Даргантала уркIбазив ил даим мицIирси сай

Дубуртазирадли ша­раб­ли парчдикIути урун­жунани тяп виш­тIа­силиван адамти хIулбур­кIа­хъули бирар. ЦIуба арцван лямцIдикIути дяргIибти шинни ил­дала милиги ихъахъуливан, дур­хIялира сунела бегIтицунра ахIи, алавтира сунела гIямрула ган­зухъуни ихъухIели, къугъати бар­кьудлумани разибирахъу. Ил­кьяйдали паргъатли урунжла шин гьаладяхI дашар, гьарра шай­­чирадли цаладиркути урун­жу­нани гьайбатси ва бягIуси хIеркI бетарахъу. Тяп гIулухъали бегI­­­тазирадли ва алав­тази­рад­ли гIякь­­лула, белчIу­ди­ла заве­де­ние­­базир багьуд­­лумала давлуми кай­сули, гьа­лавяхI вашусиван. Хала­кабаибси хIеркI­ли шими ва шагьурти умути шин­ничил гIер­дурцу, авлахъуначирти дегI­ну­ба­­зи милиги ихъахъу. Адамлира су­­нени ду­чибти гIякьлу-дагь­рила гье халкьла дагь­рилизи делгIес ве­хIирхьур. Хас­ли­ра ил поэт виал­ли, илини сунела пагь­мула асар­лиур шигIрула дав­луми ван­заличи бер­хIили нур­ван адамтала уркI­­ба­­зи гIяй­диру. Илдигъунти гIям­ру­ла ман­зил­тачила даргала маш­гьурси поэт МяхIяммад ХIя­ми­дов­ли хIябилра жа­гали белкIи са­би су­нела «ХIябал ганз» би­кIу­си наз­му­лизиб:

ХIуни чум ганз кацIадра
Иш шалал дунъяличир,
Илди хIябалцун сари
Адамла гIямрулизир.

Цаибил – дурхIядешла,
Дунъя хIуни гьаргбирул,
ХIу агадри дунъяра
Аги или гьанарул.

КIиибил ганз – жагьдешла,
Дусми аркьути диъни
Дунъяла тIягIям айсул,
Пикрилизи кахIейсул.

ХIябъибил ухънадешла,
Дунъяла мягIни балул,
Я паргъатли, я дардли
Ахъиб гьуни хIербирул.

ГIе, поэтли дяхIимцIайзирван гIям­рула дигIяндешуни чедиути са­ри. Илди сари лертиван сипатдирес­ра илизир ус­тадеш дирар. Гьайгьай, ил гьарли-марси поэт виалли. ГIямарла Ба­­ти­райгъуна, Амир Гъазигъуна, Газим-Бег БяхIяндовгъуна, Мя­хIяммад ХIя­ми­дов­гъуна… Ил сияхI гIуррара даимбарес вирар, амма ил бахъ къантI­силира бетарар. Поэтуни бирар абзурли даршдусмазибра чучила хъумхIертести, чула пагьмуличил азирти адамтала уркIби ясирдурцути. Даргала шягIирти-ургабра илдигъунти лебниличи нушани пахрухIебарес хIедирехIе. Амма ишхIелла манзиллизиб камли ахIен чумал назму сен-биалра цаладяхъили, нуша поэтунира, нуша пагьмучертира, нуша машгьуртира или хамли гъайбикIути. Илдигъунтала сяйти белкIани чедиухIели ва илдала дургIети баркьудлуми хIясибдирухIели, халкьлира поэзия мучлаагарбирескабиили саби. Адамдеш агарти, илдигъунтала баркь-бацлизир гьимидухъести далилти чехIедиэс адамтира гIянцIти ва сукъурти ахIенгу. Илдигъунти лукIанти мурталра бирути бургар ва илдачила гьарли-марти поэтунани чумра сатирала ва критикала назмура делкIунти сари.

Дубуртар Улкализибцунра ахIи, Россиялизирра хабардерхурти шягIиртала цаибтала къяяназивадли гьанушес вирар МяхIяммад ХIямидов.

МяхIяммад ХIямидов акIубси сай Сергокъалала районна ГIяй­мау­махьила шила советлизи ит­хIели кабурхуси Буцрамахьилизив 1930 ибил дусла сентябрьла 28-личив. Илини Сер­гокъалала педучилище, гIур Дагъиста пединститут та­ман­­дарибтири. КПСС-ла ЦК-ла чебяхIси партийная школа бел­чIун­сири.

Даргала халкьла буралабала жуз бегI гьалаб М.ХIямидовли сабри дураибси. Даргала литературализи илини кабихьибси пай дебали халаси саби.

Ил «Ленинна байрахъ» газетала редакциялизив тилмажли, культурала отделла редакторлира узиб.

