Дурхъати гьанбикуни

Ишди бурхIназив, рахли илцадра жявли нушачивад архIякьунси виалри, писатель, драматург, тилмаж ва журналист ГъазимяхIяммад Юсу­пов 80 дус вирусири. Биографияличила ва творчестволичила цар­хIилтази бурахъес батурли, ил «Замана» газетала бекI редакторли узниличила белкIес кьасбирис.

Ну студент вирухIели, Гъ.Юсуповличил­ти дила тянишдешличилара гьанбушес ди­гулра. Ну ДГУ-ла дурала мезани руркъяхъуси факультетлизив цаибил курслизив учIухIели, филологический факультетла хIябъибил курслизив учIули вирусири дила шан ва тухум ХIямзат ГIямаров. Ил бусягIятра сай акIубси ва вахъхIи учительли узули калунси Дибгашила шилизив хIерирули лев (Аллагьли гIурра даарицад гIямру дедаб сунес). ДГУ-ла ХIямзатра нура дучIули калунти кIелра факультет М.ХIяжиевла у бихуси кьакьалабси ца юртлизир мерладиубти сари. КибехIлисалра ца саби илабси ашханара. Ил багьандан диэс гIягIнилири дила тухумра нура ил столоваялизир дарх кьацIли дукутира. ЦацахIели ХIямзатличил барх илала юлдашунира бирутири.
Вирасив, гьатIи, илхIели нуни хIебагьес кьариган ХIямзатличил ца факультетлизиб бучIути дарган дурхIни: Дахадаевла районна Шаднила шилизивадси Кьасум, Трисанчилизивадси МяхIяммад, Лавашала районна МикIхIила шилизивадси МяхIяммадшапигI ГIисаев, ЦIудахъарла шилизивадси ГъазимяхIяммад Юсупов ва цархIилти. Илди лебтазивадалра гIямрула халаси ХIямзат ГIямаров сайри, илдазивад вегIла виштIаси ну виэс гIягIнисири.
Нуни балусири М.ГIисаевра Гъ.Юсу­повра лукIути адамти биънира. Илдала наз­мурти ва макьалаби «Ленинна байрахъ» газетализир дурадулхъутири ва нуша, студентунани, иштяхIличил дучIутири. МяхIяммадшапигI ГIисаевла чумал назму, сунела тилади хIясибли, нуни гьар дев хIясибли урус мезличира шурдатуртири (подстрочникуни дарибтири).
ГIур ну Дибгашила школализив учительли ва директорли узухIели, Гъази­мяхIяммадлара дилара тянишдеш им­цIадиуб. «Замана» газетала бекI редакторли узуси ГъазимяхIяммад Юсуповли набчи лукIути кагъуртазиб газета къулбасбарахъес гьанбуршули вири. ИтхIели дила шан МяхIяммад Рабадановра газетализив узусири. Илди кIилалра тилади пикрилизи касили, дибгашантани дахъал «Замана» газетаби кайсутири.
2016 ибил дусла июньничивад вехIи­хьили, ну «Замана» газетализив корреспондентли узусира, 2012 ибил дусличивад Гъ.Юсуповла мерличив, «Замана» газетала бекI редакторли, илала урши Арсен сай узуси. БекI редакторра нура даргала мезли сарра цаличил ца гъайдикIути, ну муйрала мезли, сай цIудхъурла. Амма лукIусира ну даргала литературный мезли. Арсен Юсуповли, 1-ибил бяхIличибад бехIбихьили 8-ибилличи бикайчи, даргала литературала мезли белкIунси нушала газетала гьарил номер бучIуси саби.
Илдала дурабад бурисра цагьатIи секIал: устадеш ва къайгъи диэс гIягIнити сари иш бачабархибси замана газетала бекI редакторла, газетала гьарил номер за­маналичиб бучIантачи баахъес багьандан. Арсенна илди устадеш лер. Ил сунела дудешличи лайикьси урши сай.
