Дубуртазирадли шарабли парчдикIути урунжунани тяп виштIасиливан адамти хIулбуркIахъули бирар. ЦIуба арцван лямцIдикIути дяргIибти шинни илдала милиги ихъахъуливан, дурхIялира сунела бегIтицунра ахIи, алавтира сунела гIямрула ганзухъуни ихъухIели, къугъати баркьудлумани разибирахъу. Илкьяйдали паргъатли урунжла шин гьаладяхI дашар, гьарра шайчирадли цаладиркути урунжунани гьайбатси ва бягIуси хIеркI бетарахъу. Тяп гIулухъали бегIтазирадли ва алавтазирадли гIякьлула, белчIудила заведениебазир багьудлумала давлуми кайсули, гьалавяхI вашусиван. Халакабаибси хIеркIли шими ва шагьурти умути шинничил гIердурцу, авлахъуначирти дегIнубази милиги ихъахъу. Адамлира сунени дучибти гIякьлу-дагьрила гье халкьла дагьрилизи делгIес вехIирхьур. Хаслира ил поэт виалли, илини сунела пагьмула асарлиур шигIрула давлуми ванзаличи берхIили нурван адамтала уркIбази гIяйдиру. Илдигъунти гIямрула манзилтачила даргала машгьурси поэт МяхIяммад ХIямидовли хIябилра жагали белкIи саби сунела «ХIябал ганз» бикIуси назмулизиб:
ХIуни чум ганз кацIадра
Иш шалал дунъяличир,
Илди хIябалцун сари
Адамла гIямрулизир.
Цаибил – дурхIядешла,
Дунъя хIуни гьаргбирул,
ХIу агадри дунъяра
Аги или гьанарул.
КIиибил ганз – жагьдешла,
Дусми аркьути диъни
Дунъяла тIягIям айсул,
Пикрилизи кахIейсул.
ХIябъибил ухънадешла,
Дунъяла мягIни балул,
Я паргъатли, я дардли
Ахъиб гьуни хIербирул.
ГIе, поэтли дяхIимцIайзирван гIямрула дигIяндешуни чедиути сари. Илди сари лертиван сипатдиресра илизир устадеш дирар. Гьайгьай, ил гьарли-марси поэт виалли. ГIямарла Батирайгъуна, Амир Гъазигъуна, Газим-Бег БяхIяндовгъуна, МяхIяммад ХIямидовгъуна… Ил сияхI гIуррара даимбарес вирар, амма ил бахъ къантIсилира бетарар. Поэтуни бирар абзурли даршдусмазибра чучила хъумхIертести, чула пагьмуличил азирти адамтала уркIби ясирдурцути. Даргала шягIирти-ургабра илдигъунти лебниличи нушани пахрухIебарес хIедирехIе. Амма ишхIелла манзиллизиб камли ахIен чумал назму сен-биалра цаладяхъили, нуша поэтунира, нуша пагьмучертира, нуша машгьуртира или хамли гъайбикIути. Илдигъунтала сяйти белкIани чедиухIели ва илдала дургIети баркьудлуми хIясибдирухIели, халкьлира поэзия мучлаагарбирескабиили саби. Адамдеш агарти, илдигъунтала баркь-бацлизир гьимидухъести далилти чехIедиэс адамтира гIянцIти ва сукъурти ахIенгу. Илдигъунти лукIанти мурталра бирути бургар ва илдачила гьарли-марти поэтунани чумра сатирала ва критикала назмура делкIунти сари.
Дубуртар Улкализибцунра ахIи, Россиялизирра хабардерхурти шягIиртала цаибтала къяяназивадли гьанушес вирар МяхIяммад ХIямидов.
МяхIяммад ХIямидов акIубси сай Сергокъалала районна ГIяймаумахьила шила советлизи итхIели кабурхуси Буцрамахьилизив 1930 ибил дусла сентябрьла 28-личив. Илини Сергокъалала педучилище, гIур Дагъиста пединститут тамандарибтири. КПСС-ла ЦК-ла чебяхIси партийная школа белчIунсири.
Даргала халкьла буралабала жуз бегI гьалаб М.ХIямидовли сабри дураибси. Даргала литературализи илини кабихьибси пай дебали халаси саби.
Ил «Ленинна байрахъ» газетала редакциялизив тилмажли, культурала отделла редакторлира узиб.
