РухIла давла

Нушала гIямру де­ба­ли тамашалати са­ри. Гьарил адамли «сен акIуб­сирал иш дунъяличив?» ибси суал гьачам биалра су­нела сунези хьарбаибси бур­гар. Сен? Эгер ил суайс жаваб баргес диубли диадалли, хIуша талихIчерти сарра.

ТIабигIятлизиб мицIирсила ца гьуцI саби: чула жинс даимбарни. Адамлара илгъуна сабира? ГIе, саби. Амма, илала дурабад нушаб ЧевяхIсини цар­хIилти хъарбаркьунира гь­аладихьили сари. БегIлара бекI­либиубси гIям­рулизиб (дила пикрили) адамла адамдеш лерни саби. ГIил­му, культура, дин, философия агарли жамигIят хIербиэс бируси ахIен, хаслира — ишбархIила манзил. Адамтала гIямру гьа­ла­дяхI дашуцад, чедир гьан­душибти се­кIултачи тIала­бунира чеим­цIа­дирути са­ри. Нушала гьар бар­хIи­ла вя­ша­тIайзир сагати секIал да­кIу­д­ирули сари. Ца-кIел дус гьалар нушани пикрилизи касес хIедирути гIягIниахълуми дархли дагьардулхъули сари.
Давла кIел бутIаличи бутIес вируси сай. Ца шайчибад ну­ша-алавси лебдеш, цархIил – рухI­ла давла. Нушала ванза­ли­чиб хIербирути адамтала чу­чи хасси, цархIилтазибад де­кIар­булхъуси культура, рухI­ла давла лебси саби. Африкализиб хIербирути адамти камла рангличиблицун ахIен Азиялизиб хIербирутазибад декIар­бул­хъути. Чула гIядатуни, далуйти, дин ва дахъал цархIилти се­кIай­чибли саби. Абзурли дунъя кахIесаллира, нушала биш­тIаси Дагъистайзиб чум мил­латла адамти леба? Илди лебталалра чучи хас­ти дахъал де­кIар­дешуни лер. Лер мешутира.
РухIла давлаличила гъай­ди­кIахIелли, нушала дагъис­танлантала ил имцIали мешуси саби. Адамла рухIла давла сай алавчарси дунъя багьес, сунела гьав ва тIабигIят бяркъес, ил ункъбарес гьуцIлизиб саби. ИшбархIи нушала жамигIятра кIел бутIаличи бутIес вирар. ЦабехIлис лебдеш дигахъули саби, цархIилтани рухIла давла селичибалра гьалаб чебиу. КIиибил кьукьяла вакилти нуша-ургаб дебали камли саби ибси пикри алкIули саби дила. Адамла гIямру жамигIятлизирад, саби хIербируси пачалихълизирад, илала кабизлизирад дигахъу. Иличила нуни чуйнара гьанбушибсири. Мискин адам рухIла давлаличила камли пикривикIули сай или гьанбикес асубирар. Ил секIайчил ну тамай кьабулхIеркус. Ца­ца­хIели мискин адамла баркьудлуми черяхIтили урдулхъули дирар, давлачебталаван ахIи.
ГIергъити дусмазиб нушала жамигIятла ургаб халаси барсдеш алкIули саби. ЦабехI дебали давлачеббирули саби, цар­хIилти — мискинбирули. ХIей­геси биалра, мискиндешлизи биркути бахъбикIули саби. ИшбархIи арц лерсила сунес дигуси секIал барес имкан леб. Илис лерилра унзурби гьаргли сари. Илдала дурхIнасра саби цархIилтачиб декIарти, чебяхIти адамтала кьам саби ибти пикруми алкIули диэсра асубирар, сенахIенну илдани цархIилти муч­лахIебиру, гьарилличи че­ди­хIяртли хIербикIули бирар. Иш­бархIи нушала улкализиб сагаси кьукья леб викIаслира, ха­тIа­хIеркус. Ил хIякимтала кьукья саби, Россиялизиб чус саби хIербиэс гIяхIси ва къулайси.