Ну редакциялизи хIянчила вакIибхIели, наборщицабани бузули бири Раисат Гиреева, Зугьра Рабазанова ва Кали­мат ГIяб­дуллаева. Илди хIябалра, Гъази­мя­хIям­­мад Юсупов газетала бекI редактор ви­ру­хIели, редакциялизиб машинисткабани бузули бирутири. ЦацахIели нуни илдази хьарбиули вираси, сегъуна адам вирив ГъазимяхIяммад или. Наб багьес дигули вииши, секьяйда варсиубал 50 дусра-сера гьалав пергер гъабзали вируси 25 дусла жагьил адам ГъазимяхIяммад Юсупов. Тамашавиэсти, гапла дугьби дурутири набзи илдани. Ишди бурхIназив, ну гIурра тиладиухъунра Калиматлизи бекI редакторличила ца-чумал гъай дурахъес (Раисатра Зугьрара бусягIят нушачил агара: бебкIали ахиратла хъули арбукиб).
— Газетала редакциялизи ну Гъази­мяхIяммадличир ца-кIел баз гьалар машинисткали рузес ракIибсири. Арбякьунси даршдусла 90-ибти дусми сарри итди, — рикIар ил. — Къуллукъ лебли, Ставропольлизи архIяличи рякьунси ну Чячянтала итарад ракIес хIериубли, ца жумягIцадхIи хIянчила кьанриубсири. Савли хIянчиличи ракIибси набчи, итхIели бекI редакторла заместительли узуси ГIиса ТIагьировли, камси тIама ахъбарили, сен хIянчила кьанриубсирил объяснительная записка белкIахъес хъарбариб. Илди бурхIназив бекI редакторли катурси ГъазимяхIяммадра мякьлав леври. Илини, пишяхъили, «ДузехIе» бизахъурли, гъай тамандарибтири. Гъал дусцадхIи ну ГъазимяхIяммадличил рарх рузули калунсира, амма ил нуни, адамличи вехIизурли, чичи-биалра гIясивиубли, чеибси ахIен­ри. Халаси сабурла адам вирусири ил.
— ГIе, гIе, ил жагьилхIелира сабурла вегI вири. Сунела хIял-тIабигIят хIясибли бургар илини сунес «Сабур Сабуров» бикIуси псевдоним касибсира. ЦагьатIи секIал хьарбаэс дигулра хIези нуни, Калимат. Наб гьаниркуси жагьси ГъазимяхIяммад, цархIилтас кумекбарес дигуси адам вири. Ил малхIямти гъайла устара сайри, гIягIнибикалли, масхара буресра бали. Ил шайчивад хIед ил севан визура?
— Вархьли викIулри хIу: илини цар­хIилли бурибси масхарара иргъи ва су­не­нира бурес бали. Гьачам, нуша маши­нист­каби кадиибси хъули ацIили ва ул­кьайла хIеризурли, «ГIяхIяй! Се саби их?» викIули, ахъли бурибсири. Нуша улкьайтачи дуцIдухъунра – дураб селра аги. Ласдяхъирагу — бекI редактор, чакар ка­бирхьаннизибад сунес камси чакарра касили, арякьи увухъун. ЦацахIели, бузерила бархIи ахирличи биркухIели, нуша хIянчилар чедаахIеллири, «Гьаннара ишар лералрав хIуша? Иш замана хъулир хьунул адамтала дахъал дирути лерти сарину, дукьеная хъули» билзахъи ва, хIянчила бархIи таманхIебиубли лебай, нуша хъули дурхьутири.
ГIягIнидеш акIубли, хъулир руэс ихтияр гахъес дугьаризасри, «цагьатIи нунира хIед лугулрану, кIел бархIи руэн» ири. ЦацахIеликIун наб гьанарусири, бекI редактор секьяйда нушаб кумекбарес вирусил ибти пикрумазив мурталра вар­хили ургар или. Гьачам дила риштIаси рурси зя­гIиприкибхIели, илини наб арцличил кумекбарибсири. ГIягIнибикалли, сунела кисаларад касили, хIянчизартас арц лу­ги илини. Рурси шери редлугуси замана, наб кумекбарахъес или набчил барх ба­зарличи барх дила бархкьябира бархьибтири. ГъазимяхIяммадли наб дарибти гIяхI­де­шуни дахъал гьандушес рирус.
