Дарган девлис дебш луган

Дуклумани ахъбурцу

ЧIака хьанцIа заклизи,

ГIяхIгъубзна чебяхIбиру

Улка пасихIдешлизиб.

Адамла гIямру гьаладяхI дашахъес, илала рухIласи давла бягIубиахъес ва яшавла шуртIри ункъдиахъес багьандан декIар-декIарти санигIятуни кумекдирути сари. Инсан талихIчевли, арали, хIулкIули виахъес багьандан чараагарли хIяжатти сари илкьяйдали медицина, педагогика, тIабигIят руркъни ва дахъал цархIилтира бетуцуни. Амма илди гIилмулашал гьаладяхI дашахъесра гIягIниси саби. ХIебиалли, духуси, гIякьлу-дагьричевси, адаб-яхIли вицIибси, адамдешли жагаварибси, сабухъчевли узуси гIялим лерилра манзилтазив инсаниятла бегIлара умутчевси хъарихъли ветарули сай. Илдигъунти адамла гIямру жагадирути гIяхIгъубзни-ургаб дарганти лебниличира нушани пахрубирес дирехIе. ИшхIелла манзиллизиб гIилмулизиб сабухъчебли бузути даргантазивадли Муса Расулович хIурматла мер буцибси виъни Дагъиста гIилмула къушумлизибра якьинси саби.

Россияла гIилмурала БархIиличил бархбасахъи, даргала миллатла пахрули ветаурси Муса Расулович ва лебилра Дубуртар Улкала гIялимти мубаракбирехIе ва илдас чIумаси арадеш, бузерилизир гьарбизуни дулгехIе.

Муса Расулович акIубси сай Дахадаевла районна Меусишала шилизив 1961 ибил дуслизив.
Шилизиб урга даражала школа таманбарили, 1979 ибил дуслизив Дагъиста пачалихъла университетла филологияла факультетла урусла-дагъиста отделениелизи керхур. 1984 ибил дуслизиб ил хIунтIена дипломличил хъараахъур. Университет таманбарибмад, сай акIубси шила школализиб дарган мезла учительла бузери бехIбихьиб. ГIур Дахадаевла РК КПСС-ла идеологияла отделла инструкторли, ГI.ГI.Тахо-Годила уличилси педагогикала гIилму-ахтардила институтла гIилмула хIянчизарли узули калун. 2000-ибил дусличивад университетлизив узули сай.

