«Челябкьла бируси ахIен…»

«Сунела тарих хIебалусини, ишбархIиличила, челябкьлаличила, я сунечила хIебала»,  –  викIусири Францияла машгьурси, 18 ибил даршдуслихълизив хIерирули калунси писатель, пасихIкар Вольтер. Ил хIерируси замана левси Россияла машгьурси гIялим Михаил Ломоносовли ишкьяйда ибсири: «Сунела тарих хIебалуси халкьла, челябкьла бируси ахIен». Тарихличила хIебалес бекIлил асубируси ахIен. Ил вегIла нешличил, дудешличил, вегIла кьамличил, жамигIятличил дебали бархбасунси саби. АсухIебираргу нешличила хъумартес. АсухIебирар нешла мез хIедалес. ХIябилра урехила замана лябкьули саби. ИшбархIи дурхIнани чула тарих ахIенну, нешла мез хъумкартурли сари. Ломоносов хатIаиркулира, биэсара нушала халкьла челябкьла? Адамла челябкьлалис зарал хIебиэс асубирар. Амма челябкьлализиб дарганти беткахъес асубирар, рахли илдани чула мез ва тарих хъумкарталли. Чинара гьанна гьаларла хабардерхурти улкни ва илдала халкь?

Нушала ши дебали тарихла шайчиб давлачебси, хIябал азир дусличиб бахъхIи биубси саби. МикIхIила шиличила хIебалуси адам даргазив яра Дагъистайзив хIергар. Машгьурси саби ил сунела адамтачиблира. Хабардерхурти гIялимти, писательти, политикуни ва спортсменти. Бахъал саби илди. Нушала халкь Россияла дахъал мер-мусаличиб хIербирули саби ва бузули саби. Бахъалгъунти илди сагати мераначиб минабиубли саби. ЦацабехIти масхаралис бикIули бирар: «ХIябилра гIяхIси леб нушала улка халаси биъни, се бирусирив лебилра микIхIенти шилизиб биубти биалри, чина кабурцутирив илди…». Арбякьунси дуслизиб дуббуцарла байрамличи шилизи дурабад бакIибти адамтани ши бицIилри. Иличи уркIира разибирули саби. Дебали бахъал жагьилти лебри. ХIебиалли, хъалибарглизиб чула дурхIнази саби акIубти аслу-миналичила иргъахъули саби. Илдази чула шила ва халкьла тарихличилара, гIядатуначилара балахъес хIяжатли саби.

Нушала шилизир хIеррирули сари УмуряхIим Юнусова. Илини халаси къайгъи дакIубарили, дахъал хIянчи дарили, МикIхIила шилизиб краеведческий музей акIахъуб. Адамтала кумекличибли, нушала адамтани пайдаладирули калунти ваяхI дучиб. Гьарил секIа сунела тарих лебси саби. Музейлизирти ваяхIличила дахъал секIал дурес вирар. ЦацадехIти ваяхI селис пайдаладирули диубтил бахъалгъунти халатанира балули ахIен, жагьтачила гъайхIейкIалра. Лер ишар палтар-кьяш, хъали-цIализир дузахъули калунти ваяхI, декIар-декIарти санигIятуназир пайдаладирути гIягIниахълуми, ярагъ, никIалайла арц ва дахъал цархIилти. Леб машгьурти шантас хасбарибси гIямзира.

ГьатIира разиси анцIбукьли бетаур шила музей республикали чула арилизи каснира. МикIхIила шила музей машгьурси Къуппала шилизибси палеонтологияла ва краеведениела музейла филиал биъни кабизахъур ва хIисаблизи касиб. Арбякьунси жумягIлизиб иличила багьахъес ва шила шанти мубаракбарес бакIили лебри Лавашала районна администрацияла, Къуппала  шила музейла ва илала филиалтала хIянчизарти.  Музейла директор Шамил ГIисаевич ГIямаровли балбуцличи цахIнабикибтази шила музейлис бедибси даражаличила багьахъур. Илини музейла хIянчиличила ва челябкьлала пикрумачилара буриб.

Разиси анцIбукь саби ил музейлизи имцIали школала бучIанти башни, гьарил ваяхIличила суалти хьардиъни, илдачила багьес дигни. ИшбархIи Дагъистайзи башули саби бахъал гIяхIлира. Нушала шилизира бахъал гьаббикIули бирар. Музей чебаибхIели, илди тамашабирули саби. ЦацадехIти халати шагьуртазирра музейти агара, лерти дузули ахIен. Шилизиб бузуси музей чебаибхIели, тамашахIейэс вирару гьатIи.

Музей гьалабла, буркьа школала юртлизиб мерлабиубли саби. Ил дебали палакатбиубли лебсири. УмуряхIимли, сунела мурул МяхIяммадличил, чула цIакьаначил ил къулайбариб. Дарес хIяжатти хIянчи гьатIира дахъал сари. Амма, гьанна музей республикали чула арилизи касниличибли гьалабяхI арбукьесгу или умут алкIули саби.

Руслан Ражабов