1966 ибил дусличивадли те­ле­ви­де­ниелизив узусири. БегI гьалав ДАССР-ла Министртала Советлизибси те­ле­ви­дение­ла ва радиовещаниела Па­чалихъла комитетла Председатель сай­ри. ГIергъити дусмазив (1970-2002) «Да­гъис­тан» ГТРК-ла правлениела пред­седательлира узули калун. Чуйнара Дагъиста АССР-ла Верховный Советла депутатли ва ДАССР-ла Верховный Советла Президиумла членни викIибсири.

Дарган мезличир ва урус мезличир илала 30 жуз дурадухъунтири.

1965 ибил дусличивадли СССР-ла писательтала Союзла, ДР-ла писательтала Союзла правлениела ва 1958 ибил дусличивадли СССР-ла журналистунала Союзла член, историяла гIилмуртала кандидат сайри.

ДР-ла Халкьанала ­Съездла организационный ­комитетла член сайливан, илини жа­ми­гIят­ла гIямрулизирра жигар­ла бу­тIа­кьян­деш дирутири. РФ-ла Пре­зидентла ДР-ли­зиб­ти игьдибар бихьибти адамтала сияхI­лизи кархуси илини улкала духIнар ка­диркути анцI­бу­кьу­на­зир бутIа­кьяндеш диресра замана бургусири.

МяхIяммад Халимбековичла творчествола давла лебгIеб халаси саби. Илала цаибти произведениеби 1950 ибил дуслизир дурадулхъескадиибтири. Илала «Дила зиланти» бикIуси назмуртала жуз бегI гьалаб 1962 ибил дуслизиб дурабухъунсири. 1981 ибил дуслизиб дурабухъунси «Хьаникъада» бикIуси назмуртала жуз ДАССР-ла Сулайбан Стальскийла уличилси республикала премияличи лайикьбикибсири. «Лерилра далуйти хIечила сари» ибси назмуртала жузлис ГIямарла Батирайла уличилси литературала премия касибсири.

Машгьурси поэт ва тилмаж, жа­ми­гIятла ва пачалихъла хIяракатчи Мя­хIям­мад Халимбекович лукIнила бетуцлизиб зубарти бетаурти бахъал журналистуназибадли цалабикибси зурбаси «Дагъистан» Гостелерадиокомпаниялис устадешличил бекIдеш диресра бажардивиркусири. Илкьяйдалира улкализиб къиянси замана биъниличи хIерхIеили, илдала бузери ахъли кьиматлабирес, гьарилла пагьмурти гьаладяхI дашахъес, жагьил лукIанти гьарра шайчибадли гIеббурцес, лебталалра яшавла ва гIямрула даража къулайбиахъес къайгъилизивсири. Чис сегъуна кумек хIяжатлил, чи секьяйда гIевуцес лайикьлил ва сунени бекIдеш дируси азирличибра имцIати адамтала кьукьялис сегъуна гIяхIдеш чебетаахъес вирарал пикривикIусири. Сунела хъалибаргван ил коллектив къайгъначил ва дигиличил алавбурцусири.

Илала бузерилизиб бекI­ли­биуб­си­гъуна низам-кьяйда ду­рус­ли дузахъни би­русири. Сунела бузерила чебяхIси бетуц мисалли бетаахъурли, илини цар­хIилтазибадлира гьарил бирусиличи чекабизахъни, бархьдешличил ва хIя­лалдешличил чучи хъарси хIянчи дурабуркIни, коллективлизиб цабалг­ни,… тIа­лабдирутири. Ил багьандан саб­ри республикала СМИ ахъси да­ражаличи дураэс илис им­кан­ба­кIибсира. Илгъуна адамтачи ди­гили вицIибси, бархьдеш гIям­ру­ла шалда бетаахъурси, гьарилла уркIи иргъуси руководительла хIур­матра халасири ва гьаннара иличила уркIила дигиличил гьанбуршули саби иличил барх бузули калунтани. Гьарилли-декIар хIейрар илкьяйда дахъал дусмазиб илгъуна халаси коллективлис бекIдешра дирули, творчестволи­зивра сабурличил гьалавяхI вашес.

БучIантас дигутили детаурли сари илала «Хьаникъада», «Дуклуми», «Дубурти ва нуша», «Ванзала жи», «Дудешла юрт», «Лишан», «ГIебшнила дирихьми» ва цархIилти урус мезли ва дарган мезли дурадухъунти назмуртала жузи.

МяхIяммад ХIямидовли Дагъиста радиоличила ва телевидениеличила «Кагъар ва манзилти агарли» бикIуси 1977 ибил дуслизиб жуз белкIунсири.