— ГIе, гIе, МяхIяммад Рабадановлира набзи ца илгъуна ГъазимяхIяммадла гIяхI­баркьла хIянчиличила бурибсири. ХIед гьан­риркур рургар, Калимат, га­зе­тала корректорли рузуси Хадижат ГIя­марова. Ил дила гъамси тухум сари. Сенрил ил газетализирад аррякьи руилри. М.Рабадановли бурни хIясибли, бекI редакторли ил, сунези рар­гахъили, хIянчила чаррарибсири.
— Иличила нуни балуси саби. «Секьяйда абилкьути илини авал дурхIя, сари хIянчили хIериркьули?» викIути илини дурибти гъай дакьибтири нуни. ХIера, илгъуна вирусири нушала ГъазимяхIяммад! – тамандариб Калиматли дурути…
Бархьли бурисра: дила хъулибси биб­­лиотекализи­б лебси Гъ.Юсуповла «Чер­ди­кIибти» би­кIуси ца жузцун саби. ГIурра сегъуна-биалра илала жуз бургис ибси пик­рили ну редакцияла архивлизибси биш­­тIаси библиотекализив къяйцIухъунра.
Тамашала анцIбукь! Илаб цалра ГъазимяхIяммад Юсуповла жуз агиб. Амма…ца биштIаси жузала кьасиличирад касибти 50-цад Дагъистанна писательтала ва поэтунала жузлизирад дахъалгъунти жузи ГъазимяхIяммадлис пешкешдарибтили урдухъун. Гьариллизир автортала белкIанира лер.
Дурути гъай дацIтили хIедиахъес багьандан, иш макьалализир леркисра Гъа­зи­­мяхIяммадлис жузи пешкешдарибти ца­­­цабехIти автортала уми: А.ГIяб­дул­­манапова («Вершина мужества»), И.ХIу­­­сенов («Бац буркьла цIябил дуги»), Р.Бя­­хIяммадов («Кьисмат», «Къяббердибси гьуни»), ГI.ГIямаров («Дила хунжи»), ХI.ГIялиев («КьутIкьуси шуркьла кьада»), Ш.МяхIяммадов («Тямада», «Урунж», «Венок любви»), Р.Адамадзиев («Умут»), И.Иб­ра­гьимов («Юмор кищинцев», «Багьадуртала къушум»), ГI.Сулайбанов («Сабля поэта»), А.ХIяпизова («Умутла урми»), ГI.Кьурбанова («Духути пикруми»), М.МутIалипов («Дукьбала бемха») ва цархIилти.
Илди жузазирти белкIанани ну хIяй­ранварира. Илди хIясибли нуни бу­рес вируси ца саби: дебали халаси хIур­матла адам уили сай цIудхъран Гъа­зимяхIяммад Юсупов, Сабур Сабуров.
Ахирличиб цагьатIи Гъазимя­хIям­мад­личил бархбасунси секIал гьанбуршисра. Ун­раличив хIе­рирули лев дила вахъхIила юлдаш. Илис ХIусен ХIусенов бикIар. Илала бегIти Лавашала районна Убеки би­кIуси ши­лизибадти саби. Илди лугъат хIясибли цIуд­хъранти саби. ХIусенна ха­ла неш нушала шан ца хIурматла адамла хабчабли рирусири. Иларад сари дила ХIу­сен­ни­чил­ти виштIахIелла юлдашдешра.
ХIусен художник сай (1989 ибил дусличивад СССР-ла художникунала Союзла член). Илала творческая мастерскаялизиб (илди Дагъистаннизир 10 сари лерти) имцIали къаршибиркули бирар машгьурти художникуни, поэтуни, писательти. ЦацахIели илаб журналистунира къаршибиркути саби. ГъазимяхIяммад Юсуповра илдазивадси ца сайри. Нуни хьарбаира ХIусеннизи, сегъуна вирусирил «Замана» газетала бекI редактор или. «ГъазимяхIяммад уркIи бархьси, хIялалси адам вири», — викIар ХIусен. — Илис адамтачил лякьирикIес дебали дигахъи. Ил шайчиб ГъазимяхIяммадра ГIяхIмадхан Абу-Бакарра наб цаличи ца дебали мешубирки».