Цуглантас дурхъаси савгъат

Ишди бурхIназив «За­мана» газетала ре­дакциялизи гьес­ти­ гIямрула, зантти чарх-бекI­л­а вегI гъабза вакIиб.

Ил, гьа­бу­цили някъ, ви­кIар: «ГIя­­па­баркь, ШяхIла гъай хIя­сиб­ли­ра га­зе­та­базирти хIела бел­кIа­ни хIясиблира, хIу ну­ни ва­лу­­сири, ХIяжимурад. Иш­бар­хIи­ ну хIечил гъамли тя­ни­­шиэс ва­кIил­ра». Камти ях­ши-хуш­ да­рили, «Ну хIу­ван урус мезла учительли ва ди­рек­тор­ли узулира ка­лун­си­ра. ХIера, иш хIушаб ца дила жуз­ра» викIули, урус мез­ли бел­кIун­си «Настоящее и прош­лое се­ла Цугни» («Цугни: гьалаб ва гьан­­на») бикIуси жузра гьа­бу­циб.
Жузла мужаллатлис гIер­гъиси бяхI­ли­зиб Дагъиста БекI В.Ва­сильевла РФ-ла ва ДР-ла байрахъунала мякь­лаб касибси суратра леб, удир — жузла автор­ли­чила В.А.Васильевла гапла гъайра. Итил бяхI­ли­зиб — жузла авторла иш белкIра: «Нуни 60 дус бучIуси «Замана» газетала редакцияла хIян­чизартас (умира ахъилри) дила жуз пешкешбирулра. ХIу­шаб чIумаси арадеш, хIян­чи­ли­зир гьарбизуни, хъа­ли­барг­ли­зир талихI ва балгундеш дул­гулра».
ГIяхIял арякьунмад, жуз сабирхъули хIербирулра… Жуз наб бахъ гIяхIбизурну, гьари дурис дилара иличила ца-хIябал гъай викIули, дурути сари нуни удирти пикруми.
Жузла автор Ахъушала районна Цугнила школала урус мезла ва дарган мезла учитель ХIусин КьурбанмяхIя­мма­дович КьурбанмяхIяммадов сай. 1965 ибил дуслизиб ДГУ-ла филологический факультет таманаибхIейчивад гьанна бикайчи ил урусла ва даргала мезла учительли узули сай. ХIусин КьурбанмяхIяммадов халкьла багьудила отлич­никра, бузерила ветеранра, ДР-ла урибси учитель­ра сай. Чуйнара жура-журала даражала ХIурматла Грамотабачил шабагъатлаварибсира сай.
Жуз декIар-декIарти бутI­на­чи дутIибти 7 бекIли­зибад цалабикибси саби: «Цугни­ла тарихла ва этногра­фияла справка», «Хъа­либарг ва хъалибаргла бекIахъ», «Бе­кIа­хъудила культура» ва гIурра авал бекI цуглан­тала культураличила ва гIяда­ту­начила, шила халкьла мухIлила пагьмуличила ва цархIилтачила.
Жузлизиб белкIи саби Граждан дургъбазиб ва ЧебяхI­си Ва­тIа дергълизиб гъабзадешличил алхунти ва чедибдешличил чар­бухъунти цуглантачила, илдала кьисматличила. Авторли алфавит хIясибли лебилра цуг­лан­тала умира ва жинса­нала умира дурули сай. КъантIли буралли, сай акIубси ва хIерируси ши гьарра шайчибад гьаргбарили.
ЦацадехIти бутIнас ва бургас эпиграфунали даша­хъули сари гIялимтала, жамигIятла хIяракатчибала, писательтала ва поэтунала сунени бурусиличи мягIналашал дебали далдикибти дугьби. Цуглантала культуралис ва гIядатунас хасбарибси бекIлизир авторли мисаллис леркули сари чула шилизир берхIи абухъахъе­с, заб дарахъес, дегIнуба­зибад гIяхIси сабухъ бакIахъес ва дахъал­ цархIилти секIайс дузахъути гIядатунира. Леркули сари адам вебкIибхIели дучIути чIиллайти, чили чи вебкIибхIели дел­чIунтирил адамтала умира гьандушили. Чебетаахъили бурули сай секьяйда детурхутил цуглантала мукъри. Илар лер цIикурлис ва хъайчикайруси уршилис дучIути далуйтира. Илди делкIи сари чула лугъатличил. Мякьлаб гьарил тугъла мягIна урус мезли белкIира леб.
