…БелчIудили сари арц дурчути

Нуни гьанна вецIну кIира дус школализиб хIянчи барилра. Дусличи-дус дурхIни хIебучIнили разиагардешра алкIахъули сари.

Гьалабра лебри хIебучIути, амма итхIели переменала замана лебилра бястлизиб бирутири: чи-биалра турникуначив, тапличил майдайчив, хъардарибти черделкIес къайгъилизив. Гьанна биалли переменаличи дурахIебулхъути бахъал саби, чина-биалра кьукьнадли яра телефонтазиб саби, яра дивантала хабуртазиб. Турникуни язихъли сари чилилра чехIедиули или. Сегъуна арадешличила гъайикIес вируси, гьатIи? Илди хъули чарбухъунхIели, компьютерла гьала кабиили, шикьхIебухъес пикри биалли. Дунъя барсбиубли саби би­­кIулигу. Дунъя ахIен барсбиубси, адамти сабину. Жу­зи­кIун гьалар кьяйда гьаннара лерал, ручкара тетрадьра урхIмешуахIентили детаурли ахIенгу! Сели сабира дурхIни хIебучIахъути? Азгъиндешли! ГIяхIти кьиматуни дигули сари, амма къиян кабихьес хIейгули саби.
Мисаллис, бетаурси анцIбукь:
УрчIемъибил класслизивси дурхIяли дарс бурули са­би. Учитель лехIизурли, ил гапварили, ва ца-кIел суал­ра хьардаили сари. Илдасра, дарс бурибси кьяйдали, учIанни жавабтира чардариб. ИлхIели учительли иб:
—Гьанна ну хIечи разилира, кайи хIед «авла» саби.
— Сен наб «авла» бируси, гьатIи, хIу­ни­кIун ну гапварира, наб «шула» биэс гIягI­ниси саби, — разиагарли викIар учIан, учительли кьимат гIяшбарили или пикри ба­кIили.
ИлхIели учительли лебтанилра аргъесли буриб:
— ХIушани дарс бурухIели, чебетаахъили хIе­бу­рулра, амма хIушала иштяхI ка­лахъес багьандан учительтани хIуша гап­дирулра ва илала чеди ца-кIел суалтира лугули сари. Илдасра хIушала жавабти дарс бурибтигъунти, къантIти сари. Ил­хIелира учительли хIуша гIердуцили, гIяхIси кьимат кабалтули саби, лябкьуси дарслисра иштяхIличил хIядурдиахъес багьандан. Камси бурибхIели яра камти делкIунхIели, хIушаб мурталра гьанбиркули саби гIягIниси кьяйдали хIянчи барили или.
Доскала гьалавси учIанни аргъиб учительли «хIябла» кабатес хIейгули, сунес «ав­­ла» кабатурли биъ­ни, баркалла багьа­хъур­­ли кайиб.
Илкьяйдали хъулиб бегIтанира чула биштIатази аргъесли насихIятуни дурути диалри, дебали гIяхIли бирар.
ЦабехIти бикIули саби: «Се бируси нушаб дучIули, хIебучIутала дахъал­ арц диалли, илдала бизнесра цеханира лерли диалли, лацла гIяхIти устни биалли? УчIусила лебси хIукуматла хIянчи саби гъал азир къуруш диркуси».
Илкьяйда бикIуталара бархьли саби или бурес вирус, амма илдани пикрибирули ахIен ца секIал. ХIебучIутала бизнес лебси илди хIебучIни багьандан ахIен кьалли, саби биштIали лебай илдала бекI бузули биъни багьандан сабину. АкIес гIямал барес илдас дахъал законти делчIес чебиркули, санитарный ва налогунала шали аргъес халаси къайгъибирули, чеблумази биркули, халаси замана Интернетлизиб буркIули саби. Чули школализир хIеделчIунти, ил таманбарибхIели, делчIес чевкъули саби. Халаси къиян кабихьибхIели саби илдала бизнес бузес бехIбирхьусира. Хъумартес гIягIниси ахIен ца ишгъуна секIалра: цехла яра бизнесла халал ца адам сай, иличиб бузути бахъал!
Се барес гIягIниси ученикуни бучIахъес багьандан? Дила пикрили, дарс ишкьяйдали цугбиркахъуси саби: гьала-гьала класслизиб паргъатдеш акIахъубли, гIур учительли жагали дарс буру. Бурусиличи бучIанти жагали лехIбизалли, мягIна иргъу. ИлхIели иштяхI алкIан, сенахIенну иргъуси секIал багьес дигахъу. Школализиб багьурсила чеди хъулибра чуйнара тикрарбарес гIягIниси саби. ГIур ученикунала гIякьлу дебали чIумабирар, чеимцIаси литератураличи диги алкIан, буруси байхъайчиб лебай, иргъу.
ХIевчIуси адам нуни хурег барес хIе­ба­лусичил цугурцулра. Хурег барес балу­сини гIяхIти секIал дука, хIебалуси яра бе­рубси кьацIличи кьабулиркур, яра чила-биалра калунси беркайчи. Мурталра чичи-биалра къакъбяхъили кайэс асухIебирар. ВегIла къайгъи биэс гIягIниси саби.
Гьаннала белчIудила сагал дуслизиб бурес дигулра:
— ДучIеная дурхIни, дучIеная! Арцли ахIен бел­чIуди лугуси, белчIудили сари арц дурчути!
Духути адамти бикIули саби: «Араси някъличил