Филологияла гIилмуртала доктор, профессор, Дагъиста пачалихъла университетла дагъиста мезанала кафедрала заведующий Муса БяхIяммадовличил камси ихтилат дураберкIира:
— ХIу учительтала насаблизивад сайри. ХIела дудеш Расул Мусаевич Россияла урибси учитель сайри, суненира школализиб 60-дусцадхIи хIянчи барибси. СанигIят чеббиркIнилизиб илала асар бурги?
– Гьайгьайрагу. Мезла устнили сабти дила дудешлира нешлира халаси асар бариб санигIят чеббикIнилизибцун ахIи, дарган мезла давлара, жагадешра дагьахъес.
– Шел дусла ухIнав хIу, жагьси учитель, бажардиикири Дагъиста, Чечено-Ингушетияла, Кабардино-Балкарияла ва Северная Осетияла учительти-сагакьянчибала абзличив чедиикес, илабкIун урегцIали учитель лебри. ГIур Дагъиста комсомолла педагогикала шайчибси премияла лауреат ветаурри, кIинайс – ДР-ла урибси учитель. Селизиба дигIяндеш?
– Ишаб сегъуналра дигIяндеш агара. Бузериличивли. Азгъиндеш шайчир датурли ва ибкьли узниличивли. Нуша дузахъес бегIтани бурсидарибтира. Бузерилис кьимат саби хIуни гьандушибти шабагъатуни.
— Сегъуна саби гIилмулизибси хIела бяхIчибиз?
– Дарган мезла ва литературала теорияла ва методикала масъултазив узулра. Ил дила миллатлис чараагарли гIягIниси сабливан чебиулра. Виубцад
къайгъира бирулра ил шайчив мурхьли ва тIинтIли узес.
— Аргъира хIу ономастикализив (хасти уми руркъуси гIилмулизив) жигарчевли узни. Нуни бални хIясибли, Дагъистайзиб баягъи гIилмулизиб цаибил
кандидатла диссертация хIела сабри. Докторла диссертация биалли, цаибилцун ахIенну, цайли цаси саби
.
– ГIе. Бархьси саби. Мер-мусала ва адамтала хасти уми гIилмулашал руркънилизив узулра. Кандидатла ва докторла диссертациябира илди масъутас сарри багъишладарибти. Амма хIянчи даимбиубли саби. Жагьилти бузахъес къайгъилизивра. Университетлизиб «Ономатолог» бикIуси хасси кружок акIахъубра, студентунани курсла ва дипломла хIянчурби лукIули сари. Кружокла член УбяхI МулебкIила шилизирадси
Анжела Мутазовани бутIакьяндеш дариб Москвализиб бетерхурси лебил Россияла конференцияличир. Адыгеяла пачалихъла университетлизиб биубси абз хIясибли, илис хасси диплом бедиб.
— Ил шайчирти хIянчурби гьандушили дигахъира.
— «Словарь даргинских личных имен», «Ономастика Дагестана», «Топонимия Дарга», «Семантика топонимов Дарга», «Дарган мезлизир хасти уми ва илди руркъни» ва цархIилтира.
— ХIу дарганталацун хасти умазив узулрив?
– АхIенра. Дагъиста цархIилти мезанира хIисаблизи кайсулра. Университетлизиб бузули саби нуни бекIдеш дируси «Дагестанская ономастика» бикIуси гIилмула лаборатория. Адыгеяла пачалихъла
университетличил дарх лебил халкьанала гIилмула конференцияби дурадуркIулра.
— Дагъиста дурар дурадуркIути гIилмула  конференциябачир бутIакьяндеш даририв? Илди мерани дурили дигахъира.
– Москва, Санкт-Петербург, Екатеринбург, Тамбов, Горловка, Грозный, Казань, Караганда, Магас, Майкоп, Славянск-на-Кубани, Ставрополь, Улан-Удэ, Тверь, Элиста ва цархIилти шагьуртазир дурадеркIибти
конференциябачи докладуни гьаладихьира, бутIакьяндеш дарира. ГIилмула далдуцуначир чараагарли бутIакьяндеш дирес гIягIнибиркур гьарил гIялимлис – вегIли бирусиличила бурес, илкьяйда цархIилтани бирусиличила
багьес.
— Дурала пачалихъунала гIялимтачил бархбас лебу?
– ГIе, Германия, Франция, Грузия ва Украина пачалихъуназир дурадеркIибти гIилмула халкьани-ургарти симпозиумтачи ва конференциябачи вякьунра, илав докладуначил гъайухъунра. Болгариялизир,
Белоруссиялизир, Казахстайзир гIилмула хIянчурби дурадухъун.
— КIидаршличирра имцIали гIилмула ва белчIудила-методикала хIянчи (учебникуни, монографияби, пособиеби, программаби ва цархIилти) дурадухъи сари хIела. Илди чис хасдарибти?
– Лер школала бучIантас, студентунас, учительтас, аспирантунас, гIялимтас хасдарибти.
— Халатигъунти хIянчурбачила бурили дигахъира.
– Школала бучIантас: «Даргала литература. 5-ибил класс», «Даргала литература. 9-ибил класс», «Даргала литература. Шагьарла школабас программа.
5-11-ибти классуни», «Изложениебала сборник. 5-11–ибти классуни», «Даргала ва Дагъиста литературала программа. 5-11-ибти классуни», «Дарган мез. 6-7-ибти
классуни», «Даргала литературала тестани. 5-11-ибти классуни», «Даргала халкьла мухIлила пагьму».
— Методикала хIянчурби агарав? ИлдикIун учительтас гIягIнити сари.
– Лер. «Лирикала произведениеби руркънила методика», «Школализир эпосла произведениеби руркънила методика», «Дарган мезлизир хасти уми ва илди руркъни», «Дарган мезла дурсрачиб царка предложение руркънила методика», «Изложениебала сборник» ва цархIилтира.
— Нешла мез ункъли дяркъес дигусилис се маслигIятбирида?

— Дагъиста пачалихъла университетла филологияла факультетла урусла-дагъиста отделениелизи керхахъес маслигIятбирис. Ил барес багьандан гIягIнибиркур урус мезла, литературала яра обществознаниела (ЕГЭ) имтихIянти дедес. Университетлизиб нешла мезла имтихIян бедлугуси саби. Колледж таманбарибти дурхIнани хIябал имтихIян (урус мез, литература яра обществознание, нешла мез) университетлизир дедлуга. Чулахъунас (инвалидунас; хасси документ биалли) университетлизир имтихIянти дедес ихтияр леб.

ПатIимат Кьурбанова