Нушала гIямру дебали тамашалати сари. Гьарил адамли «сен акIубсирал иш дунъяличив?» ибси суал гьачам биалра сунела сунези хьарбаибси бургар. Сен? Эгер ил суайс жаваб баргес диубли диадалли, хIуша талихIчерти сарра.
ТIабигIятлизиб мицIирсила ца гьуцI саби: чула жинс даимбарни. Адамлара илгъуна сабира? ГIе, саби. Амма, илала дурабад нушаб ЧевяхIсини цархIилти хъарбаркьунира гьаладихьили сари. БегIлара бекIлибиубси гIямрулизиб (дила пикрили) адамла адамдеш лерни саби. ГIилму, культура, дин, философия агарли жамигIят хIербиэс бируси ахIен, хаслира — ишбархIила манзил. Адамтала гIямру гьаладяхI дашуцад, чедир гьандушибти секIултачи тIалабунира чеимцIадирути сари. Нушала гьар бархIила вяшатIайзир сагати секIал дакIудирули сари. Ца-кIел дус гьалар нушани пикрилизи касес хIедирути гIягIниахълуми дархли дагьардулхъули сари.
Давла кIел бутIаличи бутIес вируси сай. Ца шайчибад нуша-алавси лебдеш, цархIил – рухIла давла. Нушала ванзаличиб хIербирути адамтала чучи хасси, цархIилтазибад декIарбулхъуси культура, рухIла давла лебси саби. Африкализиб хIербирути адамти камла рангличиблицун ахIен Азиялизиб хIербирутазибад декIарбулхъути. Чула гIядатуни, далуйти, дин ва дахъал цархIилти секIайчибли саби. Абзурли дунъя кахIесаллира, нушала биштIаси Дагъистайзиб чум миллатла адамти леба? Илди лебталалра чучи хасти дахъал декIардешуни лер. Лер мешутира.
РухIла давлаличила гъайдикIахIелли, нушала дагъистанлантала ил имцIали мешуси саби. Адамла рухIла давла сай алавчарси дунъя багьес, сунела гьав ва тIабигIят бяркъес, ил ункъбарес гьуцIлизиб саби. ИшбархIи нушала жамигIятра кIел бутIаличи бутIес вирар. ЦабехIлис лебдеш дигахъули саби, цархIилтани рухIла давла селичибалра гьалаб чебиу. КIиибил кьукьяла вакилти нуша-ургаб дебали камли саби ибси пикри алкIули саби дила. Адамла гIямру жамигIятлизирад, саби хIербируси пачалихълизирад, илала кабизлизирад дигахъу. Иличила нуни чуйнара гьанбушибсири. Мискин адам рухIла давлаличила камли пикривикIули сай или гьанбикес асубирар. Ил секIайчил ну тамай кьабулхIеркус. ЦацахIели мискин адамла баркьудлуми черяхIтили урдулхъули дирар, давлачебталаван ахIи.
ГIергъити дусмазиб нушала жамигIятла ургаб халаси барсдеш алкIули саби. ЦабехI дебали давлачеббирули саби, цархIилти — мискинбирули. ХIейгеси биалра, мискиндешлизи биркути бахъбикIули саби. ИшбархIи арц лерсила сунес дигуси секIал барес имкан леб. Илис лерилра унзурби гьаргли сари. Илдала дурхIнасра саби цархIилтачиб декIарти, чебяхIти адамтала кьам саби ибти пикруми алкIули диэсра асубирар, сенахIенну илдани цархIилти мучлахIебиру, гьарилличи чедихIяртли хIербикIули бирар. ИшбархIи нушала улкализиб сагаси кьукья леб викIаслира, хатIахIеркус. Ил хIякимтала кьукья саби, Россиялизиб чус саби хIербиэс гIяхIси ва къулайси.
