Сагаси жуз дурабухъни дурхIя акIнигъуна анцIбукьлизи халбирулра. Жузани жагабарибси кьасиличиб дила хIер гIяхIцадхIи тIашбилзан ва гьарил жуз селичила сабил, автор чи саял дагьес гьалакли рирус. Жуз агарси хъали, давла-масли бицIибси биалра, мискинсилизи халбирис.
Нушала пергер писатель, поэт, рурибси мугIяллим ГIяйша Кьурбановала «ЧердикIибти» бикIуси жузли уркIи разити хIяланани бицIахъиб. Аллагьли дубурлан рурсилис бедибси пагьму каргьурти назмуртазиб нушачи биахъули сари. Р.ХIямзатовли белкIунсири: «Дила шилизивси уртахъли дучили шила халалла ва колхозла шайзирад жура-журала кагъурти, сунела урши набчи вархьибсири. Улас, Расул, тилади сабину дила уршира поэт ветаахъа» или. ГIяйшала назмурти дучIухIели, наб ил хабар бекIлизи бакIиб. СенкIун поэт ветаахъес чилилра вируси ахIен, илис зубразивадли гIевугьан левси сай. ИлхIели поэт хIелукIес хIейрар. Наб чумра кьястира къаршибикиб, замана биалли се саби назмурта лукIес бикIутира. Селизиб саби адамла пагьму? ГьанкIагарти дугурбазир дашути пикруми: дунъяличила, гIямруличила, дурхIначила. Шалати, гIяхIти, Кьуръа аятунигъунти пикруми дашалли, хIелукIес хIейрар.
ГIяйша Кьурбановала гIяхIцад жузи дарган мезли дурадухъун, илди урус мезличира шурдатур. Илини сари хIеррируси ва рузуси Къаякент рухIла давлали белкъахъун. Илала гIямрула вархкья МяхIяммадра пергер адам ва пагьмучевси писатель вирусири. Илдани литературализи халаси пай кабихьиб ва жузала кьаси чебицIахъиб.
«ЧердикIибти» жузлизир ил се рикIулил, се бурес дигулил хIябал гъайли аргъахъес гьамадли ахIен. Илизир лер гIяхIцад произведениеби ВатIайс, нешлис, дурхIнас хасдарибти, басняби, поэмаби. Бамсриагарли ил лукIуси сари «Лачин», «Гьалмагъдеш» журналтази, «Замана» газетализи. ХIера, се рикIулил ил нешла мезличила:
…Манзилли барсбарибти,
Давлали къагъбарибти,
Хамти адамтазибад
Рахли нуни аргъасли
Дарган мез хIейги или
ЦIумбикIар дила уркIи.
УркIи цIумхIебикIару,
ВегIла мез ганздиралли?
Нешла рухIван дурхъати
Дила хала бегIтала
Мез мучлахIедиралли?
Мез дубкIнила, илди мяхIкамхIедирнила тема ишбархIи бегIлара аргъбаибсили бетаурли саби. Иличила поэтунира мугIяллимтира даим шишимбикIули саби, илди мяхIкамли калахъес къайгъилизир сари нушала ГIяйшара. Ил темалис хасдарибти гIяхIцад назмурти лер «ЧердикIибти» бикIуси жузлизир.
Дурхъаси нешлисра илини уркIи-уркIиларадти дегIлара дурхъати пикруми делкIи сари:
…Лебил нешаназирад
Дила бегIла жагаси,
ДалайбикIути-ургар
БегIлара пагьмучерси.
ЧатIали жибхIналаван
Нушала гьигь иргъуси,
Нушала дяхI дамкьалли,
Чарх шишимта игуси.
Дунъяла къакъличир нешван дурхъаси, дурхIнас гIязизси чилра левси ахIен. Ил секIал якьинбирули сари ГI.Кьурбановани сунела нешличила назмуртазиб.
Цагьачам набчи дурала улкнала поэт дугьаризурли, «Наб бекIлил дудешлис хасдарибти назмурти къаршидиркули ахIен, сен дудеш чевяхIли чехIейусив поэтунани?» или хьарбаибсири. ГIяйша Кьурбановала жуз касили, дудешлис хасдарибти назмурти делчIаб:
…Дубсила ваяхIличи
ГIярбукIанта някьишван,
СирхIяла дубуртачи
Маза-мукьрачил лукIан.
ХIялалси бузерила
ХIерзи гIелар датурси,
ЦIелдалиув усадра
Кавлад, дудеш, гIибратли.
Гьайгьайрагу, чебяхIтири нушала дудешуни, илдас далайхIейкIули, гIур чис далайикIуси? ГIяйшани сунела диги, уркIила цIумъала гIямрулизивад арякьунси дудешличила назмурти детаахъурли, жузлизир нушаб гьаладихьили сари. Авал тугъла назмуртани адам пикриулхъахъули сай, чузиб мурхьси мягIна бухIнабуцнили.
…ГIяхI девли хъу духъахъу
Унхъри вавнадирхъахъу,
ДекI гъайли хъябхъяливан
Дерхъибтира дулъахъу.
ХIянчили някъ белкъунси
Къаркъубачивра усар,
АнцIкьили кьацIдуцибти
Ухьалавра усхIевсар.
Илдигъунти назмуртас хасбарили саби «ЧердикIибти» бикIуси жузла халасигъуна бутIа, учIусиличи тамашала хIяланала асар бетарахъули.
Бурес дигулра ГIяйшала поэмабачилара.
…ВатIа хъарихъри хIуша
Дургъби ибси девли чумлара уркIи
ДецIла цIали бигуб, марайдиахъуб,
Чумилра хъяшала шалал пикруми,
ЦIуръабиахъубли, хIяйранбиахъуб.
Дургъбачила гIяхIцад произведениеби делкIи сари нушала поэтунани ва писательтани. Ил тема хъумартес хIедирехIе нушани, сенахIенну дургъбани саби палакатбарибси иш дунъя. Мискинбариб халкь, цIуръабариб дурхIни. Ил тема даимбарили сари ГIяйша Кьурбанованира, дургъбачила, децI-шишимтази бикибтачила сари-регIти пикруми дурули. ХIекьли гьарбизурси тема саби илала урегал бекIлизибад (глава) цалабикибси. ГI.Кьурбановас ил жуз премияличи гьалабихьес дигули сари.
Гьардизаб хIела пикруми-кьасани, рузи ГIяйша!
Аминат ГIябдулманапова, Дагъиста халкьла поэт