РухIла давла дебали бархбасунси саби динничил, хаслира — нушала республикализиб. 70 дус нушала улкализиб дин къадагъаси сабри. Партия ва илала пикруми сарри ит манзил черяхIти. Амма итхIелира дин бузахъути шаригIятла гIядатуначи чекабизурли бири. ИшбархIи дин жагьилтани модализи халбирусиван билзули саби. Шагьарла кьакьурбазиб уршби, муцIуртира датурли, супелра бялгIи, башули саби. Гьар гъайлизив ЧевяхIси гьануршули сай. Амма бахъли динна бухIнабуц, бекI мягIна балули ахIен. Илдани чула дудешунала культура, гIядатуни дузахъули ахIен. Ну викIули ахIенра лебилра илдигъунти саби или, амма бахъалгъунти мунапикьунази халбарес вирар. Аги барсхIебаралли, нушала жагьилти «бетахъибтази» халбарес вирар. СССР-ла улка тIутIубарибхIели, пачалихъла пикрумала дурар нушала жамигIятла гIямрула дахъал шалуби калун. Ил секIал вайнукьабани пайдалабариб. Дин адамтачи дебали асарбируси секIал саби. Ил чус дигусиван баянбарили, мурадуни-кьасани сархес бирули саби цацабехIтани. Вайнукьабала арилизи хIебикес багьандан, жамигIят багьудичебсили биэс чебиркур. РухIла культура гьарил секIайзиб гьалаб чебиуси адам бархьси гьунчивад ласварес гьамадли хIейрар. Гьарил адамла сунела пикрумира, багьудира, кьасани-хIеранира лерти сари. Цалис ца секIал бархьси саби, итиллис —цархIил. Цалра вайнукьани сай ха­тIавиркнилизи хIисабхIебиру.
Гьалар нушала адамтала ле­­рилра пикруми ва баркьудлуми пачалихъ ва жамигIят гьа­лабяхI букес дяхIчиаибтири. ИшбархIи гьарил чIянкIли сунечила сай пикривикIуси. Лерилра хьуланира давла сархниличи, сай гьалавяхI вашниличи сари дяхIчиабти. Ил секIал балкIсилизи халбирули ахIенра нуни. Марлира, адам сай гьалавяхI вашес пикриикIес хIяжатси саби. Амма цIакьани давла сархесцун ахIенну, рухIла культурала ва давлала шалубира гьаладяхI дашахъниличи дяхIчиаили диэс хIяжатли сари. Дила пикрили, ишбархIи бегIтани, школали, жамигIятли чеалкIуси наслуличи камли хIеруди бирули саби. Нушала дурхIначи халаси асарбирули саби Интернетли. Чус дигуси секIал илаб баргес гьуцIлизиб саби. Иларти секIайчи илди имцIали лехIирхъули саби.
Нушала хIякимти, телевизорлизирад жагати гъай дурули, адамти биргIябиргес кьаслизиб саби. ХIуша хIердизирая Рос­сияла шимачи. Дахъалгъун­тазир школаби, дурхIнала унхъри агара. Лерти гIейкIули сари ва районна центртази дурхI­­­ни башахъес пикрибиру­ли­ саби. СССР-ла замана, къиян­си агиличи хIерхIеили, ле­рил­ра мер-мусаличир багьуди­ ка­­сахъес шуртIри алкIа­хъу­­ти­­ри. Багьудичебси жа­ми­гIят гьа­лабяхI башуси саби. Иш­­бар­хIи­ла хIукуматлис се­кIал балути адамти гIягIнили ахIен. Дав­лачебтас чус лагъани са­би гIягI­­нити. ХIуша набчил кьа­бул­­хIедикес асубирар. Амма жа­­мигIят гьалабяхI башахъес ди­­гуси пачалихълис багьуди ва ме­дицина вавалидяхъяхъес чебиркур.
Дахъал харжани полициялис ва гIярмиялис декIар­ди­рули сари. Сен ибси суал адхIел­кIулив?
Вари, леб халкьличила пик­­ри­бикIути пачалихъла жавабла къуллукъуначиб бузути хIя­ким­тира, депутатунира. Нушала зугIяла-масъала биалли — илди дебали камли биънилизиб саби.