Сунела произведениебазир авторли ВатIан багьандан жан ахIерахIедируси ва ил вавалибяхъяхъес багьандан бамсриагарли узуси дубурлан сипатирули сай. Илала произведениебала игитуни бамсриагарли бузути, малхIямти, саберхурти, гIямру дигахъути, челябкьлаличи бирхути,… саби. Поэтла лирикала игит чебяхIдешличи гьуцIси, хамдеш-халадеш агарси, дунъяла вайра гIяхIра лертиван чедиуси сай. Бархьаначи буралли, шягIирла лебилра лирика адамтачи дигили парчбикIуси саби.

Дебали мурхьси мягIнала ва делчIес гьамадти сари илала «Гумайла бикьруми» бикIуси жуз­лизи кадерхахъурти гIямрула лерилра шалуби сипатдирути ца куплетлизирадли цаладикибти наз­муртира:

…Гьалаб гIялимти сабри
Дахъал жузи делчIунти,
Гьанна бахъал «гIялимти»
Леб ца жуз хIебелчIунти.
* * *
ПIягъила леб лезмира
Бахъал лехIирхъутира,
ГьатIи гIур илис селра
АхIенгу гIягIнисира.
* * *
Адам сегъуна саял
Буру хIези хIулбани,
Илдани далахъути
ХIуни делчIес багьадли.
* * *
Разидешуни хъярхъли
Хъумуртулра нушани.
Шишимти дихIулира
УркIилизи картIили.
* * *
БегIла дурхъал баркьуди
Уббулхъангу цIахдешли,
Нагагь ил бетерхахъес
ХIуни хIярамбарадли…
Нушала хала бегIтани гумайтазир, шадлихъуначир, ихтилатуназир гьандуршути гIякьлу-дагьрила асарлиур акIубти илдигъунти назмуртала хазна цалабяхъибси жуз саби ил поэтла.

«2010-ибил дуслизиб «Гумай» бикIуси дила жуз дурабухъун, — лукIули сай ил жузла гьалагъайлизиб МяхIяммад Халимбековичли. — Ил балкьаахъес ну верхIел дус узира. Илис делкIунти лерилра хабурти ва назмурти ца жузлизи кадерхахъес хIейрусили уббухъун. Иш жуз — «Гумайла бикьруми» — гьалаб ду­рабухъунси «Гумайла» кIиибил бутIа, ахир саби.

… Гумайлизир акIубти къантI­ти, амма халаси мягIна бухIна­бу­цибти, гьачам аргъибхIели, гIур гIямрулизир хъум­хIертести хабурти, айтуби, бурала­би, масхурти, багьираби халкь-ургар хъярхъли тIинтIдирутири. Илди хьулчи­ли дуцили, делкIунти сари иш жузлизирти назмуртира…». ХIебиалли ил жуз бу­чIуси нушала хала бегIтачил варх гу­майлав вагьаривиубсиван пикриикIули, пергерти назмуртала «дякькад» гьайбатли ватихьес вирар…

Дурала улкнала ва урусла автортала дахъал призведениеби МяхIяммад Ха­лимбековичли дарган мезличи шурдатуртири. Илдазирадли сари Шото Руставелила «Къапланна гуличевси нарт» («Витязь в тигровой шкуре»), ГIямар Хайямла «Рубаятуни» ва Дагъиста миллатунала автортала дахъал произведениеби. МягIничерти илдигъунти произведениеби дар­гантази чула мезличил дел­чIахъес имкан бедни поэтла халаси гьунарлизи халбарес вирар. Мез гьаладяхI дашахънилисра давлачердирнилисра илгъуна баркьуди дебали кумекли бетарули саби. Амма бегIлара гапличи лайикьси илала баркьудилизи халбарес вирар Кьуръан дарган мезличи шурбатни. Дила пикри хIясибли, урус мезличил Кьуръан бучIесичиб дарган мезли бучIес къулайлира бирар. СенахIенну бусурман диннизир чедаахъибти далилти бусурмай тяхIярли баяндарес хIейрар. Даргантас лебгIеб халаси савгъат саби ил хIурхъан гIяхIгъабзали гIелаб батурси.

М.ХIямидовла сабухъчебси бузери улкалира ахъли кьиматлабарибсири. Ил шабагъатлаварибси сай Бузерила ХIунтIена Байрахъла, «ХIурматла лишан» ва «ДР-ла гьаларти сархибдешуни багьандан» ибти ордентачил. Дагъистан Республикала культурала урибси хIянчизарла уличира лайикьикибси сай.

М.ХIямидовли сунела назмуртазир философияла, дигайла ва цархIилти лирикала темаби ахъдурцутири. ХIера, сейкIулил ил сунела ца назмулизив:

ХъуцIрумачир, гажинван,
Дихулра Бац-БерхIира,
Бялихъчили къаякъван
Бархьбирулра Ванзара.

Ярашличиб урчиван
Бикулра Заманара,
Ну агарси, мучиван
ТIутIубири Дунъяра.

Нуни саб гIяламла чар
ХутIличил сабатурси.
Ну сайра инсантачи
Зак-зубри гъамдарибси.

