Дугати дугьбачил хъулкни-хъямчиби пужбиран

Даргала поэт МяхIяммад МяхIяммадович ГIябдуллаев (Писки МяхI) акIубси сай 1933 ибил дусла май базличив  Ахъушала шилизив. Илала дудеш ЧебяхIси ВатIа дергълизивад чарухъунси ахIенри. Мурул агарли калунси илала нешли суненицун 5 дурхIя абикьуртири. Дергълис гIергъити гушти дусмазиб шел дурхIя кьацIли балхес цунси нешлис дебали къияннири. ХIера, ил багьандан вииши Хадижатла гIулухъа урши МяхIяммадли колхозла мазала букIунна хIянчи чеббикIибси.

Дила пикрили, мазала букIунна хIянчи чеббикIибси пагьмучевси адамлис гIяхIдешра лебси саби. Буралли, дубуртала бяхIяназир, бизити кьар къибдирули, маза гIяйдиубси замана, 15 дус виубси МяхIяммадли назмурти учидирхъули виэс гIягIнисири. Гьачам нуни нушала шагьарла ца кинотеатрла жаняхIлизив, итавяхI-ишавяхI къунзикIули, назмурти шивкIивдирули ил чеибсири. Дубурла чирхличив, шивкIивхIейкIули, вегIла пикруми ахъли дуралра, диргалаулхъуси чилра вируси ахIен. Урусунала ишгъуна бурала лебси саби «Вайси агарли, гIяхIсира бируси ахIен» («Нет худа без добра»). ХIера, ил буралализиб буруси бетаурли саби МяхIличилра: мазаличил дуки вашуси илини назмурти учидирхъули уили сай.

1953-1955-ибти дусмазив МяхIяммад ГIябдуллаев гIярмиялизиб къуллукъбирули калунсири. Илала назмурти 1960 ибти дусмазир районна, республикала газетабазир ва журналтазир дурадулхъутири. МяхIяммад ГIябдуллаевла назмуртала цаибси жуз арбякьунси даршдусла 80 ибти дусмала ахирлизиб дурабухъунсири. «Марка» бикIусири ил жузлис. 2000-ибил дуслизиб илала «Ахъуша, дила Ахъуша» бикIуси жуз дурабухъунсири. ГIур гьар-гIергъили дурадухъун «ХIяяла ряхIмат» ва «ЧердикIибти» бикIути жузи.

Сунела назмуртазиб Писки МяхIли имцIаливан даргала фольклор пайдалабирули сай. Илини сунела пикри кагибти дугьбачил иргахъули сай.

Писки МяхIли бархьси ахIи я бурес, я белкIес  балуси ахIенри. Илини сунела назмуртазиб ва далуйтазиб  бархьагардеш ашкарбирули  ва цIахбирули вири, хъулкни ва хъямчиби пужбири.

ИшбархIи дила столличиб леб Писки МяхIла 75 кIапила, биштIаси, цаибси жуз. «Марка» бикIуси саби илис. Жузлизи кадерхахъурли сари 36 таманти умачилти назмура ца-чумал гехIел тугъла ва авал тугъла назмура.

Наб дебали гIяхIдизур поэтла гехIел тугъла назмур. Сунела назмуртазир поэтли имцIаливан пайдаладирули сай мешубуцуни ва къаршибуцуни. Гьари, делчIеная хIушанира ишди поэтла назмуртала тугъи:

«Вайси дурхIя адмакIаб

ГIяхIси дурхIя вебкIмебкIаб,

АкIес кьадарбиалли,

ГIяхIсили халакааб.

ГIямру мекъ-сяхIбат сари

ГIяхIси дурхIяла бегIтас,

ГIямру мусибат сари

Вайси дурхIя айкьуртас.

 

Ца бяхI бирар гъабзала,

КIел бяхI дирар кIарзала,

Гьачам убкIар гIяхIгъабза,

КIина убкIар вайгъабза.

Ца яхI бирар гъабзала,

ЯхI хIебирар кIарзала,

КIелра цаван хIербирни

Гьунар саби ванзала».

