Ногъайлантала ишгъуна бурала лебси саби: «Эгер 40 дусцадхIи давла агарли каладра, хIела нешла мез, хала бегIтала гIядатуни хъуммартид».
Нешла мезла сецад халаси кьадри лебсил, халкьла гIямрулизиб илдани бурцуси мягIничебси мерличила иргъахъули саби баягъи гьанбушибси буралали. Мурталра бурули рирус, нешла мез хъумартурси адам, наб сунени сай веткахъахъибси, сунела «ну» агарси манкуртличи мешуиркниличила. Илкьяйдали бетра бетарулигу. Гьари, пикридухъеная хIуша, жявти замунтачибад бехIбихьили, нешли ниъличил дарх дурхIялис гIямрулизир бекIлидиубтигъунти дурхъати кьиматуни, черяхIти къиликъуни, илдала лугIилизир нешла мезличи дигира дедлугутази халдирутири. Адамлизирти дарсдарес хIейрути къиликъунира виштIали вирухIейчивад илизир лертази, нешла ниъличил дарх дедибтази халдирули бирар. Гьаннала замана биалли се бетарули? БегIтани дурхIнази нешла мез дагьахъес бирару, чулира илди хIедалули биалли?
Къугънас ахIенгу илдасра нешла мез или бикIути, нешли ниъличил дарх дурхIялис дедлугути диъни багьандан, илди неш кьяйдали ахIерти, гъамти ва дурхъати сархIели. Дагъиста миллатунала саби-бегIси культура, гIядатуни, тарих мяхIкамдирнила масъалализиб бекIлибиубси мер бурцули саби нешла мез мяхIкамдирнила, руркънила ва гьаладяхI дашахънила масъалалира.
ХIера, бара гьалабван Дагъиста пачалихъла университетла филологияла факультетла урусла ва Дагъиста мезани руркъуси отделениелизиб нешла мезла масъултас хасбарибси балбуц бетерхурсири. Илизир бутIакьяндеш дарес цалабикилри: Дагъиста пачалихъла университетла преподавательти, филологияла гIилмуртала доктор, профессор У.ХIясанова, Дагъиста мезанала кафедрала доцент М.Кьурбанова, филологияла факультетла деканна заместитель М.Уружбекова, ДГПУ-ла преподаватель Р.ЧIапIаева, ДФИЦ РАН-ла гIилмула хIянчизар Х.Юсупов, Хайдакьла районна ХIуллила шилизибадти дарган мезличи уркIи изути нешла мезла учитель Кь.Ибациев, ва Египетла машгьурси университет «Аль-Азгьар»-ла выпускник М.Жамбулатов.
Балбуц дураберкIнила бекIлибиубси мурад сабри дарган мез мяхIкамдирнила, руркънила ва гьаладяхI дашахънила хIекьлизирти масъулти хIердарни ва илди арзести тяхIурти далдуцни.
Узлипат ГIусмановнани буруливан, Дагъиста пачалихъла университетла урусла ва Дагъиста мезанала отделениелизир студентунас кадирхьути нешла мезла дурсрала сягIятуни дебали камдарили сари. Ил масъалали преподавательтицун ахIенну, дагъистанлантира кьакьабакIахъили саби, сенахIенну илис гIергъи анцIбукь селичи бетиркурал аргъесра къиянни ахIен. Чис-биалра арагIебли Дагъиста миллатунала мезани гьар шайчирад кьакьадарили, гIянддушес дигусигъуна тяхIяр саби. ЦархIилван аргъес хIейрар школабазир, университетуназир балли нешла мезла сягIятуни камдарнила анцIбукь.
«Нешла мезла дурсрала сягIятуни камдарнила хIекьлизирти масъулти арзахъес багьандан нуша Дагъиста Правительстволичи дугьадизес дирули ахIенра, сенахIенну илаб нушаб сегъуналра кумекбарес хIебирар, ДГУ РФ-ла багьудила Министерстволизи кабурхуси белчIудила заведение саби. ИшбархIи нуша цаладикнила мурадра дарган мез мяхIкамдирнила, илди школабазир, университетуназир дучIнила, сягIятуни камдарнила масъулти ахъдуцни саби. Ил масъала арзести тяхIуртира далдуцес чебиркур. Буралли, университетлизибра дарган мезла сягIятунала кьадар гIяхIцадла камбиубли саби. Филологияла дисциплинаби ил тяхIярли дяркъес дебали къиянбулхъули саби. Ил анцIбукь нушала хIукуматли селичил бархбалсахъулил аргъесра къиянбулхъули саби. БелчIудила цаибил семестрлизир дарган мезла дурсрала 78 сягIят лерри, цархIил семестрлизир биалли илдала лугIи 71-личи кабикахъиб. Илкьяйдали лерилра дисциплинабала сягIятуни камдарили сари. Заочникунас нешла мезла дурсрас кIелцун сягIят сари декIардарибти. Се багьахъес вируси кIел сягIятла бухIнаб? Багьла-багьлали белчIудила илгъуна кабизли нуша гIянддуршулра.