1966 ибил дусличивадли телевидениелизив узусири. БегI гьалав ДАССР-ла Министртала Советлизибси телевидениела ва радиовещаниела Пачалихъла комитетла Председатель сайри. ГIергъити дусмазив (1970-2002) «Дагъистан» ГТРК-ла правлениела председательлира узули калун. Чуйнара Дагъиста АССР-ла Верховный Советла депутатли ва ДАССР-ла Верховный Советла Президиумла членни викIибсири.
Дарган мезличир ва урус мезличир илала 30 жуз дурадухъунтири.
1965 ибил дусличивадли СССР-ла писательтала Союзла, ДР-ла писательтала Союзла правлениела ва 1958 ибил дусличивадли СССР-ла журналистунала Союзла член, историяла гIилмуртала кандидат сайри.
ДР-ла Халкьанала Съездла организационный комитетла член сайливан, илини жамигIятла гIямрулизирра жигарла бутIакьяндеш дирутири. РФ-ла Президентла ДР-лизибти игьдибар бихьибти адамтала сияхIлизи кархуси илини улкала духIнар кадиркути анцIбукьуназир бутIакьяндеш диресра замана бургусири.
МяхIяммад Халимбековичла творчествола давла лебгIеб халаси саби. Илала цаибти произведениеби 1950 ибил дуслизир дурадулхъескадиибтири. Илала «Дила зиланти» бикIуси назмуртала жуз бегI гьалаб 1962 ибил дуслизиб дурабухъунсири. 1981 ибил дуслизиб дурабухъунси «Хьаникъада» бикIуси назмуртала жуз ДАССР-ла Сулайбан Стальскийла уличилси республикала премияличи лайикьбикибсири. «Лерилра далуйти хIечила сари» ибси назмуртала жузлис ГIямарла Батирайла уличилси литературала премия касибсири.
Машгьурси поэт ва тилмаж, жамигIятла ва пачалихъла хIяракатчи МяхIяммад Халимбекович лукIнила бетуцлизиб зубарти бетаурти бахъал журналистуназибадли цалабикибси зурбаси «Дагъистан» Гостелерадиокомпаниялис устадешличил бекIдеш диресра бажардивиркусири. Илкьяйдалира улкализиб къиянси замана биъниличи хIерхIеили, илдала бузери ахъли кьиматлабирес, гьарилла пагьмурти гьаладяхI дашахъес, жагьил лукIанти гьарра шайчибадли гIеббурцес, лебталалра яшавла ва гIямрула даража къулайбиахъес къайгъилизивсири. Чис сегъуна кумек хIяжатлил, чи секьяйда гIевуцес лайикьлил ва сунени бекIдеш дируси азирличибра имцIати адамтала кьукьялис сегъуна гIяхIдеш чебетаахъес вирарал пикривикIусири. Сунела хъалибаргван ил коллектив къайгъначил ва дигиличил алавбурцусири.
Илала бузерилизиб бекIлибиубсигъуна низам-кьяйда дурусли дузахъни бирусири. Сунела бузерила чебяхIси бетуц мисалли бетаахъурли, илини цархIилтазибадлира гьарил бирусиличи чекабизахъни, бархьдешличил ва хIялалдешличил чучи хъарси хIянчи дурабуркIни, коллективлизиб цабалгни,… тIалабдирутири. Ил багьандан сабри республикала СМИ ахъси даражаличи дураэс илис имканбакIибсира. Илгъуна адамтачи дигили вицIибси, бархьдеш гIямрула шалда бетаахъурси, гьарилла уркIи иргъуси руководительла хIурматра халасири ва гьаннара иличила уркIила дигиличил гьанбуршули саби иличил барх бузули калунтани. Гьарилли-декIар хIейрар илкьяйда дахъал дусмазиб илгъуна халаси коллективлис бекIдешра дирули, творчестволизивра сабурличил гьалавяхI вашес.
БучIантас дигутили детаурли сари илала «Хьаникъада», «Дуклуми», «Дубурти ва нуша», «Ванзала жи», «Дудешла юрт», «Лишан», «ГIебшнила дирихьми» ва цархIилти урус мезли ва дарган мезли дурадухъунти назмуртала жузи.
МяхIяммад ХIямидовли Дагъиста радиоличила ва телевидениеличила «Кагъар ва манзилти агарли» бикIуси 1977 ибил дуслизиб жуз белкIунсири.
Сунела произведениебазир авторли ВатIан багьандан жан ахIерахIедируси ва ил вавалибяхъяхъес багьандан бамсриагарли узуси дубурлан сипатирули сай. Илала произведениебала игитуни бамсриагарли бузути, малхIямти, саберхурти, гIямру дигахъути, челябкьлаличи бирхути,… саби. Поэтла лирикала игит чебяхIдешличи гьуцIси, хамдеш-халадеш агарси, дунъяла вайра гIяхIра лертиван чедиуси сай. Бархьаначи буралли, шягIирла лебилра лирика адамтачи дигили парчбикIуси саби.