Тяп ил тяхIяр саби шуибил бекIлизир кибти Цугнила халкьла мухIлила пагьмулис хасдарибти белкIаназибра. Чула лугъатличил белкIунси гьаб-убла лирикала назмула лерилра тугъира шурдатурли сари урус мезличи. Лер илар гьаннала заманала далуйтира, масхарала хIябкубтира, чузирра сари чис дучIулил уми ахъиб­ти: бузерила гьабкьялис, хъубзарлис, букIуйс, шинкьанкулас ва цархIилтасра. 25 дус Ахъушабад Цугни почта бихуси почтальоннис бархли. Илдира урус мезли делкIи сари. Лер чула шиличи хасти буралаби ва багьираби, гIямрулизир кадикибти ва пикридарибти диштIати хабуртира.
Дебали наб гIяхIбизур «Цуглантала кьисматлизир дявти» бикIуси бекIлизиб Граждан дургъбазиб бургъули калунти Цугнила шилизибадти партизанти гьанбушни. 1919 ибил дуслизиб Манаслизиб деникинцыбачил бургъули калири гъалцад цуглан урши. Деникинна къазакъунани илди ит дергълизиб кабушилри. «Цалра ургъанна къакълизиб дяхъи буили ахIенри, — викIули сай жузла автор. — Ил баянни балахъулри игитуни душмайчи ва чула бебкIаличи бяхIчили башули биъни, илдазивад гьавухъунси агни». Шантани алхунти дайшилизиб ца хIяблизи хIярибихьибтири. Илдала умира гьандушили сари авторли сунела жузлизир. Дахъал шими хIедургар Дагъистайзир, чула шила тарихлизиб илгъуна анцIбукь кабикибти. ЧеалкIути наслубази чула игитуни бала­хъути саби. Авторли, игитунала гьунарличилара белкIи, илдала умира гьандушили, илди игитуни бебкIаагар­бирули сай. Дила шайзибадра халаси баркалла биаб сунес: гьарил лукIусини илгъуна барес балуси ахIен.
ВатIа ЧебяхIси дергълизиб алхунтала умира, илабад чедибдешличил чарбухъунтала умира делкIи сари жузли­зир. «81 цуглан бякьунтири итди дургъбази… Илдази­бад­ли имцIати, хъули чархIебиубли, дявила авлахъуначиб муртлисалра калун», — викIули сай автор ва леркули сай лебталалра илдалара уми. ЦацабехIти дявтала бутIакьянчибачила чебетаахъили делкIунти суратуначилти очеркунира лер.
Хъумартурли ахIен авторли Цугнила школализиб бузули калунти дурабад бакIибти учительтира, декIарли гьанбуршули саби Россияла гьарахъти мер-мусаличибад бакIибтира (13 учитель). Цугнила ши­­лизибадти чебяхIси даражала белчIуди касибтачилара декIарли белкIи леб. Гьанбушили саби Цугнила школала директортили бузули калунтира. БелкIи саби бусягIятра бучIути студентуначила бархли.
Жузлизир дахъал рангла суратунира лер. Наб дебали гIяхIбизур авторли вецIалцад гIинизла сурат жузлизи кадяхъни. Нуни бакь­иб­­сири ХIямшимала, ХIерх­махьила дяргIибти шинна гIин­­зур­бачила, амма балуси ахIенри Цугнила ши-алавра илдицад гIинзурби лерли диъни. ХI.КьурбанмяхIя­ммадовла жуз хIясибли, алжанала ванза буилигу Цугнила ши.
Дила белкIла ахирлизиб наб бурес дигулра ца иш­гъу­на­ секIалра. Дебали къиянси саби вегIла шиличила жуз бел­кIес. Камбирути ахIен «ити белкIири», «иши белкIири» бикIути. Се­цад чеветаили хьалли, камхIебирар гьан­хIе­бушили калунтира яра цархIилтачиб им­цIа­ли гьанбушибтира. Адам лебтасалра гIя­хIъу­ла­виэс вируси ахIен.
Иш макьала белкIес багьандан, «Цугни: гьалаб ва гьанна» жуз белчIес чебуркъиб. ХIусин КьурбанмяхIя­ммадовли бархьси­ жура буцили, селичилра ва чичилра хъумхIертурли жуз белкIи саби или гьанбиркули саби. Чула шимачила делкIунти ца-чумал авторла жуз нуни делчIунти сари. Буралли, илдазибадли бегIла гIяхIси, ункъли бетаурси жуз биэсгу викIулра Цугнила шиличила белкIунси. Ну хатIаиркули виэсра асубирар. Амма ну хатIахIеркус, цуглантас иш жуз дурхъаси савгъат саби викIасли.