2017-18-ибти дусмачирад дехIдихьили, нушани нешла мезлис хасдарибти мажлисуни, методический конференцияби, писательти, поэтуначил гьунибаъниби дурадуркIулра, амма дарган мез гьаладяхI дашахънилис илизибад гIяхIдеш агарсигъуна саби.
Жузи дурайънила агиличила буралли, хIукуматла ил шайчиб жуз дурайусилис сегъуналра кумек агара. Нуни гьанналис дила харжаначирли 14 жуз дураилра, университетла яра хIукуматла шайзибад наб жуз дураахъес сегъуналра кумек хIебариб», – рикIи Узлипат ГIусмановна.
Гьайгьайрагу, нешла мезани хIукуматлис хIяжатли хIедиъни чебиули саби ДГУ-ла профессорли гьанбуршуси агилизибад. Сунени буруси даимбирули Узлипат ГIусмановнани багьахъур Дагъиста 500 школали нешла мезани кадирхьахъес къадагъадарниличила. Илди школабала лугIилизи кабурхули саби Сергокъалала школара.
Пикридухъеная хIуша, ишбархIи нешла мезани школабазир руркънила аги сегъуна даражаличи бетикили буилил, школабазир булан илди дучIес хIейгули биалли. Ил масъалаличи пикри бяхIчииули ахIен я ДР-ла багьудила Министерстволизиб я республикала руководстволи. ГIядатла халкьлис нешла мез чула дурхIнази ва дурхIнала дурхIнази дагьахъес, илди мяхIкамдарес къайгъилизи бикес ва нешла мез хIедебкIахъести тяхIурти далдуцес чебиркур. Илгъуна пикриличи бакIиб баягъи дураберкIибси балбуцличибра.
Школаби жузачил гIердурцнила хIекьлизибси масъала ахъбурцули, Узлипат ГIусмановнани Тахо-Годила уличилси Дагъиста педагогикала НИИ-лизир шагьарла школабас нешла мезла жузи хIядурдирниличила аргъахъиб. Гьанна лерил Дагъиста мезаначил (бекIлидиубти 6 мезличил) бехIбихьудла классунас хасдарибти 150 азир жуз хIядурдарили лер. БучIнила жузира дураэс хIядурдирули сари. Лябкьуси дуслизир чедирти классунас (хасдарибти жузи дурайэсра бехIбирхьур (5-ибил классличибад бехIбихьили, 9-ибил классличи бикайчи).
Гьунибаъниличи цалабикибти бутIакьянчибала пикри хIясибли, дарган мез руркънила шайчиб бекIлибиубсигъуна масъалали кавлули саби даргантас нешла мез руркъес хIейгни. ДГПУ-ла преподаватель Р.ЧIапIаевани буруливан, урус мезличил гъайбикIули, даргантани чула хамдеш чедиахъули сари, вегIла мез датурли, урус мезличил ихтилатвикIни жагаси баркьуди ахIен. Илини студентунази чузира лугъатличил, литературный мезличил ва урус мезличил делкIунти дугьби кадурхути диштIати словарьти дарахъили, дурсрачир илди дузахъули сари.
«Дарган мез илцадра жагати мез сари, илдачил дигалли диргалаби дурес, дигалли сирилавси виштIасилис лайла белчIес, дигалли дахъал хIялани духIнадуцибти далуйти зайдухъахъес вируси сай», – викIусири сунела гIяпабаркь, даргала мезлашалси гIялим МяхIяммад-ШапигI ГIисаев, или гьанбушиб Дагъиста мезанала кафедрала доцент, филологияла гIилмуртала кандидат Муъминат Кьурбановани. «Мякь агарли галга башуси ахIен. Студентунас дурсри кадирхьухIели, нуни чебиулра, илди-ургаб леб дарган мез бекIлил хIедалутира. Гьалар лугъатуни руркънила практикаби дурадуркIутири студентуни-ургар. Илдани дебали тамашала материалти дурчутири, преподавательтани илди баянти хIисаблизи касили жузи дурайутири. Гьанна лерил секIал урдяхъили сари. Дарган мезличил сегъунти-дигара хIялани, пикруми аргъахъес вируси сай, даргала фольклор, литература дебали давлачерти сари. Телевидениелизир миллатла мезаначил студентунала бутIакьяндешличил передачаби, тамашадизести далдуцуни дурадуркIалри, дигесири, илдази нешла мез ункъли дяркъяхъес багьандан», – рикIи М.М.Кьурбанова.
