Лебси саби сани­гIят…

Гьанна нушала ул­кализиб гIяр­­­мия­лизиб къуллукъ­ба­­рахъес дурхIни арбикнила хIя­ракат бехIбихьили саби. Ил РФ-лизиб дусли кIи­на дурабуркIусири — атхIеб ва гIебшни. 2026 ибил дус­ли­­чибад гIяр­мия­лизиб къул­лукъ­барахъес абзурли дус­ла бухIнаб тIалабирес бехI­бир­хьур. Па­чалихъла Думала Ва­тIан балтахънила хIекь­лизиб бу­­зуси комитетла БекI Андрей Кар­­­таполовла гъай хIясибли, ара­­гIебли дус гIярмиялизи жагьилти жибирнили ку­мек­­би­ру военкоматуназир хIянчи ду­­радур­­кIахъес, медицинала шай­чирти ах­т­ар­дила хIянчи дирахъес, хIяжат­би­калли, суд­лизибад ил шайчирти хIянчи хIер­да­ра­хъес.

Иш гьакIлис гIебшни 135 азир адам тIалаббарили бирар. ГIергъити вецIал дусла бухIнаб ишдус дурабуркIуси жи бегIлара халаси саби. Ил шайчирти хIянчи дурадуркIули сари нушала республикализирра. Секьяйдали илди хIянчи детурхулил багьес багьандан, нуша дугьадизурра ДР-ла Дявила Комиссариатла вакил (Официальный представитель военного комиссариата Республики Дагестан), полковник Явнус Рабазанович Жамбалаев­личи.

— Россияла Федерацияла Пре­зидент Вла­димир Путинна ХIукму хIясибли, октябрь­ла 1-личибад декабрьла 31-личи би­­кайчи гIярмиялизиб къуллукъбарахъес жа­гьил­ти жибирнила хIянчи детурхули са­ри. Секьяйдали ил хIяракат бетурхулил бу­рили дигахъира.

— Нушала гIярмиялизи дурхI­ни жибирнила хIянчи дусли кIина детурхути сари. Ат­­хIеб апрельла 1-личирад дехI­­дихьили, июньла 15-личи би­кайчи, гIебшни октябрьла 1-личирад дехIдихьили, дус ахир­личи бикайчи. Секьяйда илди хIянчи детурхутил бахъли балули саби. Наб бурес дигулра акIахъубти сагадешуначила. ДурхIни гIярмиялизи тIалаббарес гьалар нушани дирути хIядурдешла хIянчи лерти сари. ВецIну верхIра дус виубси дурхIя дявила учетлизи уцахъес хIяжатси сай. Ил барес хIяжатси саби январьла цаличивад март базла 31-личи бикайчи. Илди хIисаблизи касес багьандан нушани алкIахъуси саби декIарси комиссия. Ишдус хIисаблизи касибти саби 2008-ибил дуслизиб акIубти дурхIни. 2026 ибил дуслизиб биалли, 2009-ибил дуслизиб акIубти дурхIни хIисаблизи кайсути саби. Ишгъуна сагадеш леб — нушачи жагьилси адам хIисаблизи касахъес сай хIекIалра, нушани ил хIи­саблизи урцулра. ГIур, дусла ухIнав ил варгес умцIулра. ХIя­жатти далилти тIалабдарили, гIярмиялизи къуллукъбарахъес тIалабвирусиличила «личное дело» хIядурбирулра. Ил бируси саби кагъарличиб цахI­на­бяхъибси ва электронный тяхIярла. ГIур ил вецIну гехI­ра дус виубхIели, комиссия­личи лявкьуси сай ва илала хIекьлизиб гIяр­миялизи вархьес яра ватес ибси масъала бекIбируси саби. Леб бучIути дурхIни, зягIипти, лер декIар-де­кIарти сабабти.

— Жагьилтала бегIтас бегIлара челукьуси суал саби: Украинализиб 4 дусцадхIи дявила хасси балбуц бетурхули саби. Илдала урехи алкIули саби, чула дурхIни дургъбази бурхьу или.

— Нушани лебтазилра гьаргли бурулра — дявила хасси балбуц дурабуркIуси мерличи ва Россияла Федерацияла сагати авал мер-мусаличи гIярмиялизиб къуллукъбарахъес тIаллаббирути жагьилти (призывники на срочную военную службу) аркути ахIен. Ил нушани чузира бурулра, бегIтазира балахъулра. Амма леб цацабехIти дурхIни вягIда (контракт) къулбасбирути, илди аркули саби ила.

— Чум адам тIалаббирути иш гьакIлис нушала республикализибад?

— Нушачи хъарбарили саби гIебш­ни­лизиб 3300 адам тIалаббарахъес. Ил­ди нушани Россияла декIар-декIарти мер-мусаличи бурхьути саби — Дальний вос­токлизибад Калининградла областьлизи баайчи, Москвализибад Крымлизи баайчи. Леб хIядурбарили хIяжатси техника, илдала ургар шел самолет гьарахъли бурхьути абаахъес. Нушани гьар дус 800 адам ДОСААФ-лизиб декIар-декIарти санигIятуначи бегIбирулра: шоферти, трактористуни, поварти ва цархIил журала гIярмиялизир хIяжатти санигIятуначи. Ишдус бахъал дурхIни бурхьулра десантникунази ва урхьула десантлизи (морская пехота).

