Warning: Undefined variable $cmsmasters_heading in /www/wp-content/themes/etnoholding/theme-framework/theme-style/function/template-functions.php on line 12

Warning: Undefined variable $cmsmasters_heading in /www/wp-content/themes/etnoholding/theme-framework/theme-style/function/template-functions-post.php on line 11

Deprecated: Creation of dynamic property nxs_wpAddnEngine::$k is deprecated in /www/wp-content/plugins/nxs-snap-pro-upgrade/nxs-snap-pro-upgrade.php on line 11
Илра художник сари - ЗАМАНА

Илра художник сари

Гьалмагъдешла Юртлизиб бе­терхурси лебил Россияла кьадрила балбуцла, Пар­ламентла мажлисла гIяхIлас гьала­би­хьибси выставкаличир, жагаси хьунул адамли, буреба-тIузличил някьиш­­­дарибти, зурхIябла лерилра ран­га­начил ухути ваяхI чедиахъулри. Выс­тав­каличи хIербикIутачил бизи-ванали их­­тилатрикIули, суалтас жавабти чар­ди­рулри, гьарил ваяхIла кьадри-кьи­мат ир­гъахъулри.

Хайдакьла буреба-тIузличил някьиш лукIутачила бахъли балуси саби, Му­регола хьунул адамтала буреба-тIузла устадешличил илар бегI гьалар сарри ну тянишриубси.

Сергокъалала районна культурала центрлизир рузуси Заира МяхIям­мад­гIя­­лиевна ГIялибековани Мурегола хьу­нул адамтала някъбани дарибти гьар-урла ва гьаннала заманала, гIур чинаралра агарти ваяхI, чедаахъес гьаладихьилри.

Нуни имцIали пикри бяхIчиаира жагали някьиш­дарибти удибихьуначи, илди гIинизла дяр­гIибти шинни би­цIиб­си къянарила тяхIудешли хьунул адамла чархличи вайла шайчиб асар хIе­барахъес, къянарилис уди кадирхьути сари. ВерхI­на бакьесван ахIи гьачам чебаэс гьалаб саби би­кIули бирар, ишабра илгъуна тяхIяр бетарули саби. Гъайличил жагадеш, устадеш сипатдарес гьамадли ахIен. Удибихьуназирти някьиш хIеблизиб ванзализибад ахъбикIуси, гIур ахъбиубли вавалибирхъуси бухъалаличи мешули сари. Някьишла рангани пархдикIули ухули сари, илди дахъ жагали сари-ургар далдикахъили сари. Илгъуна жагадешлис удибихь бикIуси биънира Заира ГIялибековани хIебуралри нуни балуси ахIенри. Илар гIурра чумал дарган дев нуни бегI гьалар дакьира; мухча –  ил буреба-тIузла някьишли бел­­кIунси, цIикурили савгъатуни кадирхьуси, дурхъати чIянкIилизибад мухчала журала ислаличил бирсили бирбубси, гIягIниахъала саби. Хунжи – кьалли се сарил балусири, амма Мурегола хьунул адамтаниван буреба-тIузличил, хIулбала хIер кайсули, жагали някьишдарибти, бегI гьалар сарри чедаибти. Хунжазира цIикурили, сунела гелешмешла тухумтас савгъатуни кадирхьутири. Мамужник – ил даргала (кошелёк)саби, урусла кагъурти кадирхьан (бумажник) ибси девличира наб мешубикиб. Мамужникуни лерли сари хьунул адамтас ва мурул адамтас хасдарибти, цализирад итдилти чузирти някьишличил ва ранганачил декIардарес вирули сай. Мурул адамлис хасбарибси мамужниклизирти някьишлизир цIябти рангани имцIали пайдаладарили сари.

«Хьунул адамла мамужниклизиб сунезирад ардякьи, ласдиубли арц гIурра сунези чардирнила лишан някьишбарили саби, ил баракат кавлахъуси лишан саби», — рикIулри Заира ГIялибекова. Илгъуна някьишличилси, мургьила дурхъаси тIулека электронный тяхIярли бицес гьалабихьили чебаибсири ва жагабизурсири. Давлачерти фирмабани гьаннала замана пайдаладирути нушала халкьла гьар-урла някьишла автор чи саял чили кабилзахъа? Някьиш, дахъ жагали далдикахъили, Муре­гола хьунул адамтани буреба-тIуз­личил чIянкIилизир чедаахъили сари. Ма­муж­ни­куни 100-200 дус диубти, ­гьар-ур­ла диъ­­ни, чучи хIеризурхIели багьесли саби.

Заира ГIялибековачил ихтилатрикIу­хIе­ли гIурра дахъал тамашала секIал гьаргдиуб. Мурегола хьунул адамтас, чула някъла хIянчила гIяхIдешличибли, гIямрула къияндешуни дяхIяэс халаси кункдеш бетаурлири. БегIлара къиянти ЧебяхIси ВатIа дергъла дусмазибра, жагадеш ахъли кьиматлабирусири. Мурегола хьунул адамтани, чула някъла хIянчи искусствола даражаличи баахъилри, буреба-тIузличил някьишдарили, жагати чубкачилти кIунби дирулри, илди базуртачир дирцулри. Чула дурхIнала мякьлаб бузули, бузахъес рурсбира бурсибирули, хьунул адамтани баракатла яшавбирулри. ЧеалкIути рурсбазира устадеш гIерасахъес Заира ГIялибековани халаси хIянчи бирули сари. Илини шилизиб сари-регIси кабинет абхьили сари, илаб шел дусличибад бехIбихьили рурсби, дуцIрумла каникултала замана, буреба-тIузличил някьишбикIахъес бурсибирули сари. Нушани балуливан, някъла буреба-тIузла хIянчилис, кабирхьуси дарслацун замана баибси ахIен. Заира ГIялибековала кабинетлизи цалабиркули рурсбани, някъла хIянчила устадешра кайсули, масхара-марличиб ихтилатбикIули, анцI­­­хIебулкьахъули, разили гIяхI­­цад замана буркIули саби.