РухIла давла дебали бархбасунси саби динничил, хаслира — нушала республикализиб. 70 дус нушала улкализиб дин къадагъаси сабри. Партия ва илала пикруми сарри ит манзил черяхIти. Амма итхIелира дин бузахъути шаригIятла гIядатуначи чекабизурли бири. ИшбархIи дин жагьилтани модализи халбирусиван билзули саби. Шагьарла кьакьурбазиб уршби, муцIуртира датурли, супелра бялгIи, башули саби. Гьар гъайлизив ЧевяхIси гьануршули сай. Амма бахъли динна бухIнабуц, бекI мягIна балули ахIен. Илдани чула дудешунала культура, гIядатуни дузахъули ахIен. Ну викIули ахIенра лебилра илдигъунти саби или, амма бахъалгъунти мунапикьунази халбарес вирар. Аги барсхIебаралли, нушала жагьилти «бетахъибтази» халбарес вирар. СССР-ла улка тIутIубарибхIели, пачалихъла пикрумала дурар нушала жамигIятла гIямрула дахъал шалуби калун. Ил секIал вайнукьабани пайдалабариб. Дин адамтачи дебали асарбируси секIал саби. Ил чус дигусиван баянбарили, мурадуни-кьасани сархес бирули саби цацабехIтани. Вайнукьабала арилизи хIебикес багьандан, жамигIят багьудичебсили биэс чебиркур. РухIла культура гьарил секIайзиб гьалаб чебиуси адам бархьси гьунчивад ласварес гьамадли хIейрар. Гьарил адамла сунела пикрумира, багьудира, кьасани-хIеранира лерти сари. Цалис ца секIал бархьси саби, итиллис —цархIил. Цалра вайнукьани сай хатIавиркнилизи хIисабхIебиру.
Гьалар нушала адамтала лерилра пикруми ва баркьудлуми пачалихъ ва жамигIят гьалабяхI букес дяхIчиаибтири. ИшбархIи гьарил чIянкIли сунечила сай пикривикIуси. Лерилра хьуланира давла сархниличи, сай гьалавяхI вашниличи сари дяхIчиабти. Ил секIал балкIсилизи халбирули ахIенра нуни. Марлира, адам сай гьалавяхI вашес пикриикIес хIяжатси саби. Амма цIакьани давла сархесцун ахIенну, рухIла культурала ва давлала шалубира гьаладяхI дашахъниличи дяхIчиаили диэс хIяжатли сари. Дила пикрили, ишбархIи бегIтани, школали, жамигIятли чеалкIуси наслуличи камли хIеруди бирули саби. Нушала дурхIначи халаси асарбирули саби Интернетли. Чус дигуси секIал илаб баргес гьуцIлизиб саби. Иларти секIайчи илди имцIали лехIирхъули саби.
Нушала хIякимти, телевизорлизирад жагати гъай дурули, адамти биргIябиргес кьаслизиб саби. ХIуша хIердизирая Россияла шимачи. Дахъалгъунтазир школаби, дурхIнала унхъри агара. Лерти гIейкIули сари ва районна центртази дурхIни башахъес пикрибирули саби. СССР-ла замана, къиянси агиличи хIерхIеили, лерилра мер-мусаличир багьуди касахъес шуртIри алкIахъутири. Багьудичебси жамигIят гьалабяхI башуси саби. ИшбархIила хIукуматлис секIал балути адамти гIягIнили ахIен. Давлачебтас чус лагъани саби гIягIнити. ХIуша набчил кьабулхIедикес асубирар. Амма жамигIят гьалабяхI башахъес дигуси пачалихълис багьуди ва медицина вавалидяхъяхъес чебиркур.
Дахъал харжани полициялис ва гIярмиялис декIардирули сари. Сен ибси суал адхIелкIулив?
Вари, леб халкьличила пикрибикIути пачалихъла жавабла къуллукъуначиб бузути хIякимтира, депутатунира. Нушала зугIяла-масъала биалли — илди дебали камли биънилизиб саби.