БекIдеш дирес — бархьси гьуни чебиахъес

ИмцIали бикьулра школа­ба­зиб мурул адамти–мугIял­лим­ти камли саби или. Руко­во­дительти камли биъниличила, гьа­тIи­ра декIарси ихтилат саби.

Ил багьандан, Избербашлизибси «СОШ № 10» МКОУ­-ла директор Сулайбанов РабаданхIяжи ХIясан­кьа­­дие­вичличил ну гьунираира ва дебали разириубра. Да­­лайлизиб буруливан, жагаси, ахъси, кабизалачевси, гIя­­хIял­­деш дарес балуси, гьарли-марси полковник сайри ил.
Ил чеваибхIели, наб дебали тамашабизур, сен илини педагогла хIянчи чеб­бикIибсил. Руркънила гIил­му­ли­чил гIям­ру дигьес илала пикри лебси ахIенри, виш­тIа­хIейчивад Р.Сулай­ба­нов­лис инженер ветаэс дигусири.
РабаданхIяжи ХIясанкьа­дие­вич акIубси сай Дахадаевла районна Шулерчила шилизив. ХIябал дус шилизив учIули гIергъи, кIинайс ил Хъярбукла шилизибси школализи вашусири. Урга даражала школа таманбарибхIели, ил халаси узичи Тверьла областьлизи арякьунсири. Илав Р.Сулайбанов индустрияла ва педагогикала техникумлизи керхурсири. Илаб белчIуди хъараахъурси РабаданхIяжи Сергокъалализиб абх­ьиб­си санигIятлашалси-техникала учи­лищелизи узахъес вархьибсири. КIи­найс биалли, белчIудила ва производствола шайчивси директорла хIянчи бузахъес вехIихьиб.
Илкьяйдали 21 дус дикиб. Ил манзилла ухIнав Р.Сулайбановли жура-журала ВУЗ-аназиб (ДГУ-ла юридический, экономикала ва политикала факультетуназиб, педагогикала институтлизиб) багьуди касиб.
ГIяхIцад замана арбякьун­хIели, ил Избербашлизибси школала директорла хIянчи­личи живариб. Дус дикили гIергъи, илавад шагьарла администрациялизи, багьудила управлениела бекIла заместительла хIянчиличи шурухъун.
Гьанна авал дус диркули сари илини 10 – ибил школала хIянчизартас бекIдеш дирухIейчирад.
— Директорла хIянчи селичибад бехI­бихьибсири?
— Кадизахъурти низим-кьяйда ду­захъ­ниличибад. Учитель дурсрачи кьаниэс асубируси ахIен. Дарсличи хIя­дур­хIейубли, жявли дагьурти секIал­цун дурили, уэс пайдабируси ахIен. Багьудлумани парчикIуси мугIяллим виалли, дурхIналара бурусиличи ва илала дарсличи иштяхI алкIан. Илкьяйдали школаличи, хIербируси мерличи ва абзурли ВатIайчира диги чеимцIадирар.
Бузерили чебиахъуливан, низам-кьяйда кадизахъалли ва илди дузахъалли, дурхIнасра, мугIяллимтасра гьамадли бирар.
— РабаданхIяжи ХIясанкьа­диевич, гьаларти классуназиб гьар дус гиперактивный дурхIнала лугIи имцIабикIули саби, чулира «асухIебирар» ибси девла мягIна вайтIа бикьути, чула хасиятуни чедиахъули, вайси-гIяхIси хIеили, се-дигара барили кабирути, «ну вамсурлира» или, дарсличибад дуракабулхъути ва цархIилтира…
— Лерилра илди бегIтала хатIаби сари. Психофизиологияла яра социальный шайчирти дурхIнала тIалабуни гъяждарнили, биштIатала нервабала кабиз гьалакбирахъули саби. Халаси замана ца дарсличи пикрибикIес илди бирули ахIен. Барх бучIути дурхIначил ва мугIяллимтачил къалмакъарлизи биркули бирар. Илдигъунти дурхIни мурталра учительла хIерудилиуб биэс гIягIнили саби. Илдала цIакь пайдаличил харжбирахъес чебиркур. Масала, класслизир тетрадуни дутIахъили, доска умубарахъили, вавнас шин кертIахъили…
Дебали мягIничебси саби дарсличиб хIязра бузахъни. СенахIенну, хIязлизиб саби дурхIнала бухIнабси дунъя гьаргбируси.
Дила пикрили, циила вайталибиркьути уршби мурталра лявбирес гIягIниси саби. БегIтани камси замана декIарбирули ва диги чехIедиахъуси дурхIя вирар илгъуна гъявси. Бархьси тяхIярли илдигъунти дурхIнас бяркъ бедалли, 13 дус биубхIейс, гиперактивность беткайхъуси саби.
— Гьалаб дурхIни руркъес ва секIайчи бурсибирес 6-7 дус биубхIели бехIбирхьутири. Гьанна биалли, психологунани 3 дус биубхIели вехIихьес хIяжатли саби или бурули саби. Иличила хIуни се бурида?
— Набра гьанбиркули саби, дурхIя авал дус виубхIели, ил гьарил секIайчи бурсиирес гIягIнили саби или. Илгъуна замана биштIатани бурибсира хъярхъли гIебисули бирар. БегIлара мягIничебси саби ил манзил уббитхIеъни.
— БиштIати дурхIначила хIела пикри аргъира. Черти классуназиб бучIути селичи бурсибирули мугIяллимтани?
— Илди бархьли вяшби­кIа­хъес, гIямрула шуртIри да­лахъес, чула гьуни баргахъес, мурталра дигичебтили калахъес ва адамдешла бегIлара дурхъати къиликъуни мяхIкамдирахъес гъайдикIули дирехIе.