала бекIа багьарбиуб.
ФАТИМА: (Гьалаксаурли) ХIера, илгъуна мягIничебси манзил ну ишгъуна агиличир риъни халаси талихIагардеш ахIену, гьатIи?
ХАМИС: ВатIа гьалабси сунела чебла хIехъибси нушала хъалибарг-ургав цалра кали ахIен. Яни бикайчи кIабатIличи ряхIудиррикили нуни кIел барха ризкьила умударира колхозла авлахъличи умути ризкьи дегIехъес багьандан. Ну кьяйдали саби цархIилтира.
ФАТИМА: Аци Дауд, нушала колхозла ризкьи умудируси машина лебси ахIенрив?
ДАУД: Бячи бузули ахIен. Ил балбарес бажардииркусира къаршииркули ахIен. Къучакъуни дила шантани ну гьачамалра урузхIейахъубра, ца ит ВяхIид бихьибси угърашли ахIенси. Варъализиб мурчIалира бируси саби ирули хIебирару. Илгъунаси секIал бетаурли саби нушабра (циила пикриухъи). Чумал бархIила духIнар фронтлис шел урчира даршал мазала масра дурхьути сари. Илдачил мазала масла фермала заведующий Султан вархьесли барилра.
ХАМИС: Умиятлира бурули лерри ил дебали бажардичевси адам виъниличила.
ФАТИМА: Ара-сагъси мурул адам ил дявилизи сен хIякьунсира?
ДАУД: Ил дявилизи вякьунси сай (ХIялиматличи хIербилзахъули). Илала гIямрула мягIни-хIял нуничир гIяхIил дала иш ХIялиматли. ИлкIун ишала мура гъамси сай.
ХIЯЛИМАТ: НабкIун хIянчиличи рукьес замана баили саби (Ил гьалаксаурли аррукьес ралризур).
ДАУД: Нушара иша бируси агарли дакIибти ахIенрану, сабурбара (ил Фатимачи дугьаизур). Жяв-жявли сагърии, рурси. Нушала пикри саби хIу колхозла ревизионная комиссияла председатель рарес.
ХАМИС: ХIу вархьси виэсра асубирар. Амма Калиматлис итгъуна анцIбукь биубли гIергъи, ну урухкIулра. Илала дурабад, Фатима гьанна гьаларгъуна ахIен.
ДАУД: ХIед Фатима хъули риаркариили руули дигусирив?
ФАТИМА: Къалаба-къалабали сагъриаслири, гьаяли ригьаслира хIеруаси хIерузули. Бузерира ца белгиси кьасра агарти гIямрулис гIямру сари викIусив, гьатIи?
ДАУД: Нуни баласи Фатимани цархIил хIебурни. ХIера, нушаб ишбархIи-дигара мазала масла фермализи вархьес адам хIяжатли сай. Наб дигулра сагъриубмадан илдачи Фатима рархьес.
ХАМИС: Мазала масличил дархдасунти хIянчи сели далутив Фатимани? Нуни хIези гьалабра бурирагу Калимат карушили гIергъи, Фатима сунечи хъархIейкибти хIянчилизир риркьахъес урухкIулра или. Пякьир Калимат гьанриркур. Илисра хIедарес дигути хIянчи дирути ахIенри. Дебали децIагеси саби илала душман гьаннара хIергни.
ДАУД: Фатима нушани ила рурхьуси жагIял яра царахIел ахIен. Сагъкариубли гIергъи сари ила рурхьуси. Илини ишбархIи гIяйсни агарли чумал ганз кацIили риалли, жагIял гьатIира имцIати гунзри кайцIниличи вирхус ну.
ХАМИС: ЧевяхIси Аллагь, дерцахъабагу дявтала балагь-кьадарлизирад, душмантала зулмулизирад. Гъамбиахъагу чедибдешла бархIи…
ДАУД: (ДукарирхIули) ХIела тиладлуми Аллагьли, мажахIят, дартаахъес, дила Хамис. Ну биалли, чIянкIли вирхус советский адамтала яхI-сабурличи ва илдала гъабзадешличи.
ХIЯЛИМАТ: Хамисли Аллагьлизи буйгIути-декIар хIушаб чихъали саби или гьанбиркулив? (Фатимачи дугьаризурли) Къайгъибара риубцада къалабали сагъкариэс. ИлхIели нуша букIуначицунра ахIенну, хIяжатбикалли, миъбар хIурхъазира балли аркьехIе.
ХАМИС: Мазала масличила ва букIу­на­чила се балусив Фатимани? Ил гьачамлис жагь­ли сари, гIямрула мягIни-хIял хIушани кьяй­да далули ахIен. БукIуни биалли, жанивартачилра бирхIути, буцIигъунти адамти саби.
ФАТИМА: Неш, даахъа гьанна тиладлуми. ХIу гьанна кьяйда гъайрикIули нуни гьа­чамалра чераибси ахIенригу. Калиматла бар­кьудира гьанбикахъес гIягIнили ахIен. Ил ка­рушибсилисра лайикьси танбихI барили саби.
ХАМИС: ВяхIид сай танбихIлаварибси, цархIилван биалли, чи сайсил кабизахъес гьаннара бажардибикили ахIен.
ДАУД: ВяхIид ил каруршухIели ца сай ахIенси чилра левси ахIенри или мукIур­ва­кIибси ахIен. Амма кIел адамла къел лерни кабизахъурси саби. Ца адамла къел вацIализи ардякьунти сари. ЦархIилла биалли, хIеркIла дубла детаайчи сари дуцибти. Илар илди чили-сарил дархахъили сари.
(Хьарахъуд бирар