Дургьаб хIела пагьмурти

ХIябилра тIягIямли бирар кьалли типографияла краскали тIембикIуси сагаси жуз сабяхъес ва чилилра някълизи буцес валкьхIеурси ил белчIес. ИшхIелла манзилла зумадикIути тIягIямагарти анцIбукьунани кьакьавикIахъухIели, сагаси художественный жузла сихIрула дунъялизи ухIнаахъес бикнира игъбарлизи халбарес вирар. СенахIенну илгъуна баркьудили шишимти ва анцIкьи хъумуртахъу, сагати тянишуни баргибхIеливан уркIи ванабирар.

Иш гьакIлис Дахадаевла районна КIишала шилизивадси пагьмучевси прозаик Ибрагьим Ибрагьимовла урус мезличи шурбатурси «Турцияла заклиуб» бикIуси жуз сабирхъулра. Ил жуз чебаибхIели серхурси анхъчили халаси къуллукъ гIеббуцибси цIедешла анхълизи рухIнарухъунхIеливан бизур. Илгъуна анхълизир декIар-декIарти цIедешла галгуби къугъали дерхъили дирар ва адамлис илгъуна лигIматунала ургав вагьариубхIели, гьалжанализив ахIенрара или гьанбиркур. ГIе, творчествола гьалжанализив инсан вагьаривиахъес устадеш лерти сари ишхIелла манзиллизив бегIлара гIяхIил лукIантала къяяназивси кIишан багьадурла.

1975 ибил дусличивадли КIишала урга даражала школализив нешла мезла ва литературала мугIяллимли узуси ил мурталра чеалкIуси наслула вакилтала ва шантала ургав сай. Илдала хIял-тIабигIят руркъес Дагъистан Республикала урибси учительлис гIяхIси имканра саби. Адамтала хасиятуни руркъни ва илдачил ихтилатунази ихъни лукIуси адамла чеветаибдешла лишан саби. ЧебяхIси категорияла учительли шила дурхIни мурхьти багьудлумачил бегIбирули ва илди гIибратчебси бяркъличи биркахъулицунра ахIи, илини лергIер мурхьси мягIнала ва учIаннис гIяхIдизести жузира зумали дуракайули сай. Гьанна илдала лугIи 50-йчибра имцIали саби. 43 дус педагогла санигIят бузахъуси ва шилизиб вегIла хозяйствора гIеббурцули, илдицад жузи лукIесра замана бургни игитдешла баркьудилизи халбарес вирар. ХIябалра илди бетуцлизирадли цалра гьунчибикахъес хIебирути адамти бахъал бираргу.

Илала жузас ахъси кьимат кабалтнилис бикьридеш дирули сари авторла произведениеби гьар жумягIлизиб дурабулхъуси «Литературала Россия» журналлизир ва «Россияла халкьанала ишхIелла манзилла литература» ибси антологиялизир дурадулхъни ва илди россиялантани иштяхIличил дучIни.

Романнизир гьаладихьибти анцIбукьуни 19-20-ибти даршдусмазир Дагъистайзир, Россиялизир ва ГIусманхъала пачалихълизир кадиркули сари. Ил произведение хъарахъили саби художественно-документальный материалличи: гIямрулизиб лебти адамтачил дарх авторли устадешличил пикридарибти игитунала сипатунира ила кадерхахъурли сай. Нушала улкализибси бархибдешли кьакьабакIахъибти цацабехIти адамти Турциялизи гечбиубтири. Гьайгьайрагу, дурала улкализиб илдас гьамадли ахIенри. Романнизиб авторлис бурес дигули сай дурала улкализиб талихI баргес романна игитли кьасбарниличила, амма илгъуна игъбар мурталра-декIар гьарбилзули ахIен ва гьариллис чебаэсра биркули ахIен. ВегIла мер-мусаличивадли гьарахъли талихI баргира викIесра гьамадси ахIен. Илгъуна талихI талихI саби викIесра хIейрар. Адамла бегIлара халаси талихI вегIла мер-мусаличив хIериъни саби. Романна бухIнабуц газета бучIаннис гьаргбарни лайикьагарси баркьудилизи халбарес вирар. СенахIенну жузла бухIнабуц балули гIергъи, ил белчIес иштяхIра хIебирар.

КъантIли буралли, ил дебали мягIничебси ва ибкьти анцIбукьуначил давлачебси роман някълизи касибсини хIебелчIи ца шайчи кахIебирхьу или гьанбиркули саби.

Бамсриагарли узуси ва дубурлантала гIямру устадешличил сипатдарес балуси писательлис бучIантани ахъси кьиматра лугули саби. Совет хIукуматла замана илала жузи делчIес ургабикили бири или гьанбиркули саби. ИтхIели школала гIямрула уршби-рурсбани, жагьилтани ва гьести гIямрула адамтани Дубуртар Улкала автортала, урусла ва дурала улкнала поэтуни-писательтала произведениебти халаси иштяхIличил дучIутири. ХIейгеси биалра, гIергъити дусмазир жузи дучIути лебгIеб камкабиубли саби ва иличибли чеалкIуси наслула вакилти сяйти багьудлумачилти ва гIякьлулизиб гIелакалхъутили бетарули саби.

ХIурматла Ибрагьим БяхIяммадович, илдигъунти пагьмули парчдикIути произведениеби лукIахъес багьандан хIед къаркъагъуна арадеш булгулра. Берхъаб хIела творчествола анхъ, гьардизаб хIела пасихIти пикруми, дурхIнала талихIли мурталра хIулуркIахъаби.

ПатIимат Кьурбанова