— Нушала жагьилти-ургаб, белчIуди хъараахъурли гIергъи чула гIямру гIяр­мияличил дархдасахъес дигутира леб. Илдас дявила санигIят касили, офицерти бетаэс дигули саби. Ил шайчиб сегъуналра кумек лебсив хIушала шайзибад?

— ГIе, илдигъунти дурхIнира бирар. Нушала 42 дявила училище лер, 23 — багьудила центр. Илар дедлугули саби офицерла ва прапорщикла званиеби. ЧIянкIли ЕГЭ бедили биалли (минимальный проходной бал), илди сегъуналра къияндеш агарли бурцули саби белчIудила заведениебази. Илди хъараахъурли гIергъи дявила цIакьанази къуллукъбарахъес бурхьули саби. Алапа вайси ахIен, гIеббурцули саби хъулрачил. УчIуси замана, кIиибил курсличиб дявила цIакьаначил вягIда бигьалли, 25 азир къурушла стипендия лебси саби. Нушала белчIудила заведениебазиб вегIлис дигуси журала бяхIчибиз сархес вирули сай. Багьуди касес дявила белчIудила заведениебазиб рурсбанира гIярза белкIес бирути саби. Санкт-Петербурглизиб дявила медицинала белчIудила заведение теб, илаб бучIули саби нушала рурсби.

Рахли, чебяхIси белчIудила заведение хъара­ахъурси дурхIя гIярмиялизи вякьунхIели, илала багьудлуми ахтардидарили (аттестовать) офицерла звание сархес вируси сай. Амма, илис вягI­да бигьес (заключить контракт) хIяжатли саби.
— Дявила хасси балбуцлизиб къуллукъбарес дигули, нушала адамти ил мерличи саби гIяхIъулали башули саби. Леб илдигъунтира. ВягIда хIушачибу билгьуси?

— ГIе, вягIда нушачиб саби билгьуси. МяхIячкъалализиб вягIда билгьутасра мер акIахъубли леб. Илгъуна мер леб Астраханьнизибра нушала дявила округлизи кабурхуси. Нушани илаб адамти ахтардибирути саби, медицинала шайчирти ва цархIилти журала масъулти бекIдарили, вягIда билгьахъуси саби. Ила укьес вируси сай 18 дусличивад 65 дусличи бикайчити гIямрула адам. ГIярмиялизи бурхьутала (срочникунала) дусми 18-личирад 30 дусличи бикайчи.

— Нуни балуливан лебси саби «альтернативная служба». Иличила се бурес вирара?

— Нушачив илгъуна журала дявила къуллукъличи укьес дигуси хIейуб. Дила пикрили, гьаннала гIергъира хIебирар. ИмцIаливан илди санитартили медицинала учреждениебази бурхьути саби. Заманара кIинали бухъянбилтIуси саби. ИшбархIи Ярагъладарибти ЦIакьаназиб къуллукъбарахъес жибарибтас (срочники) — 12 баз. Лер декIар-декIарти хабурти дусми ахъдурцу или. Гьачамлис илгъуна пикри агара. Нушала Президентла ХIукму хIясибли 12 баз сари чедаахъибти. Рахли ахъбуцес пикрибаралра, чумал дус аркьути сари хIядурдеш барес. Гьачамлис ил шайчир барсдеш алкIахънила баянти нушачир агара.

Баркалла, Явнус Рабазановичлис нушала суалтас жавабти гибнилис. ГIе, гьарил адамла, хаслира мурул адамла чебла саби сунела ВатIан батахъес. Ил барес багьандан, хIядурли виэс хIяжатси саби. Гьалаб, СССР-ла замана, нушала школабазиб дявила хIядурдешла дурсри дирутири. Гьанна илди агара, дарсдарили сари ОБЖ-ла дурсрачи (Основы безопасности жизнедеятельности). Амма, илди ца журала дурсри ахIен. Ургабван улкализиб политика бехIбихьибсири гIярмия устадешла биэс хIяжатси саби, ва илаб къуллукъбирес хIяжатти саби чIянкIли специалистунани или. Дявила хасси балбуцли ил пикри барсбариб. Гьарил адам хIядурли виэс чебиркур сегъуна-дигара анцIбукьличи. ИшбархIи дахъалгъунти Европала улкназир устадешла гIярмияби сари или бикIули саби. Амма, цархIилти адамтазиб дявила хIядурдеш агарли биалли, къияндикибси манзил, вайла шайчиб уббулхъули саби. СекIал хIебалуси адам хIядурварес къиянни саби ва дебали халаси замана аркьули саби. Ил замана хIебиэс асубирар. ГIяхIсири, гьалаб кьяйдали, школализибал дявила ва медицинала шайчибси хIядурдешличи пикри бяхIчииуси биалри.

 

Руслан Ражабов