Гьалабван бузерила ва адамти хIянчиличил гIеббурцнила шайчибси Центрла руководитель ГIябдулвагьабов Башир МяхIяммадовичличил ихтилат дураберкIира. Центр 1991 ибил дусличибад абхьибси саби. ИтхIейчивад Башир МяхIяммадович илав узули сай, 2015 ибил дусличивад ил Центрла руководительра сай.
– Башир МяхIяммадович, нушала районнизиб хIянчи агарти чум адам леба?
– Ишдусла январьла баянти хIясибли, нушала районнизиб хIянчи агарти 167 адам леб, илдазибад пособие кайсути — 127 адам, гьар базлизиб илдала лугIи барсбирулира бирар.
– ХIушани сегъунти курсаначи бурхьутирая хIянчи агарти?
– Нушани ца базличибад урегал базличи бикайчи бучIахъули, сагаси санигIятличи бурсибирахъути курсаначи бурхьути саби. ПТУ-лизи, парикмахерла, медсестрала, бухгалтерла, шофёрла, телемастерла ва цархIилтира санигIятуначи бегIбирахъути курсани лерти сари, амма илди курсаначи букьес дигутира бахъал агара.
– ХIушани адамтас хIянчила мерани гьаладирхьулраяв?
– Нушала районнизир гьаладихьес акьути хIянчурби агара, районна дурарти, гьарахъти мер-мусаличирти гьаладихьахIелли ахIи.
– Базлис хIянчи агартас кабизурси пособие сегъуна саби?
— Ца базлис 2029 къуруш саби бедлугуси. Илра дубурла мер-мусаличибтас саби илгъуна лугIи, нушала районнизир дубурла ахIенти хIябал шира лерти сари: БурхIимякьмахьи, Урхьучимахьи ва АметеркIмахьи. Илди хIябалра шила хIянчи агарти адамтас 15 процентла кьадарла камли чебаахъибси саби пособие. Ил пособиера дусла бухIнаб хIябал баз саби бедлугуси. Сокращениелизи бикибтас ва хIянчилизибад акьубатуртас урегал баз бедлугуси саби пособие. Ил пособиела кьадар 17 301 къуруш саби, илра дубурла мер-мусализи дуйгIути шимазиб хIербирути адамтас бедлугуси саби. Чедир гьандушибти хIябалра шила хIянчилизибад акьубатурти адамтас ил пособиера 15 процентла камли лябкьуси саби. Сокращениелизи бикили гIергъи кIел жумягIла бухIнаб нушачи дугьабизес гIягIнити саби пособие кабизахъес багьандан.
– Пособие кабизахъес сегъунти документуни гIягIнити?
– Паспорт, СНИЛС, багьудила документуни, лебли биалли бузерила книжкала копияра гIягIнити сари, Логин, парольра, банклизибси счетра. Счет абхьахъес хIейгалли, почтализирад дурхьути сари пособиеби.
Нушачи электронный тяхIярличилра дугьавизес вируси сай, амма лерилра документунала копияби гьарилли чули нушачи хес гIягIнити сари.
– Центрлизиб дахъал дусмазиб хIянчи барибти адамти леб, илдачила бурили дигахъаси
— Нушала лебилра 14 хIянчизар лебти саби. Центрлизиб дахъал дусмазиб бузули саби МяхIяммад ГIисаев, МяхIяммадрасул МяхIяммадов, Рустам МяхIяммадов, МяхIяммад МяхIяммадсягIидов, Асият БяхIяндова, Сабият ГIялиева, Зумруд МяхIяммадсягIидова, МяхIяммад ГIисаев, Заур БяхIяммаев, ЖумягIхIяжи МяхIяммадгIялиева.
Гьаннала гIергъира нушачи хъарси хIянчи чебетаахъили, жавабкардешличил даимбирули, халкьлис кумекбирули дузес пикри саби нушала.
С.ГIябдуллаева

