Дарган девла уста

«Замана» газетала гьалавла бекI редактор ГъазимяхIяммад ЖабрагIилович Юсуповлис дацIти гъай-мез хIейгахъи. Мурхьси ва мягIничебси масъалала чевкад биалли ил халаси иштяхIличил ва жагали гъайикIес вири. Илгъуна духуси пасихIкарличил ихтилатдикIес дигахъира нушаб, газетала хIянчизартас, амма илгъуна разидеш буртIес, бахъхIилизиб гьачамцун ахIи, гьаман хIейри, сенкIун ил гьар мурталра хIянчилизи ахъили вири.

Дила гIямрула игъбарлизи халбирулра иличил рарх наб, камси заманалис биалра, рузес кьадарбиъни.
Гьанбиркур «Замана» газетала редакциялизиб дила цаибил бархIи: ну урухкIулри, урузкIулри, амма савли жявли хIянчиличи ракIибси нуни редакциялизив ца ГъазимяхIяммад ЖабрагIиловичцун варгира. Илини жявли ракIнилис «молодец» или гапрарира ва, цархIилти хIянчизарти бакIайчи наб анцIхIебукьахъес, чяй дарили картIиб. Илцадра пергерси ва хIялалси уркIила вегI редактор чеибхIели, дила урехи кIундацIиб. Баягъи илала гIяхIдешличибли ва устадешличибли сарри ну газетализир рузес бурсириубсира. Амма сепайда, жявли арадеш нукьсанбикниличибли ил хIянчиличи хIевашанвиуб.
ГъазимяхIяммад Юсуповла у дарган мез ва литература школализир дяркъес бикибти даргантас тянишси саби, илдани «Замана» хIулбани чехIебаалра. СенкIун ил, журналист виънила дурабад, писательра, поэтра, тилмажра вири. Сунела белкIаначил даргала литература гьалабяхI башнилизи чебаэси пай кабихьибси автор сайлин Гъ.Юсуповла произведениеби школализирра руркъяхъути сари. Илала цаибил жуз 1974 ибил дуслизиб дурабухъунсири.
«ХIердикIехIе, хIер!…» жузла аннотация ишгъуна саби: «Дубурланти мурталра гъабзадешличил ва адамдешличил, яхI-ламусличил ва хIялалдешличил декIарбулхъутири. Сецад хIейгеси биалра, Совет хIукуматла дусмазир, «коммунизм» лушуси замана, адамла илди черяхIти къиликъуни шякIдиресдииб, сигли дугесдииб. Адамла уркIилизи, рухIлизи илди сагадан минадиахъес багьандан се баралли гIяхIсира? … ХIера, сунела сагаси жузлизиб даргала писатель ГъазимяхIяммад Юсуповлира ил масъала сунеласун ирзули сай».
Ишар гьандушибти черяхIти къиликъуни ГъазимяхIяммад ЖабрагIиловичли бегIла гIергъиси гьигь лебалцадхIи сунезир мяхIкамдариб. Иличи че, сунела произведениебачил илди мяхIкамдирахъес дубурланти жибирули сай илини. Масала, «Мургьила тIулека» бикIуси хабарлизиб авторли жагьил адамла адабчевдеш, хIялалдеш чедиахъули сай. Арц кадерхурли кьакьаракIибси манзил вузла студентка Рашидатли мургьила тIулека бургули сари ва илала бегIтази чарбирули сари. Ил хабарла сюжетличил Гъ. Юсуповли бучIанти адамдеш ва мардеш лертили биахъес гьирбирули сай.
ГъазимяхIяммад Юсуповла творчестволис, хаслира илала мезличи чекайзнилис, ахъси кьимат лугули сай писатель, литературовед ГIябдулла ВяхIидовли «Даршдусмала хIябкьяйличиб» бикIуси жузлизиб.
«Литературала произведениела мез – илди гьарбизла цаибил умхьу сари. Иличи умутли чекайзурсилис ахIенси прозализи ахъе­с (поэзиялизив узес гьатIиралра гIядабси саби) асухIебирар. Ишабал чебаэсли саби, авторли сунела игитуни умути дарган мезли гъайбикIахъули ва дархибти дугьбала цалабяхъуни дурахъули чебиахъули, илди кьиматлабирули виъни. Илкьяйдали сунела разиагардеш чебиахъули сай, яра сунечи илди кьабулбикни иргъахъули сай».
