Мезла имканти пайдаладарес балутазивадсири

ДГУ-ла профессор, филологияла гIилмуртала доктор, Дагъиста Халкьла Собраниела депутат

Дунъяличирти мезани дахъал сари. Илдала кьадар 5 азир­личибра имцIали саби, амма илдала лугIи дебали камбиэс асу­бирар, эгер мезаначи хIеруди хIебаралли. ГIилмулизиб бурули саби, Кавказла мезани руркъни (ила кадурхули сари дарган мезра) – ил тарихла, культурала, мезла шайчиб халаси кьадрили бе­та­ру­ли саби или.
ЦацадехIти мезани давлачерти сари бикIули саби. ЦацадехIти биалли – мискинти. Лерилра мезанала давла яра мискиндеш баяндируси ца шартI саби — илди мезличил уркIила хIялани тIинтIли, гIячихъли кагахъили аргъахъес вирни. Амма дугьбала кьадарличи хIерхIеили, цацадехIти мезанала пикруми иргъахънила имканти имцIалира дирар. Илди имканти дузахъес балути адамтани мез гьатIира жагадирахъу.
Дарган мезла имканти устадешличил пайдаладарес балутазивад ца сайри микIхIен МяхIяммад-Шапи ГIя­ли­ханович ГIисаевра. Ил дарган мез даимлис калахъес ибкьли узуси, илди мез гьар шайчирад дяркъес къайгъилизи кайзурси гъабза сайри.
МяхIяммад-Шапи ГIисаев – ил даргала анкъилаб жагали зайбикIуси чугурличил цугуцес вирар. Илала даргантачи ва дарган мезличи карцIдеш урхIмешуахIенти дири:
«ГIялам нуша даргала
Узби-рузбира даргла,
Дагъиста дайла дайлаб
Берхъаб нушала Дарга!
ЦIакь саби, пахру саби
Уржибти верхIел Дарга
ВерхIрангла, цадехI дяхIла,
ВерхIна деза хIед, Дарга!
Дубагар дунъяличиб
Дила хъатгъуна Дарга,
Ванза кьакьал биалра,
Кьумур гьарзаси Дарга!»
М-Ш.ГIисаев автор сай «Урус мезла ва дарган мезла словарьла», сабира 1988 ибил дуслизиб дурабухъунси. КIинайс биалли, ил чеимцIабарили, ункъбарили дураибсири 2006-ибил дуслизиб. Илала дуравадра, ил автор сай школала учебникуналара, гIилмула хIянчурбалара.
Илкьяйдали ил даргала фразеология руркънилизиб бегIлара халаси ва мурхьси пай кабихьибси цаибил гIялим сай. 1995 ибил дуслизиб белкIунси илала докторла диссертация дарган мезла фразеологиялис ва илдала хасдешуни руркънилис багъишлабарибси саби. КIинайс, илини, ил тема хIясибли гIилмула монографияра («Семантика и структурная организация фразеологических единиц даргинского языка») дуракаибсири.
Илис гьалаб дарган мезла гIилмулизиб фразеологизмабачила илгъуна мурхьси ва чебетаибси гIилмула хIялумцIла биубси ахIенри. ИшбархIи Дагъиста мезанала гIилмулизиб бузути гIялимтас ил монография хьулчили бетаурли саби. Лерилра илала гIилмула хIянчурби жагьти гIялимтас дебали пайдалатили урдухъун.
Фразеологизмабас ил викIусири «даргала дуклумар дугьби» или. Гьарли-марли, илди сари «даргала дуклумар дугьби», чулира дарган мез чеахъдикIахъути, давлачердикIахъути ва чули мезла саркъибдеш имцIабирахъути. Илала «Урус мезла ва дарган мезла словарьлизи» кадерхахъурти фразеологизмабала ва буралабала кьадар гIяхIцадла халаси саби. Илдала кьадар 500–личи абиркули саби или бурули, ил дебали разили вири.
Фразеологизмабала кумекличил гъайлизир пайдаладирули гъайикIусини селичила-биалра сай-вегIси пикри имцIали цIакьбарили буру, сунела уркIиличибси хIял иргъахъу.
МяхIяммад-Шапи ГIисаевли дарган мез дебали ункъли дални чебаэс вирар илала назмуртачи лехIирхъусини, илала словарь ва гIилмула хIянчурби дучIусини.
Чедибра бурили кьяйда, МяхIяммад-Шапи ГIисаев пагьмучевси поэтра сайри. Илала назмула дугьби ишбархIи балгни сари, сарира поэтли ва гIялимли нушаб букьурли датурти. Хаслира, ишбархIила манзиллизир, даргала машгьурти ва пагьмучебти поэтунала ва писательтала къушум мискинни сабхIели. Илала назмуртазир адам чевяхIвирни, илис балгна виркьни чебаэс вирар:
…Гьар савли гьунибиаб
ХIед гIяхIла хабарличил,
БархIехълизир урмира
КайцIаб хъалчла дубхъначи.
ГIяхIхIели, хIела хъули
ЗурхIяб гIяхIладли башаб,
БалагьхIели, янашав
Марси гьалмагъ каммайъаб!
Поэтла кагибти дугьби ахъли зайдикIули сари, дарган мез верхIрангли ухахъули, илдачи лехIирхъусила уркIи булхъахъули:
…Кагибси дев адамла
ЦIакь саби, давла саби.
Кагибси дев адамла
ХIяяла умцла саби.
Сунела уркIилизирти шантачирти ва сунес ахIерси МикIхIила шиличирти диги ишкьяйда иргъахъули сай поэтли:
…КарцIлирагу шиличи
УркIила кабихьесцад,
ХIясратлира шантачи
Тяп уркIили балхесцад.
АхIмакьуни бегIтала
ГIяхIгъубзни уршбала бегI,
Бацла кьялубигъунти
Исбагьи рурсбала бегI.
Даргала пергер рурсбас илала назмурти насихIятуни детаурли сари:
…УрузкIен… Рурсиличи
Урези далгунтину,
УрухкIен… Урехира
Умутас лебси сабну.
Варх вашес дигул хIечил,
Кьяш балгахъи кьяшличил,
Гьачам гIелавад вашаб
ВерхIдехI дабри делкайчи…
Гьарил адамлис илини далдикести дугьби дургутири, сунечи лехIирхъусила уркIи ванабарести.
ГIялим ва поэт кьяйда бахъли валусири ил. Даргала жагьилти гIялимтачи илала хасси хIеруди бири. Илдани дарган мез гьатIира черяхIдарили гьаладяхI дикниличи илала халаси умут лебсири.
ХъумхIертис нуни илала автограф, сунела «Дила урунж» бикIуси, наб савгъатбарибси жузлизи белкIунси: «Алкаб, риштIаси рузи, хIела гIямрула гьунчиб Лайлатул-кьадри! ШалабикIаб ва берхъаб хIела кьисмат! ХIурматличил М-Ш.ГIисаев».
Илгъуна вири ил, шиличи ва шантачи карцIси, адамтачи дигичевси поэтла уркIиличилси, саркъибси ва бугаси гIялимла хIерличилси, юлдашуначил валгунси, гIямрула рархкья Асиятлис марси, сунела «хIябал микIхIен чатIа янаша кабатурси» пергер дарган.
Муртлисалра нушала уркIбазив кавлан пагьмучевси поэт, кайзурси гIялим ва чIумати адамдешла вегI микIхIен дудешла урши МяхIяммад-Шапи ГIисаев.

Узлипат ХIясанова