Писки МяхI 84 дусла гIямруличив итил дунъяличи арякьунсири. Нуни бални хIясибли, илини сунела гIямрула бегIлара гIеларти дусмазирра ахъли далайра бучIи, жагати делхъра дири. БегIла гIергъи ил нуни делхъ дирули чеваибсири Зубанчила школалис Амир-Гъазила у бедлугухIели. Илала делхъличи хIербикIути зубанканти ва ил шила шадлихъличи бакIибти гIяхIли-дурашанти тамашабиубтири.

ПискIи МяхIличи гъамиубли, нуни илизи гьанбушира сай бегI гьалав наб чинав къаршиикибсирил. «ГIяйиб мабирид, дила узи, наб ил анцIбукь гьанбиркули ахIен», — викIар ил. Селис гIяйибтани виркьусира ну, нунира дила гIямрулизир кадикибти цацадехIти анцIбукьуни хъумкартурли виасли. Нуша бегI гьалар къаршидикибхIели, поэт 34-35 дус виубли урги, ну — 20 дус. АвцIали дусличив имцIали дубурла шимазив учитель узуси наб гIур Писки МяхI къаршивикибси ахIенри. Гьанна 75 дус виубси наб дебали гIяхIдилзули сари бусягIят дила гьалаб гьаргси жузлизирти поэтла назмула ишди тугъира:

«Ухънаваилра или

Сен шишимикIулри хIу,

Ухънаваэс бикалли,

Ил халаси талихIгу.

Адамли кали, ухъна

Ваили виадли хIу,

Илди ухънадешличи

Бирен мурталра пахру».

Сегъунти дархьти дугьбив гъари илала! Наб иш назму бучIухIели, гьандикиб Дибгашила мижитла имамли вируси дила кьариган, районнизивра хIурматла адам ХIусен БяхIяммадовли (Пяппала ХIусин бикIар илис дибгашанти) ухънадешличила дурибти дугьби. «Ягъари, ХIусин, кукай ухънаватти кьали хIу», — гьачам ибсири нуни илизи. «Ухънадешра гьариллис лукканти акку, Мурад» — чарбатурсири илини жаваб. ИшбархIи, ардякьунти гIямруличила рахли пикриухъасли, наб гьандиркули дирар ухънадешличила илдани дурибти гъай. Писки МяхI викIуливан, «адамли кали, ухънаваэс бикалли», се леба иличиб гIяхIси?

Гьайгьайрагу вираси нунира, гьанна нушала ургав агарси Писки МяхIлис багъишладарибти назмула тугъачил иличила белкIунси макьала таманбарес. Вираси. Рахли наб гьанхIейкибси виалри бусягIят Сергокъалализив хIерируси дила юлдаш УбяхI МулебкIила шилизивадси пагьмучевси поэт Казимбек Рабазанов ва илала «Писки МяхIлис» бикIуси назму. Казимбекли ил назму Писки МяхI мицIирли левалли белкIунси саби.

«Хъар-Даргазиб балгунси

Саби хIу акIубси ши,

ГIяламличил валгунси

Сайри, ахъушан урши.

 

СяхIбат жагабирахъес,

АкIубсири хIу марли,

Разидешла гье делгIес,

Сайри хIу хIерирули.

 

Дубурти дулхIехъесли,

ДалайикIен хIу ахъли,

Мусни зерзердиресли,

Улхъен хIу хъярхъти делхъли.

 

Далайадли Ахъушаб,

Иргъули саб Лавашаб.

Къябала лусентани

Тикрарбиру дила шаб.

 

ГIяхIгъабза чевяхIварес,

Дирулри хIуни деза.

Вайгъабзала чархлизи

Къизбулхъахъулри къиза.

 

Мургьи-арцли бицIибси

Савгъатбаралра тавра,

ХIела далуйталиван

Ну разивирхIейрура.

 

Секьяйда калахъунтив

Ил хIу пиширхъути дяхI,

Пешкешдарагу набра

Эй, ахъушан Писки МяхI!»

Казимбекли ца назмулизир Писки МяхIличила ва илала творчестволичила лерилра дурес гIягIнити дурили сай. Наб имцIабареси кали ахIен.