Давлачебси дарган мезла хазна бихуси писатель сайри Гъазимя­хIяммад ЖабрагIилович. Илала произведениебазир иш­хIе­лила даргантани бекIлил хIедузахъути, жявхIелила дугьби да­хъал лер.
Проза лукIнила Гъ.Юсуповла кьяйдуртачила бурули, профессор ГI.ВяхIидовли лукIули сай: «Сай-аринти, гIядатла ахIенти, урхIла белкIанала лукIнила кьяйда тикрархIебирути хабуртачил ва повестуначил даргала прозализи вакIибсири Гъ.Юсупов».
ГIе, ил гьарра шайчивад сунечи чекайзурси, сайгъуна цархIил агарси, халаси культураличилси, адуцалачевси адам вири.
Илала лугIилашал бахъал юлдашуни бири, илдира сайгъунти пагьмучебти. Илдазивад ца сайри Дагъистанна халкьла поэт, тилмаж МяхIяммад ХIямидов.
ХIера, сегъунти ванати дугьби лукIулил илини сунела юлдаш ГъазимяхIяммадлис, сагаси жуз пешкешбирули:
«Дигуси узи ГъазимяхIяммадлис — Дагъистанна яхIра, ламусра, адамдешра, кагибдешра сунезир лерсилис уркIи-уркIилабад ва гIяхIдешунира гьарбизунира дулгули. Иш поэма дурабухънилизиб лебси хIела пай нуни гIяхIил балулра. Дерхъаб! ХIела ХIямидхъала. 14/XI-94 д.»
(«Иш поэма…» — гъай Шота Руставелила «Къапланна гуличевси нарт» поэмаличила сари, сабира МяхIяммад ХIямидовли урус мезличибад дарган мезличи шурбатурси).
Дила бархкьябани нушала гьалавла редактор ГъазимяхIяммад ЖабрагIилович хъумартурли ахIен ва мурталра гьануршули бирар. «Заманала» рахъхIила хIянчизар П. Кьурбановани гьаман бурули рирар: «Дарган мез жагали дузахъес балути «кьаламла устни», гьарли-марти журналистуни, хIейгеси биалра, даргала бахъал-декIар агара. Илдала лугIилизив бегI гьалав урес вирар ГъазимяхIяммад ЖабрагIилович».
Ишаб бурес гIягIнибиркур, «Замана» газетала юбилей гъам­бикIули саби, сабира — 100 дус бирнила. Ил дебали мягIни­чебси анцIбукь саби, редакцияла ва даргала жамигIятла тарихлизибцунра ахIи, арагIеб республикала тарихлизибра, сенкIун «Замана» республикала газета саби. Ил жагали балкьаахъурли, тамашаласи бухIнабуцличил учIаннис илцадра дигахъусили калахъи, къяббердни агарли гьар жумягIлизиб дурайули, даршал дус мицIирли калахънилизи пай кабихьибтачила саби наб бурес дигуси. Гьайгьай, илди бахъал леб, амма наб гIяхIил гьанбиркули саби, сецад халати жавабкардешличил ва дигиличил узулрил «Заманала» гьалавла бекI редактор ГъазимяхIяммад ЖабрагIилович.
Илала уршбазивад цали, Арсен ГъазимяхIяммадовичли, дудешла баркьуди даимбариб ва «Замана» газетала бекI редактор ветаур. Илини, хIялалли узули, ЦIудхъурла шилизивадси писатель Гъ.Юсуповла у ахъли бихIули сай.
Сепайда, илцадра «Замана» багьандан уркIи изуси ГъазимяхIяммад ЖабрагIилович, газета 100 дус бирнила юбилей сабаэс ца-чумал дус лерай, нушачивад арякьун.
Дагъистан Республикала урибси хIянчизар, Гьалмагъдешла орденничил шабагъатлаварибси ва дахъал цархIилти грамотаби сархибси Юсупов ГъазимяхIяммад ЖабрагIилович 2015 ибил дусла ноябрь базличив, 74 дусла гIямруличив, декIси изай ахиратлизи арукахъиб. Илала шаласи сипат нушала уркIбазиб даимлис мицIирли кавлан.