ГIяхIти гIядатуни гIерисахъули

Ишди бурхIназиб Ахъушала район­­низибси ДР-ла Мил­лат­ла пачалихъла ГI.Тахо-Го­ди­ла уличилси музейла филиалли саб­си, Ахъушала шилизибси Загьидат Мя­хIям­­мадовала уличилси краеведческий музей­ли­зиб Ахъушала районнизибти динна гIялимтачил гьунибаъни бетерхур.
Ил гьунибаънилис сабабли бетаурси сабри музейлизиб бусурман динна ваяхI гьаладихьибси «ЖявхIелила някъли делкIунти Кьуръанти» бикIуси выставка абхьни.
Выставкаличир лерри жяв заманализир ГIярабла мезла някъли делкIунти гьалабла манзилла Кьуръанти, кунги, мугьурличилти белкIани, гьайкурти, лукIухIели шинкья картIути секIал ва гIурра дахъал ваяхI. Мугьур ва лукIути ваяхI дарилри мегьлизирад, лигализирад, урцуйзирад. Выставкаличир гьаладихьибти ваяхIлизир Ахъушала районна музейла архивлизирадти ваяхI, Унцукульла районна Гимрила шилизибси музейлизирад хибти кунги лерри.
Гьунибаънилизир бутIакьяндеш дариб тах шагьарлизибси ДР-ла ГI.Тахо-Годила уличилси Миллатла музейла Генеральный директорла заместитель Заира Кильдеевани, Унцукульла районнизибси «АхIульго» бикIуси культурно-исторический комплексла гIилмула хIянчизар Ибрагьим Ибрагьимовли, ил районна Гимри шилизибси музейла директор МяхIяммадсултIан ГIябдуллаевли, УбяхI ЧIугIлила шилизивадси палеонтологияла музейла директор ГIямар ХIяпизовли, Лавашала районна ЧIуни шилизибси музейла директор МяхIяммад Мусаевли, Ахъушала шилизибти ЗугьумхIяжи ЗугьумхIяжиевли, Ниди ГIямархъала МяхIяммад ГIямаровли, Семгамахьила, Дубримахьила, Кавкамахьила, ЭлахIеркIла ва цархIилтира махьурбала мижитунала имамтани, мутIагIялимтани, культурала управлениела начальникла заместитель Кьади ГIябдулкаримовли, су­­нела хIянчизар МяхIяммад ХIяжи­ла­гIя­­лиевличил варх, Ахъушала районна жамигIятла вакил МяхIяммадзагьир Мя­хIям­мадовли, Мя­хIяч­къалализибси Дагъис­та пачалихъла университетла востокове­де­ниела факультетла преподаватель, профессор, ис­то­рик-гIярабист, тарихла гIил­муртала доктор Замир Закарьяевли ва гIур­ра бахъал хIур­мат­ла адамтани.
Гьунибаъни ибхьули гъайрухъун музейла директор Зубалжат Мирзаева.
– Нушачи гIяхIладли бакIиб гьарахъти мер-мусаличибад хIурматла гIяхIли, илдачил нушани бархбас бузахъуси саби. Нушала шилизибад бакIибти динна шайчибси халаси багьудила бегIти адамти нунира, илкьяйдали лебилра районна халкьли халаси хIурмат бирути адамти саби. Илди-ургаб леб ЗугьумхIяжи ва Ниди ГIямархъала МяхIяммадра. Наб ишбархIи иша цалабикибтала лебталалра уми дурес ва баркалла багьахъес дигулра, – рикIи ил.
– Нушала районнизиб ва Ахъушала шилизиб бахъал гIялимти гьанналаубра буибти саби ва гьаннала заманара леб. Нушала шилизивадси Устаз ГIяли-ХIяжичилара ва цархIилти динничи чекабизурли, чула гIямру диннис харждарибти гIялимтачилара хъумартес асубируси ахIен. Чеабиуси наслулизи районна тарихличила хъумхIертахъес, чула багьуди тIинтIбарес бузути динна агьлу нушани ахъбуцес гIягIнити саби ва гьарил адамли илдала баркьуди багьес, ил гIебасес гIягIниси саби. Нушала дин бегIлара умуси, адамлизи сунела гIямрулизиб гIяхIсицун гIебасахъес ва бирахъес гIеббуруси саби. ИшбархIи нушани хIядурбарибси выставкаличир лер гьалабла манзиллизир някъли делкIунти кунги, сарира Унцукульла районнизибси музейлизирад хибти. ЧIугIлила шилизивси Чурчума махьилизиб ихтионазаврла лигуби даргибси палеонтолог, нушала музейла юлдаш ГIямар ХIяпизовли хибти ваяхIра, – буриб Зубалжат Мирзаевани.
ГIур Заира Кильдеевази гъай бедиб. Или­нира лебтасалра баркалла багьахъур илгъуна мягIничебси выставкаличи хIур­мат­ла гIялимти бакIнилис.
Гьунибаъниличиб гъайбухъун ва дахъал гIяхIти гъай дуриб МяхIяммадсултIан ГIяб­дул­лаевли, МяхIяммадзагьир МяхIям­ма­довли, Замир Закарьяевли, Мя­хIям­мад Мусаевли, ГIямар ХIяпизовли, Сем­гамахьила ми­житла имам Сулайбан Сулайбановли ва цар­хIилти гIяхIланира.
— Дагъистайзиб дахъал дусми гьалаб кабизурси саби бусурман дин, илхIейчибад нушала халкьли гIярабла мезличил лукIули, бучIули, багьуди кайсули, гьар журала гIилмуртира руркъули буибти саби. ИлхIейчирад гьарил шила мижитлизир гIя­рабла мезличил лукIули дузахъутири бе­кIахъудилашалти (хозяйственный) жузира. Шилизир кадикибти лерилра анцI­букьуни лукIутири илди жузази. Амма илди жузи нушачи даили ахIен, – буриб гьунибаъниличиб гъайбухъунтани.
Балбуцла лебилра хIурматла гIяхIлани выс­тавкаличир гьаладихьибти ваяхI иш­тяхI­личил хIердариб ва гIярабла мезличил делкIунти Кьуръантазиб бучIули калун. Зубалжат Мирзаевани ва музейла хIян­чизарти НасихIят ГIисаевани, ПатIимат Мя­хIяммадовани илди ваяхIличила ва илдала мягIналичила чебетаахъили аргъахъиб.
Ил выставка Ахъушала шилизибси музейлизиб февраль баз бикайчил кавлуси саби. Илди Кьуръа дурхъати кунги ва цархIилтира динна ваяхI чедаэс дигути лебилра музейлизи жибирули саби. Ил выставка чебаэс вирар «Пушкинская карта» хIясиблира, районна духIнарти школабала бучIантира музейлизи букьес бирути саби.

С.ГIябдуллаева