Жагадеш чебаахъес сунечи чесили

«Замана» газетали, даргала миллатла машгьурти адамтачила белкIани, илдала юбилейла дусмазир кадирхъни, гIяхIси гIядатли бетаахъурли саби.

Ишдуслизиб сунела юбилей дурабуркIули сай РАН-ла ДНЦ-ла ИЯЛИ-ла искусствола тарихла отделла халалгъуна гIилмула хIянчизар (главный научный сотрудник) профессор Амирбег Жалилович МяхIяммадовли.

Илала биографияла баянтачил тянишриубхIели, гIямрула камси манзилра баркьуди агарли хIеберкIибси, дебали кабизалачевси, закирад зубарти хъямхIедирули, илди сунела някъбазир алкIахъуси адамла сипат дила дагьрилизиб дакIубиуб.

Амирбег Жалиловичли 1967 ибил дуслизиб арцла медальличил Кубачила школа, 1972 ибил дуслизиб ДГУ-ла тарихла факультет, 1975 ибил дуслизмб, РАН-ла ИЯЛИ-ла Дагъистайзибси филиаллизиб аспирантура делчIи сай. 1977 ибил дуслизиб ДГУ-лизиб «1920-1927-ибти дусмазир Дагъиста шимазир социальный ва экономикала тяхIяр-кьяйда далдикахъни» бикIуси гIилмуртала кандидатла диссертация бетерхахъурли сай. 1999 ибил дуслизиб РАН-ла ДНЦ-лизибси тарихла, археологияла, этнографияла институтлизиб «ХIХ-ХХ-ибти даршдусмазиб Дагъистайзиб гIядатла художестволашалси някъла устадеш» бикIуси гIилмуртала докторла диссертация кабизахъурли сай.

Илкьяйдали, илизивси тарихла гIялимличивра, гьарахъли лебалли, жагаси секIал ва някъла устадеш чебиуси, устадешлис кьимат бедес балуси, гьарли-марси гIярбукIан уста чедиикили сай или, нуни пикрибарира.

Илкьяйда хIебиэсра хIебири, сенахIенну лебил дунъя бяркъурси гIялимлайчибра, чевяхIси писательлайчибра, гIярбукIантани, чула някъла хIянчи балуси устала имцIали хIурматбирули бирар. ГIярбукIантани, някъла хIянчи хIебалусилис, (гIячи ахазив) ирули бирар. Илгъуна уршилис Кубачир гелешмеш раргесра гьамадли хIебирар.

Гьалавван, гIяхIцад адамти сунечи цалабикибси, жагати суратунала выставка ибхьули, «Дагестанский аул» музей заповедниклизив гъайулхъули: «Баркалла хIушаб, жагадеш чебиънилис ва иргънилис», — викIулри Амирбег Жалилович.

Жагадеш чебиъни ва иргъни, гIярбукIантала хIиличил барх башуси хасдеш саби. Жагадеш секьяйда чебаэс гIягIнисил бахъал адамтази аргъахъес сунечи чесили сай, сунела гIилмуртала докторла хIянчилизиб Амирбег Жалиловичли.

Илала дурабадра, гIурра дахъал жагадешунала, ишбархIила искусстволизир кадиркути дарсдешунала хIялумцIули сай, илди гIилмулашал баяндирули сай, халкьлизи чедаахъес гьаладирхьули сай.

А.Ж.МяхIяммадов 1994-2005-ибти дусмазив РАН-ла ИЯЛИ-ла Дагъистайзибси гIилмула центрлизив искусствола тарихла отделла заведующийли, 2005-2014-ибти дусмазив гIилмула шайчивси директорла заместительли узиб. 2014 ибил дусличивад вехIихьили ишбархIира, гIилмула халалгъуна хIянчизар сай (главный научный сотрудник).

Дагъиста халкьла някъла устадешла ва искусствола тарих, Кубачила художестволашалси устадешла тарих, ва гьаннала заманала челукьути масъулти, урусла культурали ва мезли Дагъиста художестволашалси культура кабилзниличи ва гьалабяхI арбашниличи бируси асар – хIера, илди сари Амирбег Жалиловичла гIилмулизибси бузерила бекIлидиубти бяхIчибизуни.

Амирбег Жалиловичли Дагъистан Республикала Президентла Грантунала кумекличил детурхути сиптабазир (проекты) бутIакьяндеш дариб.

Москвализир дурадулхъути гIилмула журналтазир гIяхIцад сунела белкIани дуракаиб.