Школализирра Заира МяхIям­мад­гIя­­­лиевнани буреба-тIузла устадешла дурс­ри кадирхьули сари, илаб рурсби жа­­гадеш белгибирахъес, чула някъби-тIул­­бани жагадеш алкIа­хъес бурсибирули са­ри.

Суал акIес асу­бирар, селис хIя­жат­ли буреба-тIуз­личил, халаси къиян кабихьили, някьиш лукIес, гьаннала заманала ибути машинабани ил хIянчи гьамадли бируси саби.

ГIергъити дусмазир дакIудиубти лугIурбала машинкабани, компьютертани хIисабла авалра жураличи; чедирхьни, урисни, дуртIни, дирхъниличи, дирхънила таблицаличи хIяжатдеш бетахъахъили саби. Ил секIал адамла кумек агарли, машинкабани бирули саби. Гьаннала заманала дурхIнас хIурпри лукIес бурсибиэсра хIяжатдеш агара, биштIали лебалли компьютерличиб кабирхъес бурсибирули саби. Амма, адамтала бургира някъбира дузахъес бурсидеш калахъес чараагарли хIяжатси саби. Адамтани саби дунъя бузахъес гIягIниси, машинабази адамтала някъбала кьадри-кьимат керасахъес асухIебирар. Адамтили калес багьандан, чули бузахъули калунси устадеш ахIерабарес чараагардеш акIубли саби гьаннала замана. Японияла Осака шагьарлизиб бетерхурси някъла хIянчила выставкаличир Россияла халкьла художник гIярбукIан ХIяжибяхIмуд Мя­хIям­мадовли бутIакьяндеш дарибтири. Япониялантас дебали тамашабизурсири, гIядатла дурубличил, сунела някъбани илини някьиш алкIахъули виъни.

Кубачила хьунул адамтани, чула бекI­­личи чедирхъути кIузри жяв­хIей­чирад буреба-тIузличил някьишдирутири, арбякьунси даршдусла 80 ибти дусмазир някьишличил ибути машинаби дакIудухъун. Амма гьаннара, Кубачила хьунул адамти кIузри някъбачил ва буребаличил някьишдирес даимбиубли саби, някъли дарибтира, чуйнара-сера дурхъалира сари. Илдани хIеръибмадан някълара ма­шиналара хIянчи бусягIят белгибирули бирар.

— ХIуни баладу машиналара някълара хIянчи белгибарес, — хьарбиулра Заи­рази.

— Гьайгьайра, ил хIебагьес ви­­русив, буребали барибси някьиш ахIенну, устали берцIибси кьацIра де­кIар­­барес балас, — рикIулри Заира ГIя­ли­­­бекова.

«Мурегола хьунул адамтани, чула някъла хIянчи гьаннара ­мяхI­кам­ли бихIули саби. Хала нешанани чула дурхI­нала рурсбази устадеш гIе­ра­сахъес къайгъибирули саби. Шилизиб гьаннара санигIят бузахъути лебал, чубки дирути, някьиш лукIути, гьимирти хIяжатси рангли рурхьути, жагати някьишличилти, чубкначилти, гIур чинаралра агарти (оригинальные) кIунби дирути. Илдазирад ца сари Гулбарият Шапиева. Ил шилизир бегIлара рурибси уста сари», — хабар бурули сари Заира ГIялибековани.

Рурсби някъла хIянчиличил бурсибируси кабинетлизир черяхIкахъили жагали някьишдарибти халати чIянкIила бутIни лер (панно). «Илкьяйда някьишдарибти халати чIянкIила бутIни (панноби) дилара лер, музейлизи кадихьесра вирар», — рикIулри Заира МяхIяммадгIялиевна. Гьанна хIябэсил дус Заира ГIялибековани хала нешанала санигIят чеалкIуси наслулизи гIебисахъули сари. БархIиличи-бархIи бузерилизир гьаларяхI рашули сари.

Адамла гьарил секIал сай-вегIли аринти сари: уркIила пикруми, чархла биркIанти, тIулбала камлизирти къелани, белкIла хатI, илкьяйдали гьарилла някъла хIянчира, сай-вегIси, цархIилтазибад декIарбулхъуси бирар. УрхIмешуахIенси, аринси хIянчи бируси адамлис художник бикIули бирар. Дила пикрили, Мурегола хьунул адамтира, чула хIянчилизиб пагьмучебти художникуни буили саби. 100-200 дус гьалаб мамужник буреба-тIузличил някьишбарибси хьунул адамра, някъла хIянчила черикIла устали кали сари. Выставкаличир гьаладихьибти ваяхIлизиб, буреба секьяйда алтIули някьиш бирбублил, мезличил бурес хIейэсли жагали саби.

Мурегола хьунул адамтани буреба-тIуз­ли някьишдарибти секIал чедаъни, дила дагьрилизиб жагадешличил гьунираъниличи шурбухъун. ХIушала някъби-тIулби арадараб.

Заира МяхIяммадгIялиевнас бузерилизир гьарбизуни дулгулра. Сагаси жагадеш алкIахъули, дунъя жагабирули гIямру деркIаби!

Муъминат Хаттаева