Дебали мурхьси мягIнала ва делчIес гьамадти сари илала «Гумайла бикьруми» бикIуси жузлизи кадерхахъурти гIямрула лерилра шалуби сипатдирути ца куплетлизирадли цаладикибти назмуртира:
…Гьалаб гIялимти сабри
Дахъал жузи делчIунти,
Гьанна бахъал «гIялимти»
Леб ца жуз хIебелчIунти.
* * *
ПIягъила леб лезмира
Бахъал лехIирхъутира,
ГьатIи гIур илис селра
АхIенгу гIягIнисира.
* * *
Адам сегъуна саял
Буру хIези хIулбани,
Илдани далахъути
ХIуни делчIес багьадли.
* * *
Разидешуни хъярхъли
Хъумуртулра нушани.
Шишимти дихIулира
УркIилизи картIили.
* * *
БегIла дурхъал баркьуди
Уббулхъангу цIахдешли,
Нагагь ил бетерхахъес
ХIуни хIярамбарадли…
Нушала хала бегIтани гумайтазир, шадлихъуначир, ихтилатуназир гьандуршути гIякьлу-дагьрила асарлиур акIубти илдигъунти назмуртала хазна цалабяхъибси жуз саби ил поэтла.
«2010-ибил дуслизиб «Гумай» бикIуси дила жуз дурабухъун, — лукIули сай ил жузла гьалагъайлизиб МяхIяммад Халимбековичли. — Ил балкьаахъес ну верхIел дус узира. Илис делкIунти лерилра хабурти ва назмурти ца жузлизи кадерхахъес хIейрусили уббухъун. Иш жуз — «Гумайла бикьруми» — гьалаб дурабухъунси «Гумайла» кIиибил бутIа, ахир саби.
… Гумайлизир акIубти къантIти, амма халаси мягIна бухIнабуцибти, гьачам аргъибхIели, гIур гIямрулизир хъумхIертести хабурти, айтуби, буралаби, масхурти, багьираби халкь-ургар хъярхъли тIинтIдирутири. Илди хьулчили дуцили, делкIунти сари иш жузлизирти назмуртира…». ХIебиалли ил жуз бучIуси нушала хала бегIтачил варх гумайлав вагьаривиубсиван пикриикIули, пергерти назмуртала «дякькад» гьайбатли ватихьес вирар…
Дурала улкнала ва урусла автортала дахъал призведениеби МяхIяммад Халимбековичли дарган мезличи шурдатуртири. Илдазирадли сари Шото Руставелила «Къапланна гуличевси нарт» («Витязь в тигровой шкуре»), ГIямар Хайямла «Рубаятуни» ва Дагъиста миллатунала автортала дахъал произведениеби. МягIничерти илдигъунти произведениеби даргантази чула мезличил делчIахъес имкан бедни поэтла халаси гьунарлизи халбарес вирар. Мез гьаладяхI дашахънилисра давлачердирнилисра илгъуна баркьуди дебали кумекли бетарули саби. Амма бегIлара гапличи лайикьси илала баркьудилизи халбарес вирар Кьуръан дарган мезличи шурбатни. Дила пикри хIясибли, урус мезличил Кьуръан бучIесичиб дарган мезли бучIес къулайлира бирар. СенахIенну бусурман диннизир чедаахъибти далилти бусурмай тяхIярли баяндарес хIейрар. Даргантас лебгIеб халаси савгъат саби ил хIурхъан гIяхIгъабзали гIелаб батурси.
М.ХIямидовла сабухъчебси бузери улкалира ахъли кьиматлабарибсири. Ил шабагъатлаварибси сай Бузерила ХIунтIена Байрахъла, «ХIурматла лишан» ва «ДР-ла гьаларти сархибдешуни багьандан» ибти ордентачил. Дагъистан Республикала культурала урибси хIянчизарла уличира лайикьикибси сай.
М.ХIямидовли сунела назмуртазир философияла, дигайла ва цархIилти лирикала темаби ахъдурцутири. ХIера, сейкIулил ил сунела ца назмулизив:
ХъуцIрумачир, гажинван,
Дихулра Бац-БерхIира,
Бялихъчили къаякъван
Бархьбирулра Ванзара.
Ярашличиб урчиван
Бикулра Заманара,
Ну агарси, мучиван
ТIутIубири Дунъяра.
Нуни саб гIяламла чар
ХутIличил сабатурси.
