«Пачалихъла мезла дугьби пайдаладиреная»

2026 ибил дусла март базла ца­личибад нушала улка­лизирти секIултачирти чебаъла ваяхI­личир (вывески), рекламабазир ва сайтаназир дурала пачалихъла мезла дугьби ва алфавит пайдаладирахъес къадагъабарибси саби.
Сегъуна къадагъа бирули ХIукмулизиб?
2025 ибил дусла июньничиб Пачалихъла Думали урус мез мяхIкамдарес ибси ХIукму кьабулбариб ва «ПайдалабикIутала ихтиюрти далтахъни» («О защите прав потребителей») бикIуси законнизир дарсдешуни кадикахъиб. Ил далилли жамигIятлизир урус мез пайдаладирнилизир сагати тIалабуни кадиркахъули сари. Депутатунала гъай хIясибли, иличибли имканбикIур урус мез, пачалихъла бекIлидиубти мез сарливан, мяхIкамдарахъес ва дурала пачалихъла мез лебтанилра чедиути мераначир (гъай рекламабачила сари) пайдаладирни камбиахъес ва ишбархIила литературала мезла тIалабуни детерхахъес кумекли бирар. Мартла бехIбихьудличибад шурбатни агарли дурала пачалихъла дугьби пайдаладарес ихтияр агара. Багьахъни биэс хIяжатли саби чIянкIли урус мезличил. Амма ихтияр леб Россиялизиб хIербирути халкьанала мезличилти белкIани пайдаладарес. Адамти хIербиахъес хасдарибти мер-мусалис уми лукIахъесра урусла алфавит пайдалабарес хIяжатли саби. Дурала пачалихъла гъай пайдаладарес вируси сай чIянкIли чула организацияла, фирмала, секIа яра ваяхIла у кьяйдали хIисаблизи касили диалли. Мисаллис, «Nike» яра «Adidas». Роспатентлизир хIисаблизирти уми далта. ЦацабехIти предпринимательтала гъай хIясибли, ила у каберхахъес авал базличирад урегал баз аркьули сари.
Рахли компаниялис чула у хIисаблизи касес хIейгули биалли, амма чебяхIкахъибси (вывеска) барес дигули биалли, илала мякьлаб урус мезли шурбатурси белкI кабяхъес хIяжатли саби. ХIурпри цугли диэс хIяжатли сари ва мешуси куцлара диэсли. Амма, урус мез пачалихъла диъни багьандан, ил мезла у гьалаб кабяхъили биэс хIяжатли саби.
Ил законнизиб дурала пачалихъла алфавит пайдалабирнилис гIякIа чебаахъили ахIен, амма вачрукьяби жавабличи битIакIес бирар «Рекламаличила» ва «ПайдалабикIутала ихтиюрти далтахъни» бикIути законти пайдаладарили. Илар гIядатла адамтас ва компаниябас декIар-декIарти лугIурби кадяхъили сари. Ил закон бузахъниличи хIеруди биру Россияла антимонопольный кабизли ва Роспотребнадзорли.
Ил закон бяхIчиаибси саби бахъли чебиуси мераначи чедяхъибти секIайчи лукIути дугьбас. ГIяртистли сунес белкIунси у илала саби, ва ил пайдалабарес ихтияр леб. Лебгу нушала бахъал илдигъунти гIяртистуни дурала пачалихъла хIурпри пайдаладарили, чеуми лукIути. Амма урехи леб ил у афишаличи кабяхъялли, дурала пачалихъла мез пайдаладарили саби или гIякIализи бикес.
ГIядатла адамтани дурала пачалихъла мез пайдаладирес бирар чула гъайлизир яра белкIаназир. Илдачи законнизирти дарсдешуни къячдиркути ахIен. ГIядатла адамла Интернетлизир акIахъубти бяхIяначирти дурала пачалихъла алфавитунала хIурпри пайдаладарибти белкIанасра къадагъа агара, чIянкIли илди секIал бицес пайдаладирути хIедиалли.
2023 ибил дуслизиб Владимир Путинни пачалихъла даражаличир дурала пачалихъла дугьби пайдаладарес асухIебир­ниличила ХIукму къулбасбарибсири. Асубирути дугьбази халдирути сари, урус мезлизир ил мягIна аргъахъес агарти дугьби.
Ил журала законти лерти сари дурала пачалихъуназирра. 1994 ибил дуслизиб Франциялизиб кьабулбарибсири Турбонна ХIукму. Ил бяхIчиаибсири французунала мез англияла мезлизирад мяхIкамдарес багьандан. Ил хIукму хIясибли, лерилра кьяйдурти, ваяхIла уми, реклама ва чебаъла ваяхIлизир французунала мез диэс хIяжаттири. Рахли дурала пачалихъла алфавит шурбатни агарли пайдалабаралли, 20 азир еврола гIякIа чебирхьуси саби. Ил журала ХIукму 2001-ибил дуслизиб кьабулбарибсири Китайлизибра. ХIебиалли, нушала улка ил шайчиб цаибил ахIен, илгъуна закон пикрибарибси. Нушала адамтани, хаслира вачрукьябани, жагадешлис или, чулира мягIна хIебалути уми чеимцIадарили, рекламализи яра чула вегIдешла организацияла улизи дурала улкала мезла дугьби лукIули саби. Чилалра илгъуна агара или. Ну мурталра викIусира, гьарил секIайзир низам-кьяйда диэс хIяжатти сари. Илкьяйда хIебиубли жамигIятла цахIнабик хIербиэс бируси ахIен. БекIлибиубси ил ХIукму лебилра адамтас пайдалабирес хIяжатли саби, чIянкIли давлачебтасцун яра хIякимтас ахIенну. Нушала улкализир вайти законти ахIен, эгер илди гьарли-марли дузахъес виралли. Илкьяйдали биэс багьандан азадси суд биэс хIяжатли саби пачалихълизиб ва азадти профсоюзуни, адамтала ихтиюртачила пикридикIути. Азадли биэс ва адамтала вакилтили биэс хIяжатли саби депутатунира. Нушачиб хIукуматлизи адам ваалли, сай чинавад вакIибсил хъумуртули саби. Сай чевяхIсилизи ва сунес гьалаб бузес хIяжатли саби хIукму или пикривикIули сай. Багьирая — «чебяхIси» суд асес вируси ахIен ва гьариллис жаваб чарбатес чебиркур.

Руслан Ражабов