Рабаданов ГъазимяхIяммад МяхIяммадович акIубси сай 1954 ибил дуслизив Сергокъалала районна УбяхI МулебкIила шилизив, бахъал дурхIнала бегI, хIурматла хъалибарглизив. Илала дудеш Рабадан МяхIяммадов ва неш ПатIимат МяхIяммадова Ахъушала районна ТIебекмахьилизибадти сабри. ГъазимяхIяммад Рабадановла бегIти УбяхI МулебкIила шилизибси колхозлизиб, гIур совхозлизиб бузули калунтири.
ГъазимяхIяммад МяхIяммадович 1961 ибил дуслизив ТIебекмахьила урга даражала школала цаибил класслизи вякьунсири. Ил сунела дудешла рузичив хIервирусири итхIели. ГъазимяхIяммадла гьаннара гIяхIти гьанбикуни кали сари, сай учIахъули калунти учительтачила, секьяйдали илдани багьудиличи ва белчIудиличи диги ва иштяхI акIахъубал сунезир.
ДурхIнала челябкьлализиб илдигъунти гIяхIти учительти биалли, илди гIибратли бетарули саби.
Школа таманбарили гIергъи ГъазимяхIяммад 1971 ибил дуслизив МяхIячкъала шагьарлизибси Дагъиста пачалихъла пединститутла физико-математический факультетлизи керхур. Пединститут таманбарили, физикала ва математикала учительла санигIятличил вегIиубли, багьудлуми тIинтIдирнила шайчибси Министерствола ХIукму хIясибли сунела бузерила гьуни бехIбихьиб Ахъушала районна ТIебекмахьила урга даражала школализиб. 1976 ибил дусличивад ил сунени касибси санигIятлис марли учительли узули сай.
ГъазимяхIяммад Рабадановли сунела шила жамигIятла гIямрулизирра жигарла бутIакьяндеш дирули сай. Профсоюзла председательли, избирательная комиссияла участокла председательли, школализив физикала, математикала ва информатикала ШМО-лис бекIдеш дирули ва цархIилтира къуллукъуначив узули калун.
Илини сунела гIямрула рархкьячил барх хIябал дурхIя абикьурли, гIяхIси бяркъра бедили, чебяхIси даражала багьудира касахъили, гIямрула гьунчи дураили сай. КIел урши – Рабазан ва Шамил – чула дудешлагъуна санигIятличи бегIбиубли, математикала учительти саби. Илдазивад Рабазан ГъазимяхIяммадович школала директорлира узули сай. Сунела дудеш кьяйдали, жавабкардешличил, чебетаахъили сунечи хъарси хIянчи бирули узули сай.
ГъазимяхIяммад МяхIяммадовичла дахъал дусмазиб барибси хIялалси бузери пачалихълира чихъли кьиматлабариб, ил чумал шабагъатличи лайикьвикиб: «ДР-ла халкьла багьудила отличник», «РФ-ла багьудила хIурматла хIянчизар», «ЧебяхIси категорияла мугIяллим», «Бузерила ветеран» ибти уми сархили сай, ДР-ла Профсоюзла организацияла союзла, «Ахъушала район» МО-ла администрацияла, ТIебекмахьила шила администрацияла, багьудила управлениела, школала, культурала ва туризмала управлениела шайзивад чумал ХIурматла Грамотабачил шабагъатлаварибси сай.
2004-ибил дуслизив Россияла Федерацияла Президентла ХIукму хIясибли «1941-1945-ибти дусмала ЧебяхIси ВатIа дергълизиб чедибдеш сархибхIейчирад – 60 дус» бикIуси медальличил шабагъатлаварили сай. ТIебекмахьила шила Советла депутатунала собраниела депутатра сай.
Ишдус Ахъушала шилизибси культурала КIялгIялизиб бетерхурси конференцияличивра «Ахъушала район» МО-ла администрацияла шайзивад ХIурматла Грамоталичи лайикьвикиб, илгъуна шабагъатличилра мубараквирулра ил нушани! Гьанна бусягIятра сунечи хъарси хIянчи жавабкардешличил ва чебетаахъили бирули сай ГъазимяхIяммадли. Сунени кадирхьути дурсрачи дурхIназир диги ва иштяхI имцIадиахъес халаси къайгъи бирули сай.
ГъазимяхIяммад МяхIяммадович гьар шайчивад пагьмучевси адам сай, илис дигахъу поэзияра. Илини нешла мезличил назмуртира лукIули вирар.
Гьаннала гIергъира гIямрулизир ва бузерилизир сархибдешуни имцIадикIаб! Сунела дурхIнани ва илдачибад акIубтани разивирули хIериэс кьадарбиаб!
С.ГIябдуллаева