А.Ж.МяхIяммадов, «ТIабигIятла, техникалашалти, социальный дарсдешуначи халкь бурсибирни», «Лебилра дунъялизирти дарсдешуназиб Дагъиста гIядатла (традиционное) искусство», «Россияла тарихла, культурала букьурти ва рухIла давла» бикIути, РАН-ла президиумли белгидарибти, хьулчили диубти (фундаментальные) гIилмула хIялумцIлабазив узиб. Чедир гьандушибти хIялумцIлаби РАН-ла президиумла профессорти А.П.Деревянкола, А.Б.Куделинна, В.А.Тишковла бекIдешлиур делкIунтири ва дуракаибтири.

Амирбег Жалиловичли сай автор ветаурли цаладяхъили, гIур ахтардидарили (редактировать) гIилмула хIянчурбала 4 жуз дуракаиб.

Сай сиптакар ветаурли, «ХХ-ибил даршдуслизиб Дагъиста искусство» бикIуси бахъал гIялимтала бутIакьяндешличилси жуз, 2012 ибил дуслизиб, ДР-ла Президентла Грантла харжаначил дуракаиб. Ил дебали жавабкарси, халаси хIянчи сабри.

Кубачила школала урус мезла ва литературала учитель Набигуллагь СягIидовличил варх узули, гьаланачи Кубачила мезла ва фольклорла хIялумцIуси жуз, гIур «Кубачила – урус мезла» словарь Москвализиб «Наука» издательстволизиб, хIукуматла грантла кумекличил дуракаиб. Даргала литературала мезлизирад гIяхIцад декIардулхъути гIярбукIла мез чеалкIуси наслулизи хъумхIертахъурли калахъес багьандан, А.МяхIяммадовли ва Н.СягIидовли, чула миллатла челябкьлализи кабихьибси халаси пай саби, словарь цалабяхъни ва дуракаъни.

Х.ГI.Юсуповличил варх узули «Край руркъни: гIилмула методикала пособие» 2010-ибил дуслизиб дуракаили саби.

Амирбег Жалилович сунела биштIаси ВатIан дигахъуси, ил шайчиб сунезибад лябкьусигъуна кумекбарес, мурталра хIядурси адам сай.

Ютублизиб, Кубачила телевидениелизиб, умути гIярбукIан мезличил барибси ихтилатра наб гIяхIбизур.

Ихтилатлизиб илини, цархIилти пикрумачил барх, Дагъиста халкьла писательти ГIяхIмадхан Абу-Бакар ва МяхIяммад-Расул Расулов даргала литература гьалабяхI арбукибти, лебил Россиялизиб машгьурти, чебяхIти адамти биъниличила, гIярбукIантази гьатIира бурули сай.

Илини Дахадаевла район 80 ва 85 дус биънилис хасдарибти, альбомла журала, кIел жуз хIядурдарнилизи халаси пай кабихьибсири.

Интернетлизир нуни даргира, РАН-ла Дагъистайзибси ХI.ЦIадасала уличилси мезла, литературала, искусствола хIялумцIуси центрла сагати хабурти кадирхъуси (вестник) журналлизир А.Ж.МяхIяммадовла 16 статья. Статьяби журналла декIар-декIарти номертазир дурадухъи сари. Лерилра илди делчIес гIяхIцад замана харжбарира. Илди гIилмула хIянчурбани дила дагьриличи халаси асар бариб. Илдазибад аргъира, сегъуна бузери сабил гIядатла някъла хIянчиличила лукIуси гIялимла. Илди белкIаназир, хIулбала гьалар, гьаларла ва ишбархIила нушала халкьла гIямрула суратуни алкIули сари.

Хаслира наб гIяхIбизур «Дагъиста халкьла някъла бузерилизир дурарад хибти гIягIниахълуми (материалы)»  бикIуси статья.

Илизир, Россиялизирад Дагъистайзи мургьи, цIуба арц, мегь, дубси, мазгар, къалай, гIурра дахъал журала мегь дихниличила тамашала баянти лер.

«1676 ибил дуслизир гIярбукIан АсанкIа МяхIяммадли Астраханьна таможнялизирад 4 пут шиниша дубсила, 7 пут хIунтIена дубсила хили сай».

«1807-ибил дуслизиб Астраханьна таможнялизибад Дагъистайзи 130 азир къурушла жура-журала мегь хили саби».

18 ибил даршдусла кIиибил байхъайзир Дагъистайзи мегь бархьаахъес тиладила, гIяхIцад дугьабизуни, даргили сай Амирбег Жалиловичли Къизларла комендантла архивлизир.

