«ГIурра хабардерхаб хIела»

Хъубзара шадли вирар хъуми ризкьили дерхъалли, анхъчи разили вирар цIедеш дахъал дакIахъалли, мугIяллим талихIчевли вирар чеалкIуси наслу багьудлумачил гIяхIил бегIбиахъалли, далайчи хIулуркIар шилизиб мекъ биалли, лукIан талихIчевли вирар сай-вегIси жуз някълизи буцалли… ГIе, гьарил адам сунела санигIятличивли вирар машгьурвирусира. Яра гьатIира бархьаначи буралли, пагьмучевси адамли бирар санигIятла багьа ахъбирахъуси. Гьарли-марли, илди нушала гIямрула декIар-декIарти санигIятунала ранганазибадли цалабикибси чебяхIси бетуцли гьаладяхIра дикулра нуша. Ил бетуцлизир нуша секьяйда хIердирулрал лерилра санигIятунала вакилтазибадли дигахъусира саби. Иш гьакIлис рухIлашалси давлаличила гьанбушес дигулра. Илгъуна давла имцIаливан даршани дусмазиб пикрикартани, гIялимтани, поэтунани, писательтани, журналистунани,… табтуртази варакьбирули бирар. Сецад замана шалгIеббулхъаллира, иличил махлукьат пайдалабикIести имкантира акIахъубли сари. ХIера, даршани дусми гьалаб лукIули калунтани пасихIдешла дуклумачир нушачи даахъибти произведениеби ишхIелла манзиллизирра аргъбаибти сари ва нушани илди иштяхIличил дучIулра. ГIямар Хайямла, Саадила, Низамила, Гомерла, Овидийла, Байронна, Толстойла,… жузи чуйна делчIалра, гIурра илди сагадан някълизи касес уркIи хьулбикIули бирар. СенахIенну илдазир гIямрула дигIяндешуни, талихIличи гьундури, чебяхIсиличи умхьни,… лерти сари. Дигеси саби, илдигъунти рухIлашалти давлуми ишхIелла манзиллизирра гьаладяхI дашахъес имканти дурганти лебни. Хаслира пахрубарес вирар дарганти-ургаб, творчестволизиб дунъяла шягIиртачибра гIелахIебулхъули, пагьмули парчбикIути бахъал биъни. Бархьси саби, 20-30 дус гьалаб илди нушачил къаршибиркули, чула пагьмуртала урунжуназир творчествола шигIру-шарабли дужахъес нушаб имканти акIахъубтири. Сепайда, ГIяхIмадхан Абу-бакар, Амир Гъази, Газим-Бег, Ильяс ХIясанов ва бахъал цархIилтира бахъ жявли гIямрулизибадли арбякьун кьадин.

БусягIятла манзиллизирра дубурлантала творчествола гIевдухьуни миллатунала журналтала ва газетабала редакцияби сари викIалра хатIа бетхIерар. Бахъалгъунти поэтунира писательтира илаб саби бузути. Шимазибти ва шагьуртазибти лукIантала произведениебира илдани сари далкьарахъути ва бучIантачи диахъути. Илдигъунтазивадли сай «Замана» газетала корреспондент Дахадаевла районна Дибгашила шилизивадси ХIяжимурад Ражабовра. ГIергъити дусмазир илала урус мезличил ва дарган мезличил чумал жуз дурадухъи сари. Иш макьалализиб наб бурес дигулра илала ишди бурхIназиб дурабухъунси «ГIурра хабардерхаб хIела» бикIуси жузличила.

Авторли сунела хабуртала, очеркунала ва статьябала жуз Уркухъла шилизивадси машгьурси тухтур ХIясбуллагь МяхIяммадовичличила очеркличил бехIбирхьули сай. Илдигъунти гIяхIгъубзначила ва гIямрулизиб бахълис гIибратли бетауртачила саби ХIяжимурад ГIяммаевичла гьарил белкI.

Илини ишхIелла манзиллизир кадиркути анцIбукьуначила лукIули сай ва илдас бархьси кьимат кабалтесра балули сай.

Жуз «ГIямрула дурсри» ва «ГIямру гьанти гьундури» ибти кIел бутIализибад цалабикили саби. Цаибил бутIализир авторли гьарли-марли сунела белкIанала кумекличил гIямрула дурсри гьаладирхьули сай. Илди руркъуси сеналра челябкьлализив чевхIелкIан ва бархьдешлара жигарчебси бузерилара дякь чеббикIили, гIямрукад умутличил вашар.

КIиибил бутIализир улкалис къияндикибхIели, чула жан ахIерахIедарили, илала хъархIерагардеш датахъес дурабухъунти багьадуртачила сари имцIатигъунти белкIани. Ил жагьилтас патриот бяркъ бедлугнила темаличил чIумали бархбасахъи саби.

Авторли лерилра белкIани, бикIуливан, гьарли-марти гIямрулизирадли касибти сари. Сунела ва алавтала гIямрула бетуцуни сари илини сунела жузлизи «мерладарибти». Илдигъунтас документальныйти или бикIуси саби. СенахIенну илдазир адамла гIямру, илала кьисматла «документуни» хIясибли сари сипатдарибти. Ил багьандан саби жуз белчIес гьамадсира иштяхIдухъесира. Ил бучIухIели чичив-биалра гIяхIладли вякьунхIеливан, яра тамашала кьисматличила биштIаси фильм чебиахъусиван билзули саби. ХIяжимурад ГIяммаевичли илцадра саркъахъили ва чебетаахъили гьаргбирули сай сунела гьарил произведениела игитла сипат. Дахъал дусмазив мугIяллимли ва школала директорли узули калунси илис гьамадлира саби адамла хIял-тIабигIят сипатдирес ва бархьси кьимат кабалтес. Гьайгьайрагу, ил жузла бухIнабуц учIаннис гьалабихьес хIейрар, сенахIенну кIидаршцад бяхIличилси иличила макьала газетализи мерлабарес имканхIебикIур. Амма ил белчIунсини иргъу мирхъила шалилизибадли варъа кайснила тIягIям сегъуна бирусил.

Республикала рухIлашалси давлали бетаурси ва даргала жамигIятличи гIяхIла хабуртачил даим гьаббикIуси «Замана» газетала хIурматла хIянчизар, бахъла хIурматличи лайикьикибси журналист ва писатель илгъуна мурхьси мягIнала жуз дурабухъниличил мубараквирехIе ва илисра илала къугъаси кулпетлисра арадешра гьарбизунира дулгехIе.

ПатIимат Кьурбанова