Нуни саб жаваб лугул
ИшбархIи дирутасра,
Нуни дурцис имтихIян
Челябкьлала гьаларра.

Балас: илди хIедирар
Я гьамадти, я кункти.
Камлив гунзри инсанни
ХатIаличил кацIибти?

Камлив бунагьунира,
Дила, хIела, итала?
Чуйна цIумбухъахъуна
Дунъя дехли илдала?

Балулра, жявли ахир
ЛебхIякьян суалтала.
Дех халал саби набчиб
Жаваб гес гIягIнитала.

Дунъяла гIяхIти-вайти –
Лерилра сари набзир –
Ванзалара заклара
Ургав вегIбекI Инсайзир!

Сецад жагали сипатдарилил поэтли инса гьаларти жавабкардеш. Илкьяйдали сунечи лерил вайтира гIяхIтира чесили. Лебилра дунъя къулайбиахъес, илабти адамтала гIямру гIяхIдухъахъес ва челябкьла та­лихIли бицIахъести пикруми са­ри илизир парчдикIути. Ил дунъя гIяхIла шайчи барсбарес гIякьлу-дагьри лерси караматчигъуна сай ва сеннира илгъуна баркьудилизи халаси пайра кабирхьни марбирули сай. Илцадра абзурли мусни-зубрачи асарбирес хьуликIуси шягIир сунела лерилра багьудлуми, гIякьлу, цIакьани дунъяла бетуц гIяхIла шайчи барсбарес къайгъилизив сай. Тарихла бетуцлизир адамли дирахъути кахти баркьудлумира гIур тикрархIедиахъесли…

Пачалихъла хIяракатчи, Дагъиста халкьла поэт гьаниркахънилис хасбарибси балбуц бетерхур гьалабван МяхIячкъала шагьарлизибси Р.ХIямзатовла уличилси Миллатла библиотекализиб. Ила цалабикиб поэтла шанти-тухумти, поэтуни, писательти, журналистуни, мугIяллимти ва цархIилти санигIятунала бегIти адамти.

Балбуц бузахъулри Хизри Юсуповли. Илини МяхIяммад Халимбековичла гIям­рула ва творчествола гьунчила баянти ду­риб. ГIур поэтличила къугъати гъай дурули, гъайбухъун ­бахъал адамти. Мя­хIяммад ХIя­ми­дов­личил рарх рузули калунси, ил ункъли валуси ва илала назмурти урус мезличи шурдалтуси ГIяхIмадова Марина Анатольевнани уркIила бегIлара малхIямти дугьбачил поэтличила баянти дуриб. ГIур гъайбухъун Да­гъиста халкьла поэт Аминат ГIяб­дулманапова, «Дагъиста ши» би­кIуси музей-заповедниклис бекI­­деш дируси Зумруд Сулайбанова, МяхIячкъала шагьарла де­пу­татунала Собраниела Жагьилта­ла парламентла председатель ГIя­ли­гъал­бицI ХIусейнов, Р.ХIям­за­товла уличилси Миллатла библиотекала краеведениела даргала отделла руково­дитель Са­лимат ХIя­жие­ва ва цар­хIил­ти­ра.

Балбуцличир далуйти дел­чIун Дагъиста халкьла гIяр­тистка Пир­дауз Камаловани, Умугьат ХIя­сановани, Загьра Мя­­хIям­ма­довани, Зульмира ХIя­жие­вани, Наида ХIясановани.

Салимат ХIяжиевани жагали бал­к­ьаахъурлири МяхIяммад Ха­лим­бековичла жузала выставкара.

Балбуц ахирличи биркухIели Мя­­­хIям­мад Халимбековичла рур­­си Дагъис­та жузала из­да­тельст­­­во­ла директор Ма­рина ГIя­­­­ма­ровани ца­лабикибтас ур­кIи-ур­кIи­ла­бадси баркалла ба­гьа­­­хъур.

ЧевяхIси поэт 95 дус виъниличил бархбасахъи, кIинайс Избербаш шагьарлизибси ГI.Бати­райла уличилси Даргала театрлизиб дурабуркIуси балбуцличир илала гIямрула ва творчествола бетуцуначила даргала интеллигенцияли чула пикруми дуру, иличила поэтунани назмурти дучIа ва театрла гIяртистунани илала произведениеби хIясибли сценкаби чедиахъу. Илкьяйдали нушала ХIямидхъала МяхIяммад шадлихъла далдуцуназив, илала пасихIти назмуртала къяяназив, газетаби-журналтазир дурадулхъути макьалабазив ва даргантала уркIбазив даимлис мицIирли кавлан. ГIе, гьарли-марси пагьму бубкIуси ахIен заклизир бац-берхIи адулхъули ва дунъяличиб адамти хIербирули лебай.