Илкьяйдали ГIярасайлизирад нушачи дихули кали сари дахъал бала, илди дерхьес рурхьери. Иличибли кьалтинти, паласуни душантала, гIяндан варгьни дирантала бузери жигарчеббиубли саби.

19 ибил даршдуслизиб, Дагъистан Россияличил цахIнабяхъили гIергъи, нушачи бихуси мургьила, цIуба арцла, цархIилти журала мегьла кьадар гIяхIцадла имцIабиубли саби.

«19 ибил даршдусла ахирлизиб, 20-ибил даршдусла бехIбихьудлизиб, Дагъистайзиб вачар-чакар дузахъути адамти, Нижний Новгородлизибси ярмаркаличи башутири, итар чус хIяжатдиркути гьарил секIал исутири ва Дагъистайзи дихутири». Иличила чебетаахъили бурили саби А.МяхIяммадовла статьялизиб.

«1929 ибил дуслизив Ленинградлизив акIубси А.А.Иванов машгьурси искусство руркъуси гIялим сайри ва лебилра дунъяла академический гIялимтачил вархвасунсири. Ил Ленинградла эрмитажлизив дахъал дусмазив узусири. А.А.Иванов кубачилантала гьарли-марси юлдаш сайри, илала лерилра гIилмула хIянчурбазиб, Кубачила искусство чеббикIибсили бетаур.

1976 ибил дуслизиб, Р.ГIялихановличил варх узули, «Кубачила искусство» бикIуси альбом-жуз илини дуракаибсири. Ил альбомличил тянишиубхIели аргъесли саби, секьяйда мурхьли искусство бяркъурти адамти сабрил кIелра автор.

ГIярбукIантани А.А.Иванов халаси багьудила вегI, уркIи-хIял гIяхIси, сунела санигIятлизив чеввикIибси, сегъуналра тамяхIкардеш агарси адамван гьаниркахъули сай. Анатолий Алексеевич Ивановли Ленинградла эрмитажлизиб, даим бузуси, Кубачила искусствола экспозиция акIахъуб. Ил экспозиция илала бузерила ва гIямрула чеббикIибси сархибдеш сабри.

А.А.Ивановли ва Р.ГIялихановли хIядурбарибси «Кубачила искусство» бикIуси жуз-альбом чинабалра баргес хIейруси дурхъадешли бетаурли саби. Кубачилантани, уршби хъайчикабалтухIели, жуз магьарла маслис кабирхьули саби». Статьялизирти баянти нуни риубцад къантIдарира

«Культурала черикIла гIягIниахълумас кьимат бедес кумекдирути Интернетлизирти баянти» бикIуси статьялизирра, гьанналаур агарти, искусстволичила бурути хIялумцIлаби даргира.

Ил хIянчилизир ахтардидарили сари, чуйна ва чум адамлис хIяжатдикилил Интернетлизирти, Дагъиста някъла устадешличил дуракайути гIягIниахълумачила баянти.

ХIялумцIлабани чебаахъили саби Дагъистайзир дирути мегьла къапуличила ва кьисдарибти Дагъиста къаркъаличила баянти кIел миллион адамлис хIяжатдикили диъни. Кубачила шиличила баянти 1 миллионнис, Хучниличила – 34 азирлис, Гоцатльличила – 32 азирлис хIяжатдикили сари. Илкьяйдали Дагъистайзирти някъла устадеш бузахъути шимачила, дуракайути дахъал масаначила, ХIябибла кьапIаличи бетаайчи, баянти кадерхахъурли сай гIилмула статьялизи.

А.Ж.МяхIяммадовла 16 статьялизирад нуни хIябалцун гьандушира. Иличибли багьесли саби искусство руркънилизибси илала бузери сегъуна сабил.

ВегIли белкIунси, хIялумцIурси, барибси чилилра чебхIейсу. Селра барес хIейрусила ва хIейгусила сархибдешунира хIедирар, гIядатла адамтас тамашадилзути хIялумцIлабира илдала хIедирар.

Дагъистан Республикала гIилмуртала урибси хIяракатчи, ХI.ЦIадасала уличилси премияла лауреат, бузерила ветеран Амирбег Жалилович МяхIяммадовлис чIумаси арадеш, бузерилизир сархибдешуни, хъалибарглизиб талихI булгулра.

Эгер «Жагадешли дунъя уцахъуси» биалли, бахъал адамтази жагадеш чебаахъес бируси илала хIяракат, дунъя берцахъес хьулчили бетарар.

Муъминат Хаттаева