БекIлибиубси — адамла гIямру дерцахъни

Се саби вакцинация – ил саби ара­деш бихIнилизиб бузути гIя­лимтани хIядурбарибси, хас­си дарман, суненира тIабигIятлизиб леб­си, къиянси, урехила изала, гьамадли че­ка­са­хъес адамла чарх хIядурбируси. Урус мез­ли буралли, чархлизиб иммунитет ал­кIа­хъу­си.

Совет хIукуматли, халкьла арадеш мяхIкамбирес багьандан, дахъал цIакьани ва харжани дарили, чейхъути ва урехила излумачи къаршити вакцинаби акIа­хъуб­тири. Камси заманала бухIнаб аринжла, чахьала, берхIила ва гIурра дахъал цархIилтира излуми, вакцинала кумекличил халкь-ургар агардарибтири. ИтхIели вакцина бирусил, хIебирусил халкьлизи хьарра биуси ахIенри. Саби шакра хIебикахъили, хIукуматли, халкь дахъал излумазибад берцахъиб.
Гьанна биалли, бируси хIянчиличибра гъай-мез дахъдаибси замана бетаурли саби. Халкь духути, чули лерил секIал далути бетаурли, дебали урехила изайчи къаршили вакцина барахъес гIела битIикIули саби.
Коронавирусла чейхъуси ва кахси изала тIинтI­биуб­хIейчибад гьанна кIел дус диркули сари. Ил Дагъистаннизиб 2020-ибил дусличиб гIяйбиубсири. Мартличиб карантин багьахъурсири. Нушала ва дурала улкнала гIялимтала пикруми хIясибли, Италиялизиб, Испаниялизиб, Германиялизиб, халкь-ургаб тIинтIбикIули, 2019 ибил дусла октябрь ва ноябрь бузразибал лебли буили саби ил байтарман.
ИтхIейчибад изала нушачибра лебри или, набра гьанбиркули саби. Школализи башути биштIати лебси дила уршила хъалибарг, лебилрара-сера тухумтала хъалибаргуни, ил вирусли дакIудирути лишантачил зягIип­би­кили, халаси къиянничил арабиуб. Илди 2020-ибил дус лябкьухIели, бара сагъбиублири.
Буруливан, ил вирус, цаличибад итилличи чехъиб­хIели, барсбируси саби. Гьаннара кIел дус дикили диалра, лебил дунъяла халкь гъузгъалдибирахъули, ил дунъякад гIяйбиубли саби.
Кьакьализи дурабухъи хъули чар­биуб­­хIе­­ли, адамти васвасбикIули саби, саби зя­гIип­бикилил-ахIенал хIебалули. ИмцIали уре­хи саби халабаибти бегIти, чеалкIуси наслу багьандан. Урух­хIекIесра вирули ахIен, сенкIун гьарил шилизиб, шагьарлизиб, тухумти ва тянишуни-ургаб, ил вайси изай бахъал адамти итил дунъяличи арбухибну. Илдала лебталалра бунагь-хатIаличивад Аллагь чевверхаб.
Тухтуртала Гиппократла хъя – адамтала гIямру дерцахъни. Ил хъя пикрилизи ка­­сили, адамтас зарал хIе­биахъубли вайс­и изай­­зибад ­ил­­ди берцахъес ­ба­гьанд­ан, вакцинация­ли­чибра гIяхIси се­кIал, гьан­налис гIялимтани пик­ри­барили ахIен. Ил багьандан, ле­билра дунъяла халкьлис изай­чибад чедибикес багьандан, ча­­ра­агарли ­вак­цина ­барахъес че­бир­кур.
БусягIятла замана лебил дунъяла арадеш мяхIкам­бир­нила организацияла (ВОЗ-ла) баянти хIясибли, дунъяла лебилра халкьли 60 процентличибра имцIали вакцина барахъили саби. Илизибад халкьла арадешлис сегъуналра зарал биубли ахIен. Нушала улкализиб дуракаибси COVID-19 изайчи къаршиси вакцинализибад адамтас зарал агарси биъни, тухтуртани ва гIялимтани кабизахъурли саби. Нушаб калунси, адамтала арадешлис урехи хIебиахъес багьандан, вакцина барни саби.
Дила хъалибарглира ил лебтанилра барахъили саби, уршили, рурсбани, рурсила муруй, узбани, ва рузбани.
Лебилра газета бучIантас-даргантас, нушала республикала, улкала, ва лебилра дунъяла халкьлис арадеш булгулра.