Ну сайра инсантачи
Зак-зубри гъамдарибси.
Нуни саб жаваб лугул
ИшбархIи дирутасра,
Нуни дурцис имтихIян
Челябкьлала гьаларра.
Балас: илди хIедирар
Я гьамадти, я кункти.
Камлив гунзри инсанни
ХатIаличил кацIибти?
Камлив бунагьунира,
Дила, хIела, итала?
Чуйна цIумбухъахъуна
Дунъя дехли илдала?
Балулра, жявли ахир
ЛебхIякьян суалтала.
Дех халал саби набчиб
Жаваб гес гIягIнитала.
Дунъяла гIяхIти-вайти –
Лерилра сари набзир –
Ванзалара заклара
Ургав вегIбекI Инсайзир!
Сецад жагали сипатдарилил поэтли инса гьаларти жавабкардеш. Илкьяйдали сунечи лерил вайтира гIяхIтира чесили. Лебилра дунъя къулайбиахъес, илабти адамтала гIямру гIяхIдухъахъес ва челябкьла талихIли бицIахъести пикруми сари илизир парчдикIути. Ил дунъя гIяхIла шайчи барсбарес гIякьлу-дагьри лерси караматчигъуна сай ва сеннира илгъуна баркьудилизи халаси пайра кабирхьни марбирули сай. Илцадра абзурли мусни-зубрачи асарбирес хьуликIуси шягIир сунела лерилра багьудлуми, гIякьлу, цIакьани дунъяла бетуц гIяхIла шайчи барсбарес къайгъилизив сай. Тарихла бетуцлизир адамли дирахъути кахти баркьудлумира гIур тикрархIедиахъесли…
Пачалихъла хIяракатчи, Дагъиста халкьла поэт гьаниркахънилис хасбарибси балбуц бетерхур гьалабван МяхIячкъала шагьарлизибси Р.ХIямзатовла уличилси Миллатла библиотекализиб. Ила цалабикиб поэтла шанти-тухумти, поэтуни, писательти, журналистуни, мугIяллимти ва цархIилти санигIятунала бегIти адамти.
Балбуц бузахъулри Хизри Юсуповли. Илини МяхIяммад Халимбековичла гIямрула ва творчествола гьунчила баянти дуриб. ГIур поэтличила къугъати гъай дурули, гъайбухъун бахъал адамти. МяхIяммад ХIямидовличил рарх рузули калунси, ил ункъли валуси ва илала назмурти урус мезличи шурдалтуси ГIяхIмадова Марина Анатольевнани уркIила бегIлара малхIямти дугьбачил поэтличила баянти дуриб. ГIур гъайбухъун Дагъиста халкьла поэт Аминат ГIябдулманапова, «Дагъиста ши» бикIуси музей-заповедниклис бекIдеш дируси Зумруд Сулайбанова, МяхIячкъала шагьарла депутатунала Собраниела Жагьилтала парламентла председатель ГIялигъалбицI ХIусейнов, Р.ХIямзатовла уличилси Миллатла библиотекала краеведениела даргала отделла руководитель Салимат ХIяжиева ва цархIилтира.
Балбуцличир далуйти делчIун Дагъиста халкьла гIяртистка Пирдауз Камаловани, Умугьат ХIясановани, Загьра МяхIяммадовани, Зульмира ХIяжиевани, Наида ХIясановани.
Салимат ХIяжиевани жагали балкьаахъурлири МяхIяммад Халимбековичла жузала выставкара.
Балбуц ахирличи биркухIели МяхIяммад Халимбековичла рурси Дагъиста жузала издательствола директор Марина ГIямаровани цалабикибтас уркIи-уркIилабадси баркалла багьахъур.
ЧевяхIси поэт 95 дус виъниличил бархбасахъи, кIинайс Избербаш шагьарлизибси ГI.Батирайла уличилси Даргала театрлизиб дурабуркIуси балбуцличир илала гIямрула ва творчествола бетуцуначила даргала интеллигенцияли чула пикруми дуру, иличила поэтунани назмурти дучIа ва театрла гIяртистунани илала произведениеби хIясибли сценкаби чедиахъу. Илкьяйдали нушала ХIямидхъала МяхIяммад шадлихъла далдуцуназив, илала пасихIти назмуртала къяяназив, газетаби-журналтазир дурадулхъути макьалабазив ва даргантала уркIбазив даимлис мицIирли кавлан. ГIе, гьарли-марси пагьму бубкIуси ахIен заклизир бац-берхIи адулхъули ва дунъяличиб адамти хIербирули лебай.