ДФИЦ РАН-ла гIилмула хIянчизар, филологияла гIилмуртала кандидат Х.Юсуповли саби-ургаб урус мезличил гъайбикIути даргантачила ва нешла мез гьаладяхI дашахъес багьандан се баралли гIяхIли бирибал сунела пикри буриб: «ВегIла лугъатличил се-биалра бурили, ил аргъахъесичиб урусла мезли гъайвикIес гьамадли саби ибси бархьси ахIен, ну иличил кьабуликес хIейрус, сенахIенну даргантала лугъатуназир цали цала хIергъести дугьби агара, лерил лугъатуни цаличи ца мешути сари. Ну 7-ибил класслизив учIухIели, Кубачила шилизи вякьунсири узес. ИлхIели нуни илдани дурути лерил гъай иргъули вираси. Цали цархIилла лугъат хIергъниличила дурути лерил илди хабурти сари, чус гьамаддеш баргес багьандан дурути. Яра чула лугъатличил гъайбикIес цIахбилзули биэс асубирар, цацадехI тIамрала зайбикIудеш, кIирка хIурпри дурес къиянбулхъни багьандан. ДекIар-декIарти лугъатуни иргъес багьандан, адамлизиб пагьмура биэс гIягIниси саби. ИшбархIи нешла мез мяхIкамдирнилашалси масъала дебали челукьусили бетарули саби. 10 гьатIи дус дикалли, дарганти саби-ургаб чула мезличил гъайхIебикIар. 20 дус дикалли, 600 азир даргайзибад 200 азирцун кавлан, дусми ардашуцад илди гьатIира камбикIар. ХIейгеси биалра, илгъуна статистика чебиулра нуни челябкьлализиб. Се барес гIягIнили нешла мез мяхIкамдарес багьандан?
Мисаллис, Германиялизир 70 лугъат лерти сари. Илди лерил лугъатуначил илар газетаби, журналти дурадулхъули сари, илдала гьарилла белкIани лер, телевидениелизирад передачаби чедиахъули сари. Илди лугъатуни хIукуматли арцлашал гьар шайчирад гIердурцути сари. Илкьяйдали Германиялизир нешла мез мяхIкамдирули сари. ДацIти гъайли хIебугьули, нешла мезла чебкад закон кьабулбаралри, пачалихъла даражаличир илди гIердуцалри, гьайгьайрагу, мяхIкамдарес вирир», – викIи Хизри Юсупов.
ХIуллила шилизивадси дарган мезличи уркIи изуси дарган, Аль-Азгьарла выпускник М.ХI.Жамбулатовли дарган мезла масъулти ахъдурцули, илди арзести чумал суал гьаладихьиб. «Се дирути нешла мез?» ибси сунени гьалабихьибси суайс жаваб лугули, МяхIяммад Жамбулатовли нешла мез хIедалуси адам белгиси миллатла адамлизи халварес хIейрар или аргъахъиб. «Нуша лерилра урус мезли гъайдикIахIелли, нушала дурхIни чихъали бетарулив? Илди даргантази халбарес вирару, гьатIи? Гьайгьайрагу, хIейрар. Мез – илди рухIлашалси давла сари.
Секьяйдали вирара нешла меш мяхIкамдарес? Илди мяхIкамдарес багьандан ишхIелла тIалабуначи далдикибти тяхIяр-кьяйда далдуцес чебиркур. Нуни даргала писательти-поэтунала гьала ишгъуна предложение гьалабирхьулра. Даргала литературалис гIяхIси пьеса белкIес хIяжатли саби. Ил пьеса дурхIнази уркIиличиб багьахъурли шимазибти, шагьуртазибти дурхIнази чинаб-дигара сценаличиб гьалабирхьахъес хIяжатбиркур. Илгъуна баркьудили нешла мезличи диги, илди руркъес иштяхI, гъира адилкьи. Дила пикрили, ишхIелла манзиллизиб илкьяйдали барни балбикибси саби. Ункъли бири телевидениелизир биштIатас нешла мезличил гъайдикIути мультикуни чедиахъалри. Адыгеялизиб реклама булан чула миллатла мезличил саби чебиахъуси», – буриб М.Жамбулатовли.
Гьунибаъниличи цалабикибти преподавательти, мезлашалти гIялимти, гIядатла учительти дарган мез гьаладяхI ардукес, хIедебкIахъес багьандан ца мерличив виаркайэс асухIебирар ва илди мяхIкамдарести шуртIри далдуцес гIягIнибиркур ибси цаси пикриличи бакIиб.