Ишди бурхIназиб Ахъушала районнизибси ДР-ла Миллатла пачалихъла ГI.Тахо-Годила уличилси музейла филиалли сабси, Ахъушала шилизибси Загьидат МяхIяммадовала уличилси краеведческий музейлизиб Ахъушала районнизибти динна гIялимтачил гьунибаъни бетерхур.
Ил гьунибаънилис сабабли бетаурси сабри музейлизиб бусурман динна ваяхI гьаладихьибси «ЖявхIелила някъли делкIунти Кьуръанти» бикIуси выставка абхьни.
Выставкаличир лерри жяв заманализир ГIярабла мезла някъли делкIунти гьалабла манзилла Кьуръанти, кунги, мугьурличилти белкIани, гьайкурти, лукIухIели шинкья картIути секIал ва гIурра дахъал ваяхI. Мугьур ва лукIути ваяхI дарилри мегьлизирад, лигализирад, урцуйзирад. Выставкаличир гьаладихьибти ваяхIлизир Ахъушала районна музейла архивлизирадти ваяхI, Унцукульла районна Гимрила шилизибси музейлизирад хибти кунги лерри.
Гьунибаънилизир бутIакьяндеш дариб тах шагьарлизибси ДР-ла ГI.Тахо-Годила уличилси Миллатла музейла Генеральный директорла заместитель Заира Кильдеевани, Унцукульла районнизибси «АхIульго» бикIуси культурно-исторический комплексла гIилмула хIянчизар Ибрагьим Ибрагьимовли, ил районна Гимри шилизибси музейла директор МяхIяммадсултIан ГIябдуллаевли, УбяхI ЧIугIлила шилизивадси палеонтологияла музейла директор ГIямар ХIяпизовли, Лавашала районна ЧIуни шилизибси музейла директор МяхIяммад Мусаевли, Ахъушала шилизибти ЗугьумхIяжи ЗугьумхIяжиевли, Ниди ГIямархъала МяхIяммад ГIямаровли, Семгамахьила, Дубримахьила, Кавкамахьила, ЭлахIеркIла ва цархIилтира махьурбала мижитунала имамтани, мутIагIялимтани, культурала управлениела начальникла заместитель Кьади ГIябдулкаримовли, сунела хIянчизар МяхIяммад ХIяжилагIялиевличил варх, Ахъушала районна жамигIятла вакил МяхIяммадзагьир МяхIяммадовли, МяхIячкъалализибси Дагъиста пачалихъла университетла востоковедениела факультетла преподаватель, профессор, историк-гIярабист, тарихла гIилмуртала доктор Замир Закарьяевли ва гIурра бахъал хIурматла адамтани.
Гьунибаъни ибхьули гъайрухъун музейла директор Зубалжат Мирзаева.
– Нушачи гIяхIладли бакIиб гьарахъти мер-мусаличибад хIурматла гIяхIли, илдачил нушани бархбас бузахъуси саби. Нушала шилизибад бакIибти динна шайчибси халаси багьудила бегIти адамти нунира, илкьяйдали лебилра районна халкьли халаси хIурмат бирути адамти саби. Илди-ургаб леб ЗугьумхIяжи ва Ниди ГIямархъала МяхIяммадра. Наб ишбархIи иша цалабикибтала лебталалра уми дурес ва баркалла багьахъес дигулра, – рикIи ил.
– Нушала районнизиб ва Ахъушала шилизиб бахъал гIялимти гьанналаубра буибти саби ва гьаннала заманара леб. Нушала шилизивадси Устаз ГIяли-ХIяжичилара ва цархIилти динничи чекабизурли, чула гIямру диннис харждарибти гIялимтачилара хъумартес асубируси ахIен. Чеабиуси наслулизи районна тарихличила хъумхIертахъес, чула багьуди тIинтIбарес бузути динна агьлу нушани ахъбуцес гIягIнити саби ва гьарил адамли илдала баркьуди багьес, ил гIебасес гIягIниси саби. Нушала дин бегIлара умуси, адамлизи сунела гIямрулизиб гIяхIсицун гIебасахъес ва бирахъес гIеббуруси саби. ИшбархIи нушани хIядурбарибси выставкаличир лер гьалабла манзиллизир някъли делкIунти кунги, сарира Унцукульла районнизибси музейлизирад хибти. ЧIугIлила шилизивси Чурчума махьилизиб ихтионазаврла лигуби даргибси палеонтолог, нушала музейла юлдаш ГIямар ХIяпизовли хибти ваяхIра, – буриб Зубалжат Мирзаевани.
ГIур Заира Кильдеевази гъай бедиб. Илинира лебтасалра баркалла багьахъур илгъуна мягIничебси выставкаличи хIурматла гIялимти бакIнилис.
Гьунибаъниличиб гъайбухъун ва дахъал гIяхIти гъай дуриб МяхIяммадсултIан ГIябдуллаевли, МяхIяммадзагьир МяхIяммадовли, Замир Закарьяевли, МяхIяммад Мусаевли, ГIямар ХIяпизовли, Семгамахьила мижитла имам Сулайбан Сулайбановли ва цархIилти гIяхIланира.
— Дагъистайзиб дахъал дусми гьалаб кабизурси саби бусурман дин, илхIейчибад нушала халкьли гIярабла мезличил лукIули, бучIули, багьуди кайсули, гьар журала гIилмуртира руркъули буибти саби. ИлхIейчирад гьарил шила мижитлизир гIярабла мезличил лукIули дузахъутири бекIахъудилашалти (хозяйственный) жузира. Шилизир кадикибти лерилра анцIбукьуни лукIутири илди жузази. Амма илди жузи нушачи даили ахIен, – буриб гьунибаъниличиб гъайбухъунтани.
Балбуцла лебилра хIурматла гIяхIлани выставкаличир гьаладихьибти ваяхI иштяхIличил хIердариб ва гIярабла мезличил делкIунти Кьуръантазиб бучIули калун. Зубалжат Мирзаевани ва музейла хIянчизарти НасихIят ГIисаевани, ПатIимат МяхIяммадовани илди ваяхIличила ва илдала мягIналичила чебетаахъили аргъахъиб.
Ил выставка Ахъушала шилизибси музейлизиб февраль баз бикайчил кавлуси саби. Илди Кьуръа дурхъати кунги ва цархIилтира динна ваяхI чедаэс дигути лебилра музейлизи жибирули саби. Ил выставка чебаэс вирар «Пушкинская карта» хIясиблира, районна духIнарти школабала бучIантира музейлизи букьес бирути саби.
С.ГIябдуллаева

